Skretanje pažnje

Uvek. :)

Npr, već sam negde pomenula da je "zadnji" pravilan antonim reči "prvi" i "prednji" istovremeno. Ko pokuša da me ubedi u suprotno, ne zna šta ga čeka. :)

Množina od "sav" je isključivo "sve". Reč "svo" ne postoji.

Zbirni brojevi slažu se kao pridevi uz imenice, pa tako imamo: dvoja kola (ne "dvoje"), četvora vrata, dvoje gusle, troje rukavice (u smislu - tri para)...

+ pridev od reči "odeljenje" glasi "odeljenjski".

...

Ako vec nije bilo...pitanje za pro lingviste:

Koje reci u srpskom imaju samo mnozinu...(valjda Pluralia Tantum)?
Molim sto vise primera....bas me zanima.

- vrata, gusle, jasle, grudi, nedra, merdevine, leđa, prsa, usta, naočari, novine, pantalone, makaze...
Od vlastitih: Karlovci, Božetići, Kušići...

Editovala sam sa još nekoliko reči kojih se setih.

Hvala....ja se setih jos jednog-usta.....

@Iva

A Kursadzije? Gde si jos cula da neko kaze "kursadzija"? :))

Ovde sam čula i za jedan i za drugi izraz. :)

Koji? :)

Moli se "zeleni" clan Tulumbac da ne muva po SVAKOJ temi na forumu. Mozemo Mu napraviti posebnu. :p :D

Na ovo sam naleteo na jednom forumu:
"Da li je moguce da ovde ima toliko nepismenih ljudi?
Pravilno pishi rechicu NE... "

Recicu? Hahahahhahaha

Vise volim nepismene nego nepismene koji misle da su pismeni.

Nije to ništa. Moj profa tvrdi da je "brz" prilog (tačnije, malo prilog, malo pridev, zavisno od situacije). Ne razlikuje vremena od glagolskih oblika. Neću da navodim dalje, nećete mi poverovati. Često se zapitam kako je završio fakultet...

Jos jedno pitanje od mene:
Koji je pravilan oblik za mnozinu od imenice bicikl?

bicikla

- Bicikli. Iako je reč stranog porekla. Jer reč je iz prve Stevanovićeve vrste, po kojoj se menjaju reči muškog roda koje se završavaju na nulti završetak (tj. suglasnik - što je ovde slučaj).

Što znači da mu je nastavak kao i ostalim rečima muškog roda koje se tako završavaju: dečak-(bez nastavka), dečac-i => bicikl, bicikl-i.

Hvala....

Nema na čemu, uvek na usluzi. :)

Da napomenem još jednu stvar kod koje se često greši:

Glagolski prilog sadašnji gradi se od 3. lica množine prezenta i nastavka -ći.
Dakle - pišu + ći, gledaju + ći... Nepravilno je npr: pisajući i sl. I, takođe bitna stvar: gradi se uglavnom od nesvršenih glagola.

Jos jedna VRLO cesta greska. Nije do pravopisa ili gramatike, ali ipak se srece. Uredjaj za satelitsku navigaciju NIJE GPRS, vec GPS. Mozda ovaj post izgleda banalno, ali toliko cesto (u 95% slucajeva) sam cuo da ljudi to mesaju da sam morao nekako pokusati promeniti cinjenicno stanje...bla... :))

Evo jedne zanimljivosti:

Neodređeni pridevi (pridevi u funkciji imenskog dela predikata, koji ukazuju na nepoznati pojam označen imenicom uz koju stoje) drugačije se akcentuju od određenih prideva (onih koji stoje neposredno uz imenicu i određuju poznati pojam).

Tako da u rečenici: "Sveska je zelena" - akcenat je na drugom slogu (zelEna);
a u sintagmi: "Zelena sveska" - akcenat je na prvom slogu (zElena).

Dakle, pravilo važi za prvi i drugi slog. Međutim, ako pridev koji može imati oba vida, u neodređenom vidu ima 2 sloga, akcenat (jer nikad ne može biti na poslednjem slogu), u ovom slučaju ne stoji na drugom E. Već opet na prvom. Na primer, u muškom rodu imenice "Sto je zElen" i "ZEleni sto".

U oba primera akcenat je na prvom slogu: u određenom vidu, jer je takvo ustaljeno pravilo i u nedoređenom jer ne može stajati na poslednjem slogu.

Ne znam da li je pomenuto u prethodnim postovima, ali evo nekoliko bisera: podatci, zadatci, memoriski, protestvujem, ...

Хтела бих да скренем пажњу да ''пар'' није исто што и ''неколико''. Није исто нпр. ''пар људи'' и ''неколико људи'', ''пар примера'' и ''неколико примера''...

Još malo o onom čuvenom "jel'".
Upotreba "jer" umjesto "jel'" nažalost nije jedina greška.
Primijetio sam da mnogi kažu "Jeli si" umjesto "Jesi li", a to je naravno, nepravilno. "Li" je rječca koja se uglavnom koristi nezavosno od trećeg lica jednine pomoćnog glagola biti koje glasi "je".
Na primjer:
Umjesto "Je li vruće?" može se rećo "Da li je vruće?"
ali ako se odnosi na neko drugo lice biće
"Da li sam", "Da li si" ili "Jesi li"

"Jeli si" bi značilo "Da li je (nešto treće) + si (ti, ali šta?)" što je besmislica.

Takođe neki kažu i "Jel sam", a pravilno je samo "Da li sam" i "Jesam li".

A sad da odgovorim Che-Vuu. Ti dakle zastupaš stav da jeziku ne treba nametati pravila i da treba pustiti da se on slobodno razvija. S tim se uglavnom slažem, naročito ako su ta pravila rogobatna i ako sputavaju jezik. Ipak, mislim da neka pravila moraju da postoje, jer ona postoje u svim jezicima, pa i u tvom voljenom engleskom. Ortodoksne gluposti se ne bi smjele tolerisati. Ma koliko se trudili da budemo liberalni ne možemo dopustiti da se upotrebljavaju izrazi poput:
- medecina
- hvaliti (u značenju "faliti" ili "nedostajati")
- matletiranje
- Jel' si (treba "Jesi li" ili ako hoćemo kraće samo "Jesi", npr. "Jesi gladan?", ali ne "Jel si gladan?")
- Zbog ničega (treba: Ni zbog čega)
- Od nikoga (treba: Ni od koga)
- izneklen (treba: odnekud ili odnegdje ili čak odnekle)
- infrakt
- bezbjedonosna situacija (pravilno je samo "bezbjednosna", a "bezbjedonosna" je ona koja DONOSI bezbjednost)

Neke druge greške koje ipak imaju nekog smisla i koje su se odomaćile ne bi trebalo ubuduće smatrati greškama. Na primjer:

- slušaoc, gledaoc, davaoc ("jezičari" insistiraju na oblicima "slušalac", "gledalac", "davalac", ali ja smatram da je to nepotrebno, jer se i ovi nepravilni izrazi jako često koriste, a sem toga oblici sa L postoje samo u nominativu jednine, pa se stoga sve više potiskuku)

- demant (iako je pravilno "demanti" u glagolu demantovati i se izgubilo i takođe u ostalim izvedenicama, pa bi stoga trebalo dozvoliti i koriščenje oblika "demant")

- svo (ogroman broj ljudi kaže "svo" umjesto "sve", naročito u obliku "svo vrijeme". Pošto većina pridjeva u srednjem rodu završava na o lijepo, ružno, dobro, a isto se odnosi i na neke zamjenice to, ovo, ono itd. zašto se ne bi onda dozvolilo i "svo")

Ima tu još primjera. Uglavnom, hoću da kažem da se neki novi oblici i neke "greške" mogu unijeti u jezik ako za to postoji neki razlog, na primjer velika ukorijenjenost u narodu ili neka unutrašnja logika. S druge strane neki će izrazi uvijek biti greške i kao takve ih treba iskorijenjivati, jer ružno zvuče, kvare jezik, i nemaju smisla.

Ја не волим употребу речи које се завршавају на -оц у номинативу, уместо облика -лац. Ружно је мало.

Иначе, у вези са одвајањем речце ЛИ, додао бих то да људи масовно греше у писању израза ''а камоли''. Пишу га одвојено, по ''да ли'' аналогији, а треба спојено.

Jedna od čestih pravopisnih dilema jeste i pisanje tačke pre zareza.

Postoji pravilo da se nakon pisanja datuma (rednih brojeva) ne piše tačka već, samo zarez, kada se to u rečenici zahteva, a nakon skraćenica sa tačkom, obavezno pišu oba interpunkcijska znaka.

1. VII 2009.
27. XII 2453.
8. I 1536.

Ovo su primeri pravilno napisanog datuma (prof. srpskog, nebi ni gledala rad, ukoliko je datum nepravilan!)
Inače "par" je jako čudna reč... Neznam zašto se koristi u rečenicama
"idem da kupim jedan par pantalona"
Kad se kupuju pantalone, zašto par!? One su jedne, par znači dva komada...
Elem... Narod je nepismen... To ne mora značiti da se moraju ukidati neka pravila, samo da bi to odgovaralo onima, koji su kroz školu prošli k'o krava kroz kukuruz... ;)
Sa druge strane, nesme se zaboraviti da svaki kraj, u srbiji ima svoju specifičnost u akcentovanju, izgovoru, tvorbi reči, padežima... To ne mora da znači da su oni nepismeni, ili da neznaju srpski, već da je jeziku potrebna još jedna korenita reforma, da bi se otklonile štetne posledice "srpskohrvatskog"! Piroćanac ne priča ništa nepravilnije od Užičanina, recimo, druga je stvar što mi ne prihvatamo da postoji još narečja i dijalekata, sem gornje-beogradskog i beogradsko-zemunskog!!!

ne sme*
ne znam*
ne znaju*
ne bi*
:)

jel se kaze : Volim te sevaste ili Volimte sevaste?

Piši kao što govoriš, a čitaj kako je napisano (reko' da vas podsetim, kanda ste zaboravili)!
Neznam se izgovara spojeno... Spojeno i treba da se piše!
Neću - takođe!
Do viđenja
Doviđenja
Nerazuman
Ne razumem
ITD...

Na TO: "Piši kao što govoriš, a čitaj kako je napisano" misli se kada se govori o slovima. (Adelungovo pravilo, vezano za FONEME)

Piši kao što je pravilno, a čitaj - isto tako. :)

Ne zameri na ispravljanju, ali ti si u prethodnom postu komentarisao pismenost, a nisi dosledan u tome. ;)

iva a meni odgovor?