Skretanje pažnje

Nebrini tihi ne ćemo Više dA pisujemo ne pravilno,

Hvala....ja se setih jos jednog-usta.....

@Iva

A Kursadzije? Gde si jos cula da neko kaze "kursadzija"? :))

Ovde sam čula i za jedan i za drugi izraz. :)

Koji? :)

Moli se "zeleni" clan Tulumbac da ne muva po SVAKOJ temi na forumu. Mozemo Mu napraviti posebnu. :p :D

Na ovo sam naleteo na jednom forumu:
"Da li je moguce da ovde ima toliko nepismenih ljudi?
Pravilno pishi rechicu NE... "

Recicu? Hahahahhahaha

Vise volim nepismene nego nepismene koji misle da su pismeni.

Nije to ništa. Moj profa tvrdi da je "brz" prilog (tačnije, malo prilog, malo pridev, zavisno od situacije). Ne razlikuje vremena od glagolskih oblika. Neću da navodim dalje, nećete mi poverovati. Često se zapitam kako je završio fakultet...

Jos jedno pitanje od mene:
Koji je pravilan oblik za mnozinu od imenice bicikl?

bicikla

- Bicikli. Iako je reč stranog porekla. Jer reč je iz prve Stevanovićeve vrste, po kojoj se menjaju reči muškog roda koje se završavaju na nulti završetak (tj. suglasnik - što je ovde slučaj).

Što znači da mu je nastavak kao i ostalim rečima muškog roda koje se tako završavaju: dečak-(bez nastavka), dečac-i => bicikl, bicikl-i.

Hvala....

Nema na čemu, uvek na usluzi. :)

Da napomenem još jednu stvar kod koje se često greši:

Glagolski prilog sadašnji gradi se od 3. lica množine prezenta i nastavka -ći.
Dakle - pišu + ći, gledaju + ći... Nepravilno je npr: pisajući i sl. I, takođe bitna stvar: gradi se uglavnom od nesvršenih glagola.

Jos jedna VRLO cesta greska. Nije do pravopisa ili gramatike, ali ipak se srece. Uredjaj za satelitsku navigaciju NIJE GPRS, vec GPS. Mozda ovaj post izgleda banalno, ali toliko cesto (u 95% slucajeva) sam cuo da ljudi to mesaju da sam morao nekako pokusati promeniti cinjenicno stanje...bla... :))

Evo jedne zanimljivosti:

Neodređeni pridevi (pridevi u funkciji imenskog dela predikata, koji ukazuju na nepoznati pojam označen imenicom uz koju stoje) drugačije se akcentuju od određenih prideva (onih koji stoje neposredno uz imenicu i određuju poznati pojam).

Tako da u rečenici: "Sveska je zelena" - akcenat je na drugom slogu (zelEna);
a u sintagmi: "Zelena sveska" - akcenat je na prvom slogu (zElena).

Dakle, pravilo važi za prvi i drugi slog. Međutim, ako pridev koji može imati oba vida, u neodređenom vidu ima 2 sloga, akcenat (jer nikad ne može biti na poslednjem slogu), u ovom slučaju ne stoji na drugom E. Već opet na prvom. Na primer, u muškom rodu imenice "Sto je zElen" i "ZEleni sto".

U oba primera akcenat je na prvom slogu: u određenom vidu, jer je takvo ustaljeno pravilo i u nedoređenom jer ne može stajati na poslednjem slogu.

Ne znam da li je pomenuto u prethodnim postovima, ali evo nekoliko bisera: podatci, zadatci, memoriski, protestvujem, ...

Хтела бих да скренем пажњу да ''пар'' није исто што и ''неколико''. Није исто нпр. ''пар људи'' и ''неколико људи'', ''пар примера'' и ''неколико примера''...

Još malo o onom čuvenom "jel'".
Upotreba "jer" umjesto "jel'" nažalost nije jedina greška.
Primijetio sam da mnogi kažu "Jeli si" umjesto "Jesi li", a to je naravno, nepravilno. "Li" je rječca koja se uglavnom koristi nezavosno od trećeg lica jednine pomoćnog glagola biti koje glasi "je".
Na primjer:
Umjesto "Je li vruće?" može se rećo "Da li je vruće?"
ali ako se odnosi na neko drugo lice biće
"Da li sam", "Da li si" ili "Jesi li"

"Jeli si" bi značilo "Da li je (nešto treće) + si (ti, ali šta?)" što je besmislica.

Takođe neki kažu i "Jel sam", a pravilno je samo "Da li sam" i "Jesam li".

A sad da odgovorim Che-Vuu. Ti dakle zastupaš stav da jeziku ne treba nametati pravila i da treba pustiti da se on slobodno razvija. S tim se uglavnom slažem, naročito ako su ta pravila rogobatna i ako sputavaju jezik. Ipak, mislim da neka pravila moraju da postoje, jer ona postoje u svim jezicima, pa i u tvom voljenom engleskom. Ortodoksne gluposti se ne bi smjele tolerisati. Ma koliko se trudili da budemo liberalni ne možemo dopustiti da se upotrebljavaju izrazi poput:
- medecina
- hvaliti (u značenju "faliti" ili "nedostajati")
- matletiranje
- Jel' si (treba "Jesi li" ili ako hoćemo kraće samo "Jesi", npr. "Jesi gladan?", ali ne "Jel si gladan?")
- Zbog ničega (treba: Ni zbog čega)
- Od nikoga (treba: Ni od koga)
- izneklen (treba: odnekud ili odnegdje ili čak odnekle)
- infrakt
- bezbjedonosna situacija (pravilno je samo "bezbjednosna", a "bezbjedonosna" je ona koja DONOSI bezbjednost)

Neke druge greške koje ipak imaju nekog smisla i koje su se odomaćile ne bi trebalo ubuduće smatrati greškama. Na primjer:

- slušaoc, gledaoc, davaoc ("jezičari" insistiraju na oblicima "slušalac", "gledalac", "davalac", ali ja smatram da je to nepotrebno, jer se i ovi nepravilni izrazi jako često koriste, a sem toga oblici sa L postoje samo u nominativu jednine, pa se stoga sve više potiskuku)

- demant (iako je pravilno "demanti" u glagolu demantovati i se izgubilo i takođe u ostalim izvedenicama, pa bi stoga trebalo dozvoliti i koriščenje oblika "demant")

- svo (ogroman broj ljudi kaže "svo" umjesto "sve", naročito u obliku "svo vrijeme". Pošto većina pridjeva u srednjem rodu završava na o lijepo, ružno, dobro, a isto se odnosi i na neke zamjenice to, ovo, ono itd. zašto se ne bi onda dozvolilo i "svo")

Ima tu još primjera. Uglavnom, hoću da kažem da se neki novi oblici i neke "greške" mogu unijeti u jezik ako za to postoji neki razlog, na primjer velika ukorijenjenost u narodu ili neka unutrašnja logika. S druge strane neki će izrazi uvijek biti greške i kao takve ih treba iskorijenjivati, jer ružno zvuče, kvare jezik, i nemaju smisla.

Ја не волим употребу речи које се завршавају на -оц у номинативу, уместо облика -лац. Ружно је мало.

Иначе, у вези са одвајањем речце ЛИ, додао бих то да људи масовно греше у писању израза ''а камоли''. Пишу га одвојено, по ''да ли'' аналогији, а треба спојено.

Jedna od čestih pravopisnih dilema jeste i pisanje tačke pre zareza.

Postoji pravilo da se nakon pisanja datuma (rednih brojeva) ne piše tačka već, samo zarez, kada se to u rečenici zahteva, a nakon skraćenica sa tačkom, obavezno pišu oba interpunkcijska znaka.

Uf... Ko je protiv naše ortografije, neka digme dva prsta :)

(Иван Клајн - Речник језичких недоумица: Чигоја 2006.)

И наводи, наравно, примере кад се сажимају цели слогови: ВИ'Ш, ГОС'Н.

Гвирнућу и у Пешиканов правопис. Само да га нађем...

ok Džim, konsultovaćemo druga Klajneta :-) hvala

Uf... Ko je protiv naše ortografije, neka digme dva prsta :)

\m/

Imaš deset prstiju od mua, zbog tvoje sličice, a što se pravopisa tiče ne dam. Pravila postoje da bi nas davila

Ali, čemu konstantne promene pravila? Pogotovo oko pisanja polusloženica?
Kad ja budem imala vlast i monopol nad lingvistima,to će se promeniti :)

Погледах. Правопис (Пешикан, Пижурица, Јерковић) не наводи ниједан пример употребе апострофа уместо сугласника, осим оног код глагола ХТЕТИ, који и Клајн наводи, па дају реченицу:
''Нисам 'тела д' идем.''

:)

Значи, сугласник Х је споран. Има тога доста и у енглеском.

Daj primer za engleski :)

Хипнос, јавља се у изговору у слабим облицима (weak forms) речи попут have, his, her, him, нпр. у:
Take him home /'teikim houm/.

A, to:):):)

Mnogo mrzim kad me neko ispravlja! MRZIM VAS FENSI URBNO SNOBOVSKI GRAMATIČARI !

Јеси. (или се само правиш) :))

Jel se računa da sam nepismen ako neznam književnost?

Jedom me nastavnica pitala za pesmu Kadinjača... Ja sam počeo ovako:"Ovaj...nastavnice, pa tu je bila KAO neka bitka..." A nastavnica s nevericom:"KAO?!"

Na Kadinjači se inače i odigrala kosovoska bitka, ako neko nije znao.

Da!

Glas 'C' je nastao od 'T' i 'S'. Obaveštenje svima ako nekada budu hteli da pišu fensy jezikom, bar da ne pišu 'TZ', nego 'TS'...