Језичке недоумице

Moram ovo da vam iznesem, podsjeti me ovaj za 'GLEDALAC'
Jedan lik na nasem radiju je rekao 'Evo nesto i za vas, drage moje slusalice' :D

http://www.filum.kg.ac.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=198&Itemid=178

Link ka svim bitnijim sajtovima vezanim za jezik i književnost. Možda nekom koristi za rešavanje jezičkih ne doumica pa ga zato stavih ovde. :)

jel treba
ni jedan ili nijedan
i
na pamet ili napamet??

NAPAMET

mislim da je ni jedan... nisam siguran, sad se ne mogu sjetit ni kako ja pisem :D

Palo mi je "napamet". I: naučila sam "na pamet".
A pravilno je: "ni jedan", sem kada je u nekom izrazu, npr: "nijedan nidrugi".

Molio bih nekoga ako zna da mi prevede frazu "I have on my end". Šta to tačno znači? (pretpostavljam da nije bukvalno značenje - imam na svom kraju :))

Da li je pravilno "peške" ili "pešaka"?

@Јовичић
Ja ti ne mogu pomoći.

Ja mislim da je pravilnije "peške", ali i "pešaka" mnogi često koriste.
Mada "pešaka" mi više kao akuzativ imenice "pešak", na primjer - "Video sam pešaka kako prelazi ulicu", nego kao prilog koji opisuje način kretanja.

Logički "pešaka" djeluje nepravilno, a da li su gramatičari to dozvolili da bude pravilno uprkos logici - to ne znam.

Hvala na odgovoru.

пешице, ијек. пјешице, и пешке, ијек.
пјбшке, прил. идући (или трчећи) ногама.
— Саоницама су врло ретко ишли, а иначе
пешице. Дом. Да . . . изиђемо и пресијечемо
пјешице? Грг. Путујем пјешке у треће село.
Брл. Сви трамвајски запосленици пошли
у команде, а публика се пешке разишла
кућама. Сек

pešaka je više kolokvijalno! :))

Lingeru, hvala, razumeo sam.

Je li ispravno ako rečem "Piti ću.", a mislim na to da imam u plan da popijem pivo.

Valjda jeste. Primenjuje se pravilo komutativnosti. "Ću piti" = "piti ću"
Šortkat je "piću (pivo)".

"I have on my end" bi trebalo da znači "kod mene", "na mojoj strani" po logici "west end - east end" zapadna strana - istočna strana, tako je i ovdje "my end" moja strana a ne moj kraj.

Da li je ispravno koristiti izraz "narodski/narodska" i ,ako jeste, kada? Da li se razlikuje od "narodni/narodna" (ako da, po čemu)?

Mastrixt, интересантно питање. Могао би неко ко има велики С-С речник српског језика Матице српске да гвирне и да нам каже.
Ја сам гвирнуо у Хлебецов српско-енглески. Он разликује одреднице ''народни'' и ''народски''. На основу неких од превода, нпр. ''national, folk'' наспрам ''folksy, vernacular'' може да се изведе закључак да је ''народни'' онај који је аутентичан и заиста потиче из народа, тј. народ га је створио, нпр. народна музика. Онда би народски било оно што је налик народном, опонаша га, а има и пејоративну конотацију, па донекле значи и ''прост''.
То би било моје тумачење.

da li je nepravilno reći "Srbijanac"?

Србијанац је Србин који живи у Србији, наспрам Србина који може, али и не мора да живи у самој Србији.
Нпр. Србин у Француској је Србин, али не и Србијанац. :)

sad ću da iskopiram ovaj post i da ga pokažem onim koji to ne razumeju. hvala!:)

Džimi, hvala na odgovoru. Je l bi mogao navesti neki primer za "narodski"?

Što se tiče upotrebe reči Srbijanac, po mom mišljenju je van svake logike koristiti ga u "službenom" jeziku. Srbin je Srbin ma gde on živeo isto kao što je i Kinez, ma gde on živeo, Kinez.

Па, као ''народски човек'' - припрост човек. Или ''народски језик'' - прост језик са обиљем грешака. :)

Da li bi to značilo da je čovek koji koristi "A be..." (južnjačkim govorom, ako je to narodski jezik), narodski čovek a ne čovek iz naroda, "narodni čovek" (kako glupo zvuči)?

Тај неки фазон.

Onda je samo onaj čovek koji se drži pravilnog govora "narodni čovek", čovek iz naroda, a svi ostali su "narodski ljudi", nenarodni, oni koji oponašaju narod. Čini mi se da je izraz "narodski" suvišan. :)

ima i onaj izraz kad nekom nešto dosadi, pa hoće da prekine temu i ukaže prisutnima: Ej, narode narodski, dokle više?
Da li je to pleonazam, ili se uklapa jedno s drugim?

Када су извршене поделе именица и глагола по врстама?

No.9, u gramatici je pelonazam, jer je imenica narod već opisana tim pridevom samim svojim nazivom, ali je u govornom jeziku prihvatljivo.

To "srbijanac" i srbijanski" je nešto kao neologizan i u svakom slučaju je pežorativnog (ili pejorativnog) karaktera i iskreno govoreći ne vidim nikakvog drugog smisla koristit ih sem u već rečemom , a to pokazuje ' bjelodano' kakav odnos se ima prema nosiocima imeničkog oblika tih prideva (opisnih).

Elem, nešto ranije videh 'sudinica' te sa time u vezi da rečem da je imenica sudija ' ženskog roda i po toj osnovi se i menja, te se ne kaže se taj sudija već se kaže ta sudija.