Možda postoji već tema, ali me me mrzelo da tražiem da li je već postojeća. Pa ovako.. sam naslov sve kaže!
Provala jednog mog ortaka: Brate stavi kafu dolazim kod tebe za 10 minuta. -Kakva beše, gorka? Da gorka, sa dve kašičice sećera.
Provala istog: dva ortaka isla kolima po pivo i prolaze na jednoj raskrsnici, i ovaj suvozač kaže ovom što vozi: Alo bre budalo stani jel si normalan kako to ulaziš u raskrsnici, jel si normalan, šta da su kola naišla i da nas udare? -Brate koj ti kurac, pre 5 minuta sam prošo nisu imala ni jedna kola!!
Не знам што је мени смијешно то било, али сам умирао, ми у бус и мој брат као мува неке ђевојке и онда изјављује оно јако паметно, сви се ућутали и слушају га, а он вели:
Свака ђевојка има по 4 удварача, а само је један онај прави... И још двојица.
Седимо у кафићу док пролази лик са дауновим синдромом. "Брате, што ми нешто познат овај лик, видео сам га негде" "Идиоте, они са дауновим синдромом сви личе"
Čas istorije, drugarica (plavuša inače, al ne dajte da vas stereotip vređa) odgovara iz istorije:
Prof: Koja bitka se odigrala 1371 godine? Plavuša: Ammm...... Prof: (Da joj pripomogne) hajde, radili smo prošlog časa, bitka na M? Na M...? Plavuša: Na Čegru profesore! (Potpuno ubedjena u odgovor, kao da se upravo setila)
Razmak izmedju tih dveju bitka je inače oko 500 godina.
Inostrana delegacija u posjeti Bijelom Polju.I posle sastanaka TARZAN Milošević(tadašnji gradonačelnik Bijelog Polja,a sada ministar poljuprivrede) ih vodi na večeru.I na toj večeri jedan stranac se odvaži da ga pita nešto. Stranac: G-dine Miloševiću, ja nešto moram da vas pitam, muči me cijeli dan... Tarzan: Samo izvolite. Stranac: Pa... Da li ste imali problema u životu zbog vašeg imena? Tarzan: A to... Ma ne, nijesam ja od tih Miloševića.
Prof: Koja bitka se odigrala 1371 godine? Plavuša: Ammm...... Prof: (Da joj pripomogne) hajde, radili smo prošlog časa, bitka na M? Na M...? Plavuša: Na Čegru profesore! (Potpuno ubedjena u odgovor, kao da se upravo setila)
Razmak izmedju tih dveju bitka je inače oko 500 godina.
KOntam da ovo nisam pisao nikako pa da ovjekovječim nekim mlađim generacijama u amanet. Ljeto gospodnje prije nekih 4-5 godina svirka Zostera u Banjaluci na Kastelu i dogovorimo se ortak i ja da odemo prepušeni na cert. Dofura on nekog skanka nađemo se par čuka prije početka pošto je bio i neki stand-up program ispušimo dve ogromne buksne i odemo gledati Kesića kako priča viceve. U jednom momentu mene toliko uradilo da sam odlutao u neko žbunje i našao jebene grablje i tu počinje cirkus. Ludujem ja grabim jebenu livadu opalilo me da očistim grad za jedno veče i u momentu ortak me vuče sav isparanoisan sa tekstom kako je vidio predivnu djevojku ali ne smije da priđe jer će sve usrati tako urađen. Pogledam ga zastanem malo i na prvu pođem prema toj ribi, došuljam se sa leđa uzmem one svoje grablje i počnem da joj češljam kosu. NE treba ni spominjati kakve su bile reakcije nje i ljudi koji su posmatrali scenu, ali je jako zanimljivo da su ona i taj ortak i danas u vezi i mnogo se volu.
Прича ми овај друг данас, пјевач у једном бенду, каже: Био ја на неком фестивалу са друштвом, плес алкохол лудило и покупим неку загрепчанку, пофатамо се ту нема шта и гледамо сад гдје да одемо да се креснемо. Одведем ја њу иза тврђаве, прича он, и одједном она неће јер немам кондом, не жели да се зезне. И причамо тако, каже она ајде нема шта, испоштоваћу те али ако ми отпјеваш нешто од Прљавог казалишта.
И ту не знам шта да пјевам, и сјетим се најглупље ствари за тај тренутак, почињем, и она се тад спушта: У божићно јутро, снено и муутно, у капуту очевоо-ом...
🔒Tema je u Arhivi i zaključana je, tu se više ne odgovara.
