Pesničko ćoše 2.0

evo jedne stare, a ne direktno iz muozga:

rotkvica

lubenica, dinja, pipun,
pomorandža, limun.
Na njih sam veoma otporan.

Surovi nije procitao uputsvo za upotrebu :)

Neso, komentar za "On nas voli":
Kao i obicno, nista manje od savrsene dikcije koja potice iz svakog tastera na tvojoj tastaturi. Sama pesma mi je interesantna, ali znajuci da znas moje poglede na problematiku u pitanju, ne mogu a da najostrije ne osudim odbacivanje pakla, ali istovremeno priznanje raja i postojanja biblijskog boga i njegovih andjela. Od 1-10 je mozda 4 na 5, jer znam da si u stanju da napises pesmu koja bi pokopala ovu :)

Posto nemam inspiracije trenutno, postavicu jednu sa verzije 1.0, za koju me je uvek interesovalo sta ljudi misle o njoj. Pesma je inace preforsirana, veoma licna emo-melodrama koju sam napisao pre ima jedno 15 godina i formulacija koju je Jovicic dao ovoj temi mi pruza sansu da dobijem toliko potrebne utiske o njoj.
Izvinjavam se jos jednom ako malo smaram sa ovom pesmom ;)

>>>>Još jednom<<<<

"A kada osetiš jednom
U crnoj, olujnoj noći
Kako ne osećaš više

U tom momentu lednom
Besmrtne, večne moći
Želeće da te se liše"

Na vrhu svetionika
Šibanog slanim vetrom
S policom svetih knjiga

Za brod avetinjskog lika
Sa pocepanim jedrom
Nije te više briga

Mnogo je takvih istih
Bezbrižno prošlo hridi
Vođeno svetlom tvojim

Al' nesta noći čistih
Samo se tama vidi
Mračne se vode bojim

Razdire oštra stena
Nikad me nece spasti
Krhke daske mog broda

Svetla od tebe nema
Bez njega, u mrak ću pasti
Guta me, guši me, ledi me, uzima
Crna, sablasna voda.

********

"A kada osetiš jednom
U crnoj, olujnoj noći
Kako ne osećaš više"

Pod ovim vedrim nebom
Umorne tvoje oči
Vide oluje i kiše

Tražićeš majku da obriše suze
I zvaćeš brata da stisne ruku
I prijatelja da rame pruži
I zvaćeš mene, da ugušim muku
I bol

Doći će majka, da nisi zvao
Još tuce bora čelom će proći
Kad vidi put mračni kud si se dao
Hteće za tobom, al' neće moći

Doći ce jaran, popreko volje
S' osmehom lažnim 'farbanom licu
Rećiće reč-dve, da bude bolje
A gledaće te kao ubicu

I brat će doći s' suzom u oku
Ali čim spazi duše ti boju
Pustiće jauk, kletvu duboku
Daće se odma' po srnu svoju

Al' ja ti noćas doći neću
Ostaću gore, ogrizla plačem
Gledaću ptice kao te s'leću
I razdiru telo kljunom i mačem

Želela nikad nisam
Tebi da samom stojiš
Slomljen, od straha beo

Al' to si znao i sam
Tamne se vode bojiš
A sa mnom - nisi hteo

*******

Kakav li je ovo svet kraj mene?
Jedno oko ne veruje drugom
U daljini gladan zov hijene
I crn oblak nad rđavom prugom

Čijim li sam to postao slugom?
Da l' je demon u obliku žene
Na hartiji ispisanim dugom
Slanim znojem što juri kroz vene

A žedan sam sreće obnažene
Bilo kakve, samo da me snađe
Oko mene vaze razbijene
Olupina moje stare lađe

Srebro tanji i - kad mesec zađe
Više vidim srcem nego okom
Vidim - niko neće da me nađe
U ponoru granitnom, dubokom

Samo da bih opio se sokom
Osmeha sa tvoga lica vedra
Razdraganog, blaženog, širokog
Prodaću i poslednji šav jedra

I tek tada, ostajem gde jesam

Tek tada vrazi tame
Moći će da me se liše
Tek tada osećam stvarno
Kako ne osećam više
Tek tada svetionik
Kamen po kamen u vodu pada
I obris mu se briše.

Reci ce ljudi da ne umem da dam losu ocenu, ali ja stvarno imam tu srecu da je iznad uvek jako dobra pesma.
Ja mislim da iz veoma licne melodrame nastaju najlepse pesme, i ne mislim tu na konkretnu sadrzinu vec na zivu iskrenu emociju koja se oseca u takvim pesmama.
Ja sam licno pesmu shvatila kao pesmu koja je nastala iz jake, patoloske veze pune nerazumevanja, iz ljubavi koja samoj sebi i crta i brise puteve.
Forma mi se veoma dopada. Pesma se sama cita i odlicno je zaokvirena.
Divna, divna pesma.
Che-Vu, ja se iskreno izvinjavam, ali se iskreno osecam nedostojnom da ocenim ovakvu pesmu.

Izgleda da je zamrla ova ideja. Smore se ljudi od komentarisanja :)) Da ne bi ostalo na tome, prokomentarisaću prethodnu pesmu od energije.

Mračna pjesma, ali dobra. Sugeriše valjda da je sve toliko otišlo u kurac, da je nekima jedini izlaz u heroinu. Pjesma više proziva našu nakaradnu stvarnost, nego što kritikuje samu osobu koja uzima drogu.

Kraj pjesme je najmračniji, jer osoba iako želi da se skine s droge, iako još ima nade, ne vidi nikakav smisao u daljnjem normalnom životu. U fazonu, i šta sad, ako se skinem, šta ću onda, uvatit se za uši pa igrat...?

Nije mi baš jasan početak pjesme, "ona je abortirala" ne znam na šta se to odnosi, jer samom abortusu danas ljudi ne pridaju puno značaja, to mu dođe ko nešto što se rutinski radi, tako da pretpostavljam da se ne misli na abortus u bukvalnom smislu, već da je to neka metafora, ali ne mogu da je provalim.

Ali ipak, uprkos tom besmislu i neizvijesnosti, prisutna je želja za povratkom u normalu.

Bojim se da nisam kompetentan da ovakvu pjesmu komentarišem, jer mi se, srećom takve, a ni slične stvari nisu dešavale. Ali eto mog skromnog doprinosa tek da oživim temu.

Јовичићу,да ли то значи да ја сад могу да постујем своју песму без коментара на претходну?А иначе,морам да прокоментаришем Енергијину песму,која је заиста болно реална,мада је мрачна,али шта друго очекивати.Иначе,свиђа ми се форма песме.

Парабола

Деца хоће да одрасту
да би могли да буду самостални;
Младићи терају све од себе
Јер су у сада у пуној снази
и постали су главни;
Средовечни се истовремено радују пензији
и сећају своје младости;
Старци,скоро сасвим занемоћали,
више немају ни жеља ни радости
и опет им треба говорити
шта и како да раде.
Где си био,
ту си се вратио,
параболични лук се завршио.

Možeš, zašto ne. Po meni je poenta da svaka pjesma dobije bar jedan komentar, nije bitno od koga, prije nego što se nova postuje.

Što se tiče pjesme Parabola, mogu samo reći da na sažet i realan način oslikava kompletan čovjekov životni ciklus. Mada mislim da ima i staraca koji imaju tu "sreću" da umru prije nego što sasvim posenile, pa je za njih ta parabola malo manje tragična, jer su do kraja svjesni svega i mogu naći zadovoljstvo u sjećanjima i intelektualnoj aktivnosti. A ovi drugi, što skroz posenile, su stvarno tragičari. Zamisli, čitav život učiš, stičeš iskustva, i umjesto da umreš ko mudri starac, ti umreš ko blesa koja nema pojma ni o čemu.
Po meni bi najbolje bilo kad bi čovjek mogao doživjet duboku starost, ali da mu se očuva kefalo. Nije ni loše što penzioneri tuku šaha.
Ima i lijepih primjera vitalnih staraca (ali su u velikoj manjini) koji i u 80-ima i 90-ima voze kola, koriste internet i slično. Pogledaj na youtube-u

http://www.youtube.com/user/geriatric1927

Joш један позитивни пример прилично виталних стараца.:)

После холокауста
_________________

Пратећи траг мртвих тела
остављених насред пута
гледао сам да ли је међу њима
случајно и моје дете,
ту,међу мртвима.

Признајем,кукавички сам отишао
оставивши то невино биће
да се сналази по улицама.

Тада је била смена режима
и моје дете је,због презимена,
жртвовано као државни непријатељ,
као обичан број,без имена,
без будућности
у новом систему вредности.

Да пустим сузу?Ма какви.
Променио сам презиме
и од тог детета сам опрао руке,
јер,ко се режиму противи,
чекају га још горе муке.

Једино што видим као проблем-
семе ће ми се затрти...

ne mogu da odgledam klip, ovde mi je spor net, ai pretpostavljam da mogu da ocenim pesmu i bez klipa.:)
Ako je moja mracna, ova je strasno mracna- ne zbog plemena i semena, nego bez brojeva. Strasno je sto su ljudi zigosani nekakvim brojevima, imenima, prezimenima i sto postaju nesposobni za empatiju, a peru ruke od najgorih stvari, i zivot postaje puka borba za sopstveni opstanak. Pesma je, dakle, doobra.
Moram i svoju da prokomentarisem: svidja mi se kako je vidite, ali moracu da vas razocaram- ovo je jedna istinita prica i sve u njoj je, od abortusa pa nadalje, istinito. Ono zbog cega je ja licno volim je sto sam uspela da je napisem u muskom rodu, a da se ne nazire da je pisala zena. Ima neke metafore u poslednjim stihovima, ali je samo moja bezgranicna empatija preneta na papir.

Једноставно,песма ти је ремек дело.Готово Дучићевска,мада ко сам ја да судим о томе,ја само кажем да је песма дуга,али вреди читања.
__________________________________________________________

ЛЕПРОЗА

Кожа ми отпада,
то ми се не допада.
Распадам се по шавовима,
опстајем у деловима.
На све стране
живе ране,
кроз дугу косу крв пробија,
гној на место здраве коже избија.

Ne volim ove pesme gde lipti krv, znoj, gnoj i tako to... Ne znam mnogo o leprozi, ali ne verujem da je ovde samo opisana dijagnoza. Ovo "opstajem", a ne "ostajem" me navodi da pomislim da se radi o stanju naseg drustva, koje, sve raspadnutije, ipak opstaje u delovima.
Nisam pametna.

E moja energijice, još jedan tužan pogled u sebe.
Bar ja tako vidim ovu pesmu.

Radi tebe kažem, ostavi juče u juče,
ne daj da prošli dani te muče
jer juče je bilo i prošlo i završeno,
pogledaj u danas i videćeš savršeno
da je SAD bolje od NEKADA uvek bilo,
pa zato raširi jedno, zatim i drugo krilo,
pa poleti, poleti visoko u oblake perjane
i tamo sačekaj sa osmehom srećnije dane.

Ovo beše komentar u stihu, a evo i jedne nove pesme.

Zemlja, vetar, vatra, voda

Stvorio sam zemlju
da ti mogu doći,
da te mogu naći.

Stvorio sam vetar
da po licu mogu
nežno te dotaći.

Stvorio sam vatru
da u tvome oku
ljubav razgoreva.

Stvorio sam vodu
koja kad te umiva
moju pesmu peva.

Neso, moram prvo da dam komentar na komentar: bio je pogled u sebe, pesma je stara, ali su ti trenuci ostali zabelezeni i to ne kao tuzni, ja sam bas volela sto patim za nekim u tom trenutku. Kao kad ti neki deo tela utrne, pa cekas da te neko ustine dovoljno jako da osetis bol. I ta prica,kao i sve druge, i dalje traje u meni, kao sto zivi i ovo divno sto je sada.

Zemlja, vetar, vatra i voda mi se jako dopada, pronalazim se u tom panteizmu. Bar je ja shvatam tako- Bog je u svima nama i svuda oko nas. Lepa i optimisticna, mozda najbolja medju tvojim pesmama.

Druga me podseca na Miku Antica, kraj je jako dobar.

Treca mi je nekako...ne znam...ima tu optimizma, ali mi je, ipak, mracna. Jeste, bio je seljak malodusan i trazio vrednosti koje ne postoje, ali zar mora dva puta da umre? Voljena se udala za drugog, roditelji umrli, on ostao nesrecan i sam, i ko da mu zameri sto nije znao sta ce sa sobom? Ta nije niko toliko iznad svega... Onda se jos i razboli. Nekako zvuci kao antibajka. No, forma je odlicna, i pouka je odlicna.

Veoma lepa i nežna pesma, al opet tužna.
Deo:

" Suze se brisu,

osmesi se pamte ..." - Moj životni moto.

Hvala na pohvalama, a seljak je morao da umre da bi priča bila dovedena do prave pouke.

Енергијо-од сад ми твоја песма постаје животни мото.
Нешо-опет си га погодио у суштину,без беспотребног претеривања.
_______________________________________________________________

НЕ ОКРЕЋИ СЕ НАЗАД

Не окрећи се назад,
јер ништа вредно ниси оставио иза себе;
Не окрећи се назад,
јер ни цвеће сузе пустити неће због тебе;
Просуто млеко одавно је испарило,
Трагове за тобом нико неће пратити,
Шума је изгорела,заједно с твојом радошћу,
нико иза ти је сигурно неће вратити.
Зато,не гледај назад,него гледај напред,
иди напред,потрчи према новој радости,
шта је било,то остави овима иза себе,
иди напред...Напред...Напред...

U potpunosti se slažem sa poentom ove pesme, a i sam sam napisao nešto slično pre par dana.

Juče i sutra

Tužnome uvek kažem, ostavi juče u juče,
ne daj da prošli dani te muče
jer juče je bilo i prošlo i završeno,
pogledaj u danas i videćeš savršeno
da je SAD bolje od NEKADA uvek bilo,
pa zato raširi jedno, zatim i drugo krilo,
pa poleti, poleti visoko u oblake perjane
i tamo sačekaj sa osmehom srećnije dane.

Неша к'о Неша-кратко и јасно.А и сама поставка песме је доста необична.
______________________________________________________________________

НЕШТО ЛОШЕ

Изнутра ме покреће нешто погрешно,
због чега од споља
нешто лоше у моје тело улази;
тајна се открива прекасно:
све што је досад у мени било
брзо и ненадано почиње да излази;
агонија и екстаза ме обузимају;
привремено пресељење у паралелни свет
чудно стање-ни лежање,ни лет
док ме не ошамари стварност-
буђење,
болница,
инфузија...
Опет сам га претерао.

Zanimljiva tema.
Ne slažem se sa preterivanjem u porocima, ali razumem onoga ko se bori sa svojim demonima na taj način. Ja sam ih na svoju sreću pobedio.
Naravno rešenje je na nekom drugom mestu.
PS - Ja ovo pisao kao da je autobiografska pesma, a možda i nije.

Коментар на коментар:само сам пренео своје искуство од пре две године,сад се трудим да не претерујем(могу слободно да кажем да ми успева).
Коментар на песму:неко би за твоје песме рекао да превише форсираш риму да би испоштовао форму.Мени се,заправо,свиђа како неко уме да представи нешто римовањем,јер за то итекако треба умеће и одређено кефало.
Иако се,на први поглед,наслов не слаже с песмом,допада ми се како је представљено размишљање шкорпије.Мислим да се ту ради о хороскопском знаку(и сам сам шкорпија у хороскопу),мада нисам сигуран.

ОТВОРИ ВРАТА
_____________
Притисни кваку,
врата отвори,
уђи,изуј се,ућути
и поново врата за собом затвори.

Сво блато и злато,
беда и јад,радост и смех,
све што си видео и чуо
напољу нек остане.

Иза ових врата
иде ходник у недоглед,
само страх у теби да не настане.

Закорачи храбро,
сад си свој,
протумарај ходником-
то је будући живот твој.

Kao neki tekst od Alogie... :)
Odlazak iz jednog života u drugi, napuštanje svega poznatog i sigurnog, i ulazak u novi svet, zarad boljeg života. Izlazak iz kolevke na noge, sa nogu u sanduk... Dobrodošao u novi svet...
Sve u svemu, lepo...

Novi mart mi posla' 20 i neku,
a ja raspet stojim izmeđ' sna i jave...
Zašto čujem samo svračju dreku?
Vampiri mi glogov kolac prave...

Da l' još nekom kao meni
ružna starica se kezi
i nudi se po jeftinoj ceni?

Kao da me nema za ljude ne postojim,
dane k'o vagone uzaludno brojim,
niko se ne raduje uspesima mojim...
Zato što ih ni nema.

To je tužna, beskrajna poema,
potkopana lošom voljom
završena raspadom sistema.

Želim da se divim svemu
k'o prvoj prolećnoj rodi...
Kuda li me novi plan života vodi...?

Sat kuca ritmom sve blažim...
Sa zebnjom prilazim svakom novom minutu.
Počeo sam svoju sreću da tražim
u vidu potkovice na putu.

Kao prvi plač iz detinjstva
nevine su sve misli moje...
Pa ipak se vidi da se jači boje.

Znam, već jednom, da će neko naći,
ili ribe, il' neki ronioci
ono što more odavno krije;
moj poziv za pomoć, moju poruku u boci.

Iz dubine duše pravo na forum.
Pesma jeste u nekom ritmu, ali i van ritma.
Važno je ipak da je napisana mislim iz dubine duše.

Dr Jankoviću.
Pogodio si. Ja sam škorpion u horoskopu, a znaš i sam kakvi smo, pogotovu treća dekada.

Budite mi pozdravljeni vitezovi rime,
vi ste duša sveta, ponoste se time.

Mislim da se budim
i jecam
jer prošao je san.
Nehotice, valda
trgoše me voljeni.
Odlaze u magli jedra
što sijaju u noći
i sada, bez mene
nazad plove kući.
Ostao sam sam.
Hladno je i drhtim
i peče, ali gledam.
Iz napukle mi kože, čini se
u hiljadama brazda
lije
al - ne boli.
To više nisam ja.

Mislim da se budim.
Grudi para prvi ovozemaljski dah,
a sanjiva duša
lenjo trlja modre oči,
dok, u krvi boje
od noći prave dan.
Mislim da je proleće,
i da nikad neće proći.
Mislim da sam budan.
Više nisam sam.