Pesničko ćoše 2.0

Daj mi drugo ime.
Želim opet, iz početka,
živeti trenutke
što mi danas oči suze.
Daj mi drugo ime -
želim boljeg da me pamte;
ljudi što ih ljubim
nek po lepšem me se sete.
Nacrtaj mi osmeh,
i ja nacrtaću svakom
radosti na licu,
kad me iznenada sretne.
Daj mi snažne ruke,
voljene da stegnem jako;
vremenu da ne daju
iz oka da ih uzme.
Daj mi druge usne - nežne!
Strasnije nek ljube!
Nek umeju da šapnu
što vam srce svima želi.
Daj mi vreme opet,
na početak moj me vrati;
popraviti hoću
jer ja mogao sam bolje.
Daj mi iz početka!
Želim lepše da vas ljubim -
vas, kojih više nema;
vas, kojih neće biti.
Daj mi drugo ime,
želim ponovo da živim
časove
što smisao životu mom su dali.

@vlajkica - Druže, ukoliko ne želiš da komentarišeš poslednju napisanu pesmu pre svoje zamoliću te da svoje pesme ostavljaš na ovoj, sličnoj temi.
http://vukajlija.com/forum/teme/318
Ova tema je rezervisana za one koji žele da komentarišu pesme drugih koje se ovde postave.
Dok ne prokomentarišeš nečiju pesmu niko neće komentarisati tvoju.
Sve najbolje.

Hvala, nisam skontao. Bice kopmentara, ne morate moje komentarisati :)

Свачије мишљење се уважава,не треба уопште да се осећаш као аутсајдер-бар не на овој теми.Поента је да прво прокоментаришеш песму изнад,па онда да објавиш своју.
Апсолутно подржавам твој концепт писања.Најбоље се пише управо кад седнеш,искључиш се и запишеш шта ти падне на памет.Тако сам и ја писао,имам пуну свеску таквих песама,ал их никад нисам објавио широј јавности.
Сад сам баш отворио свеску и ево једне моје старије песме(надам се да ми нећете замерити што нема риме,тако сам тада углавном писао):

Бог грома
улеће у моју кућу кроз зидове
Док прелиставам огласе
напољу се дешава обрнута реакција од очекиване

За трулим људима се вуче срећа
а ја сам отишао напоље
и опет ништа посебно

Kad ti se na glavu srusi citav svet,
kad se sve sto vredi u provaliju surva,
ostanes kraj puta ko popisan svet,
sudbina je stara, proverena kurva.
Zbog cega od rdje trazis milosrdje,
a od idiota molis dan zivota?
Cuj, ispravi kicmu, u glavu ga drkni,
pokazi mu zube i ponosno crkni.
Neka te pokradu, nek ti otmu zenu,
shvati da ti tako samo dizu cenu,
neka ti se krisom iza ledja smeju,
samo od baraba sacuvaj ideju.

Bora Djordjevic

Dobrodošla mala budalo, pesma ti je zaista lepa. Nastavi da pišeš, mislim da tvoja najbolja pesma još nije napisana.
Doktore, izuzetna pesma. Daj još tih starijih.

Evo i jedne moje nešto starije pesme.

JADNA OLOVKO MOJA

Jadna olovko moja
zasto li ovo pises
kad ona ce tek naslutiti
da zbog nje
sna nemam vise.

Zbrkana pameti moja
zasto te ludilo hvata
nemogucem se nadas
iako dobro znas
da ces da stradas.

Nesrecna duso moja
taman ti nadjoh mira,
a sada opet plamtis
zbog nepostojeceg
i nematerijalnog dodira.

Zivote prokleti moj
bas si mi smrsio konce
nekome smo malo
pobrkas loncice,
a meni ekspres lonce.

Monotoni dani moji
sa mislima pod kontrolom
noci ste moje uzburkali
nestvarnom nadom,
konfuzijom i bolom.

Prokleto srce moje,
zasto mi dusu varas
laznu mi dajes nadu
i iluziju moguceg
heppyenda stvaras.

Sudbino,zivota varko
u buri malena barko
zasto mi dajes nadu koja je tek sen
da cu i makar na kratko
postati samo njen.

Занимљива ти је та песма,иако је старија.Добра.

Ево још једне моје старије(ниједна,иначе,нема наслов):

Истину збориш,велим ја
док се гледамо преко балкона
између нас магла пролази
и само продубљује неспојиво у нама
доле људи трче
заједно их посматрамо са зграде
а међусобно се не видимо уопште

When I saw this, I was like "Oh my God"! :)

Jankoviću, nekako mi se tvoje dve zadnje čine kao prošireni haiku stihovi. Nekako nose tu emociju. Bar meni.
Maloletnice, neću koristiti tvoj drugi deo nika jer to nisi.
Pesma je dobra, ali ne kao prethodna. Malo ti je pobegla misao dok si tražila rimu. Moj savet je da pišeš baš onim rečima koje ti se učine jakim, a rima, ako dođe došla je. Ja već dugo pišem i rima je nekako deo mene.
Ajd da dodam još jednu stariju.

Parastos jednoj ljubavi

Sahranismo ljubav u najdublju raku.
i sada zbog toga tapkamo u mraku,
a znam da i nije moralo baš tako
jer srca su naša udarala jako.

Imadosmo ljubav, sad je više nema,
Ostala je od nje samo uspomena,
Zeznuše nas dobro neke slučajnosti,
u predgrađu sreće ostavismo kosti.

Slomiše se naši točkovi sudbine,
U dušama našim sad su ruševine,
Uplakane oči nikad više neće
Kao nekad da nam blistaju od sreće.

Ko nam ljubav ote ne znamo ni sami,
Sada kao slepci pipamo u tami
Jer tražimo nešto da rane zaceli
I žalimo što smo jedno drugo sreli.

Pesma napisana uz gitaru posle šut karte.

Коментар на коментар:хаику ми је био само непосредна инспирација,све што је написано,буквално је из главе дошло на папир.
Коментар на песму:у времену општег разочарења у љубав и све људско,ова песма некако добија на тежини а,опет,не да излаз.Или препушта читаоцу да сам закључи шта ће бити кад дође са сахране и опере руке.
__________________________________________________

Обмотао сам кабел
и ограничио зелену зону
колико покушавам да будем детаљан
толико не видим да све бежи од мене
Уз трескајући звук пада поклопац
а ја и даље пратим сенку на плафону
јер сијалице нема,само висе голе жице

kabel :)

Јок,хтедох рећи кабал.:)

Јеж крај пута

Има један јеж,
поред црног пута,
вечно лута поред,
аутомобил јури,
гази и црвено тече,
лепљиво и гвоздено,
возач је пијан,
поново се напио,
жена се дере,
вади пушку бесна,
муж вади нож,
јер је пијан,
ал' она је трезна,
чује се пуцањ,
дете плаче,
пуцањ још један,
дете не плаче,
чује се поново,
тихо је у кући,
јежић се диже,
смешка се пакосно,
осветио се...

eh, jebeni jez kraj puta, ovo mi probudilo neka stara, ruzna secanja, secanja na osecaj...da se neke bodlje uvlace tu negde i zabadaju tamo gde najvise voli i da te neko gleda i smeska se i nasladjuje tvojom nesrecom...ali ovo noje mesto gde bih pisala svoju dirljivu zivotnu ljudsku pricu.

Hvala, Energijo, tvoja pesma će mi valjda vratiti osmeh na lice. Sreća da je došlo lepo vreme, tako da me je to delimično spaslo od namćorluka. Tako da, kako ti kažeš, i kako mi kažu mnogi, treba biti lepo raspoložen.
I ja reko' da priložim moju jučerašnju pesmu, koju sam napisala sa još par komada koje su mi izletele prilikom prevelikog naleta emocija. Nije nešto, ali barem meni mnogo znači. Nažalost, u neprijatnom smislu.

Stvarno

Ti si deo stvarnog sveta.
I ona je.
Stvarni ljudi,
stvaran momenat,
obrtaj u vremenu
ukraden je.
Neki tvoj osmeh,
neka tvoja reč u beskraju.

Ja nisam deo
tog stvarnog sveta
kojim vi koračate,
i samo pratim
iz druge dimenzije.
A ne mogu da ne mislim
na taj trenutak
koji delite...

Njene oči.
Taj osmeh-tvoj osmeh,
i reči,
i telo,
i ceo,
stvaran,
u punom svetlu.
Ti.
U stvarnom svetu, gde te ne mogu dotaći.

У принципу,сваки човек ,,спава'' у својој свести,никад сви људи не могу бити истовремено будни за једну колективну стварност,тако да је твоја песма,с филозофске тачке гледишта,потпуно на месту.Видећеш,кад будеш учила филозофију у 4. средње,колико је твоја песма,заправо,невероватно дубокоумна.Сачувај је негде,па је анализирај за једно 4-5 година,биће занимљиво.
_______________________________________________________________

Скочио сам с прозора
свет је за тренутак био испод мене
уживао сам на висини
а онда сконтао да не знам да летим.
Није болело.

Јанковићу, свака част насмејао сам се - прави Прачет и стил "не плашим се висине него само земље."
Чекај не могу да провалим дубљи смисао, јел' има неку везу са човеком који је заборавио своја ограничења па их схвата тек кад га судбина ухвати на крају пута или је ово комедије ради ?
..............................................................................

Негде далеко,
много далеко,
ужасно далеко,
бесконачно далеко,
наћи ћете мене.

А ја ћу се смејати,
јер сте прешли толико,
само да би мене видели,
а сами сте... видите се.

Ено огледала,
погледај се,
немаш смисла,
немаш снаге,
видео си мене,
и шта сад.

Коментар на коментар:И једно и друго.Изгледа комично,али има дубљи смисао.
Коментар на песму:Овде морам да парафразирам Аурелија Августина који каже да се човек увек ишчуђава нечему са стране што њему изгледа необично,а највише би требао да се ишчуђава самом себи.Песма је сјајна.
_________________________________________________________

Не смем да преврћем новине
јер ме слике атакују у виду ноћне море
и звук уз њих савршено језиво долази
Између сна и јаве нема разлике
пробудим се и сконтам да кошмар још траје
једино решење ми је изолација

Капирам читао си Курир и Прес у истом дану. Шта се тамо налази стварно инспирише човека, а и вести нису нимало лепе другде.
...............................................................................

Jovicicu pogodio si me u misli.Malo mi je lakse kad znam da nisam jedina.
E, upravo zbog toga ne mogu da ti dam ocenu jer necu biti objektivna.

A,ovo je moja pesma

Zatvorena u medjuprostoru
Kroz resetke tuznih snova pruzak ruke
Niko ne cuje moje kad kapne moja suza
Niko ne cuje moje tihe jauke
Misli su zatvor kada ostanem sama sa sobom
Kad sam sama sa sobom ujednom sam i sa tobom
ti djavole sto me mucis i moris
Ti sto bolis iako ne govoris
Nije vise dovoljno sto te vise ne volim
Jos u meni ima otrova,starih teskih lanaca
i robovskih okova
Njihov zveket je tvoje ime
Cujem sve i mrzim te
Suza te moja proklinje
Suza me moja opominje
Da se ne predam tako lako drugome
Jer ne znam sta je gospodar tame
a sta samo tuzni plavi andjeo
zeljan ljubavi koliko i ja
Taj drugi mi obecava lek
Obecava mi ljubav za citav vek
Obecava mi srecu koju nisam upoznala
Obecava mi osmeh da ga ne skidam
kao da nisam nikad plakala
Ti si obecao da me neces voleti
I da me neces traziti
Ispuni to obecanje do kraja
Kad me ne volis ostavi moje snove na miru
Pusti me da nadjem svog andjela i prace raja
Nemoj vise da me trujes
Ne volim te!!!
Bas me briga sto mi ne verujes!!!

Обра песма сада сам се намерачио да напишем на мотиву анђела и ђавола..

Религиозна песма

Постоји један анђео,
што пуши пљугу гараву,
са Богом је ко добар бураз,
а са Моцартом држи клаџу.

И брате он носи кајлу,
коју је од Христа здипио,
кад је овај брате,
са Голготе извисио.

И носа је око врата,
тешко је туч,
ал' се анђео не жали,
јер је јачи него икад.

И Бог се придружи,
са својим буразом,
и обуче розе мајичицу,
а од Арманија позајми цвикере.

Али се ђаво стварно побунио,
стави шишке и мале крстиће,
стави прстење на своје прстиће,
и запрети да ће да сече вене...

Али фенсерима је било до јаја,
јер су им се отворила врата раја,
а ђаволу су дали доста места,
јер им се свидео како се смешка.

И сви су весели пошли на забаву,
а онда је откуцало дванаест сати,
Рај се затворио и Он се појавио,
и ђаво је плачући пао на колена.

U ovoj pesmi si bas dobro opisao poremecen sistem vrednosti u ovoj drzavi.
Ocena 9,9 mogao si malo humora da ubacis.:))))))))

Није свако онакав каквим га други виде-некога можда виде као сјајног и блештавог,али друго лице му је умазано блатом и одише болом и недоступношћу.С друге стране,неко ко изгледа тако једноставно и ненаметљиво заправо у себи крије позитивну енергију спремну да подели с другима.Бар сам тако схватио ову твоју песму(ко схвати шта сам сад овим хтео да кажем,нек ме лупи циглом у главу... :))
_______________________________________________________

Повукао сам потез
а ви гледајте шта ћете
пазите свој корак
јер вас могу лако саплести
Ваљда нисте толико невешти
да сам вам ЈА непремостива препрека
онда се,изгледа,не трудите довољно
да себи премостите пут преко мене

Јел' си радила можда скоро Дучића ? Сад ако би применили анализу на ову песму добили би причу о неком једноставном бићу које можда има могућност да види свет у својој једноставности на лепши начин него неко други.
И Јанковићу дао си кратак опис лика који примењује ову песмицу када мора да сређује електрику у згради и нешто обавезно сјебе...

Ако твоја песма алудира на понашање подивљале масе из редова неонациста и њима сличних,онда се апсолутно слажем с тобом.Та маса има своје генерале који им командују и према којима маса мора да се равна.
_________________________________________________________

Непријатељ прелази реку
док наша коалиција мирно спава
непријатељ се увлачи у нашу средину
и полако се саживљава са нама
коалиција се тек сад буди
и спроводи терор и над нама и над њима