Pesničko ćoše 2.0

-Јесте,видиш да мислимо исто.:)
-Ау,презајебана ти је ова песма.Мислим да говори о томе како човек пређе све границе да би опстао,а онда покушава да се,као,искупи,али је опет направио нешто што не треба.Не знам,сад ми је блокирао мозак.
________________________________________________________

Кад невреме прође
и вода те на обалу избаци
не тугуј над својом смоченом одећом
него одмах кров тражи

кад пепео престане да лети
изађи слободно из рушевина
тражи ма какав облик живота
и буди срећан што је бар нешто остало

крај света
није и крај тебе

Говори о томе како након сваке пропасти не ваља сабирати утиске превише дуго, већ одмах кренути да се спашава шта се спасити може, вероватно тако нешто...

Leleeeeeeeeee, nema me nekoliko dana, a vi napravite gužvu.
Ovako.
Trišo, meni lično je tvoja poezija veoma teška za razumevanje i malo je previše teška za moj želudac. Izvini, ali ne mogu da je komentarišem, a i ovo je valjda neki komentar.
Doktore, dobru pouku nosi ova tvoje zadnja.
Maloletnice, suncokretu naš. Samo se ti okreći prema svetlosti i ne brini za svoju budućnost.
Energijice, jašta je nego stiglo proleće. Nadam se da ti je stigla i ljubav sa njim.

A sada evo jedne moje friške pesme od noćas.

Dve žene

- " Gde si moja dobra Anđo, odavno te nema,
čini mi se se nismo vid'le sto godina,
pričaj mi šta radiš, kako su sad tvoji,
uostalom ispričaj mi šta sve novo ima. "

- " Fala Bogu, dobro je, još me zdravlje sluša,
al' me zato moja snaja ič ne zarezuje,
sina mi je podbunila pa me boli duša
pa sve moje molbe kao da ne čuje.

Al' batali moje muke. Šta se ovde radi ?
Vidim neka nova lica. Ko su oni Stano ?
Odavno se nismo srele pa sam željna razgovora.
Hoću sve za njih da čujem, pričaj mi lagano. "

- " Vidi onu Ružu tamo kako se šepuri,
kako oštro hoda podignutog nosa,
sad je sveža raspuštaljka, nešto mnogo žuri,
a rekla bih da joj sveže ofarbana kosa. "

- " U pravu si Stano mori, ja sam za nju čula
da onoga oženjenog ispod oka merka,
a na onog tamo već je nasrnula,
bogami je ona neka mnogo ljuta zverka. "

- " Pa ti Anđo reče kako ne znaš ništa novo,
a ovamo mila dušo znaš više od mene."
- " Ma to samo slučajno sam čula Stano,
od jedne brbljive i blesave žene. "

U tom času ove žene začuše glas popa:
" Možete li za trenutak vas dve da ćutite,
sahranismo Božjeg raba, dok ste vi pričale.
Hoćete li barem sada da se prekrstite? "

Pesma završena 3.4.2010.
Inspirisano stvarnim događajem za vreme jedne sahrane kojoj sam prisustvovao pre više godina.

То се исто догодило и на једној сахрани у мом месту.Понекад несаосећајност и неувиђавност заиста немају мере и границе.
____________________________________________________________________________

Кад наивно помислиш да си победио демоне
они се врате
и дотуку те потпуно

Кад мислиш да си отерао демоне
они те,заправо,чекају
ту,одмах иза ћошка

Њихов напад је подмукао и низак
и увек те ухвате у најгорем моменту

Твоја наивност је њихова предност
и док се окренеш
они су те већ савладали
(инспирисано синоћњим догађајима,кад сам се,на своју срамоту,пробудио блатњав у неком жбуњу)

Čudna li je ovo skupina pesnika u ovoj temi.
Kada bih nas nazvao družinom ona bi nosila naziv:
" Konac i konopac ".
Maloletnice, prekini više sa tim " nisam dobra kao vi ". Ti samo pišeš drugačije od nas, a poezija nije takmičenje, nego kanal kroz koji izbacujemo iz sebe ono što je u tom momentu za izbacivanje.
Jankoviću, kažu da je čitati između redova umetnost koju je teško savladati, a prečice su oduvek postojale. Zamišljanje je samo jedna od tih prečica.
Srećne uskršnje praznike vam želi
vaš NesaDeBeli.
____________________________________________________________________

Zadušnice

Na planini moćnoj još uvek postoji
selo malo sneno, rosom umiveno,
potok još žubori i pevaju ptice.
al' od ljudi ono je davno napušteno.

Nekada su u njem živeli mi preci,
i čuvali rado svoju dedovinu
koju u nasleđe davali su deci
i spremni su bili da za nju i ginu.

Onda ipak dođe neko drugo vreme,
živelo se bolje širom belog sveta,
gasile se kuće umirali stari,
deda Stojan umro je zadnji prošlog leta.

Dok polako vozim putem trošnim starim,
rukom brišem suzom umiveno lice,
odlazim u selo koje živi samo
kad se sakupimo da odamo poštu
precima na groblju kad su zadušnice.

Имам ја предлог за име дружине-назваћемо се ,,Уже и конци''. :)
Неминовност је,нажалост,да села убрзано замиру,заједно са својим последњим становницима.А и поред чињенице да градски живот постаје све гори,ипак се не мили људима да остану на селу.
________________________________________________________________

Вода ми капље за врат
а мрзи ме да се померим

Зидови се око мене урушавају
ал'тренутно ме мрзи да побегнем`

Секире падају с неба,
нисам понео кишобран
нит сам се склонио под кров
јер ме мрзи да се мрднем

Лењост је заиста највећи грех,
ал' мрзи ме да о томе размишљам

" Лењост је заиста највећи грех,
ал' мрзи ме да о томе размишљам "
Da se kako tako nastavim na ovu misao.

Neću da se menjam
( satirični osvrt na samozavaravanje )

Dok istinu tražim, istine se bojim,
salgaću sam sebe da istine nema,
neću da se menjam, zažmuriću malo,
istina se ne vidi i nema problema.

Ne vidim, ne čujem i ne pričam ništa,
kroz vekove beše ponajbolje tako,
ko gleda, ko sluša i previše priča
sa ramena glavu gubio je lako.

Tako mi života i rođenog vida,
neću da se bakćem teškim razmišljanjem,
iako je teško živeti u laži
ja sam zadovoljan postojećim stanjem.

Управо то.Видиш да мислимо исто.Само што је свако од нас то представио на свој начин.У томе и јесте добра идеја ове теме на подфоруму.
Апсолутно ми се допада твоја песма,јер директно приказује поенту данашњег живота:ћути и само се смеј.
__________________________________________________________

Нисам платио карту
само сам пошао на пут
без мапе,компаса,пртљага,новаца
али са великом жељом
да видим свет
јер кад затворим очи
видим само мрак
а машта ме сама тера у покрет

Šta vam je, ljudi, nema vas!
Ja sam se malkice ulenjila, (eto šta uradi lenjost iz vaših pesama) ali eto. Doktore, poslednja pesma: to je baš nešto što ja često radim. Zatvorim oči i krenem na neki put. Svi mogu da razmišljaju mladalački, a ne samo ja.
Počela sam da prekucavam pesme na kompjuter, da ih imam sve na jednoj gomili, pa, evo, da izdvojim neku.

Uhvatiti

Videti. Videti.
Prošunjati se, namirisati i ispitati
sve deliće života
razbacane po bezličnoj prostoriji.
Nekakvi crteži, likovi i knjige,
teške, debele i neprepoznatljive.

Želim da znam sve o tome
da uhvatim ceo život
u jednu malenu šaku.
Želim da budem teo toga.
Deo mirisa i prostora.
Deo slika i očiju.
Želim da sve mogu videti.

Ništa posebno, nisam pisala ništa novo u poslednje vreme.

Primetio sam iscitavajuci pesme da ovde ljudi postuju norme stiha,rime,strofa i sl. Licno cim vidim takvu pesmu,njena vrednost u mojim ocima opada...ali ima tako dobrih ideja ovde,a ima i dobrih pesama.

maloletna budalo,to sto ti hoces je nemoguce. I pazi sta zelis...nekad je bolje da ne znamo i ne vidimo bas sve. Ako nista...uvek su tu razglednice.

Kritike

U nedostatku ogledala
Ljudi zapostavljaju sebe
I pocinju
Njihov rekreativni
Ritual
Pljuvanja po svima
Koji nisu kao oni ili su bolji od njih

Ako si bolji
U pisanju
U jebanju
U igranju
Ako imas vise para
Ako si pametniji
Ako imas vecu kitu
Jaci si
Lepsi
Brises dupe bolje od njega
Visice ti njihov smrdljiv dah
Zamaskiran Orbit zvakom
Na usima….
Cuces ih,I doticace te,
Povredice te.

Ja,kuliram sa cigaretom
Daleko od njih
Glumim budalu
I samozadovoljavam se
Zabavljen njihovim jadnim
Zivotima.

I evo jos jedna....:D

Eho u odjeku

Ljudi su navikli da im sve prevodis
Ne trude se da proniknu u reci
Da shvate u potpunosti
Dvosmislenost previse zamara
Direktnost stedi vreme
A vreme je novac
A novac je najbitniji
U jadnom drustvu sapiensa
Koji su nadmeno sebi nadenuli prefiks
Homo
Homo moj kurac….
Obicni majmuni mesozderi
Svi!
I ja zajedno sa njima….

Toliko smo slicni…
Da ne mozemo da poverujemo u to.
Nema posebne jedinke
Sve se ponavlja
Besmisleni krugovi
Pesak koji se bori sa talasima
Limenka na vetru
Nju mozes shvatiti po zvuku koji
Rasprostire za sobom…

Patetici valjda ne mozemo pobeci
Kao ni apsurdu,monotoniji,
Nezadovoljstvu
Stalnom osecaju neispunjenosti…
Protracenosti…
Mozemo samo da ih prikrijemo,
A to je ono,sto svi dobro radimo…

Ponekad…prosto nemam snage
Za razgovor
Za ubedjivanja.

Ponekad nemam snage da gledam ljude
To je kao da gubavac posmatra ogledalo
On mrzi svoj odraz umesto sebe…
Zamislja eho svojih udisaja
U mraku prazne sobe….
Salukatre se igraju snopovima svetlosti
To odmara njegove oci
Cigareta nastaje u tami
Smesak titra na njegovim usnama

Zasto nije odrastao u inkubatoru?
Zar je morao da spozna sebe I svet?

Noge klecaju…
Druge lutke u izlogu
Gorak zalogaj
Spusta se niz prozorsko staklo
Stikla u glavi
Sve je to samo igra planeta
Nadmetanje
Saradnja se svela na guranje
Govneta u usta
Violina ne cvili za tobom
Zenice ostaju skupljene
Zagrljaj zna da prevari
Pogledi lutaju
Misli uvek lutaju

Ti si sujeveran
Ti lako nasedas
Okreni se iza
Zar ne vidis senke
Pazi!
Samo mi se ucinilo…
Iza!
Ne,svetiljka se igra s leptirima
Ne!
Trci…..samo trci.
Ne okreci se,
Ne smem jos jednom da ne vidim nista
Zelim da me nesto proganja.
Hologrami igraju na nebu,
A ja se setam po prozorima zgrada

Ona zeli da pricam…
Ona zeli da se igra mojim recima
Zeli moje korake
A meni je samo plafon potreban
Plafon I kada bi pao ne bi me povredio
Bar bi bolelo,bar bih znao zasto.
Paranoican sam…
Prividja mi se
Ili oni samo zele da mislim da mi se
Prividja?

Pozuda
Puko orudje
Izlizane reci sputavanja
Privid uzivanja
Emocije su samo prazne reci
A misli titraj spoznaje

Zar ne vidis kulu?!
Uradi to ponovo…
Ja bih bio srecan.
Bio bih ti zahvalan
Jednom u zivotu
Dokaz
U plasticnoj kesi
U sarkofagu
Na limenoj polici
u optickim kablovima
skriva se istina
fotoni svetlosti
putuju milionima godina
eno ih…
nestali su.

Umoran sam
I ljubomoran
I nesiguran u sebe
I previse razmisljam
I nervozan sam
I bode me,
Trn u prstu
Zagnojio se izgleda
I smeska se
I ja se smejem,
Tom osmehu ne mozes odoleti
Ima divne zube.
I ostri su,
Tako manje boli….

Pikseli na ekranu….
Susa
Eho
Dok koracamo
Suze padaju
Ili opet umisljam
Ne,mi nismo sposobni da placemo.
Previse sam sebican,ponosan I glup
Niko ne zeli da pokaze copavu nogu
Na ulicu izlazim bez stapa
I padam
I nema nikog da me podigne
Ja to ni ne zelim
Ne zelim ni da ustanem
Zelim da gmizem po mokrim ulicama
Poput gliste
Zelim da gmizem….
Ljudi ne mogu da shvate
Da zelis da budes malo bice
Najnize na lestvici
Njihovog lanca prehrane sujete
Njihovog dokazivanja
Zelim da budem malo pakovanje nemoci
Van njihove borbe za moc

Svi ste jaci…
Pametnij
Uporniji
Stalozeniji
Popularniji
I sve sto zelite da budete

Ja sam kisna glista
I ja sam srecan
Otpuzacu negde
I kamen ce biti moj svet
Veci od vaseg
Samo cu se valjati po stomaku
Nema moci
Nema pravila
Nema nadmetanja
Ustupaka I sl.

Nicega….
Samo mala glista
I smeh….

Eo,smorio sam za celu god.:D

Rekao bih da preoštro sudiš ljudima.
Život ima i vedriju stranu.

Ok...postovacu nesto i na drugu temu...:D Cim cujem nesto od vas da ne spamujem ovo.:D

Nije pornografija
da se od nje bojimo,
već je pornografija
ejakulacije da brojimo.

Prepev pesme naše kultne estradne umetnice Dragne Mirković posvećena svim puritancima i onima koji se tako osećaju (na beli luk i znoj).

Dragana Mirkovic u pesnickom cosetu...to ti dodje kao udarac ispod pazuha. :D

Vreme

47 sati bez hrane
5 pakla jeftinih cigareta
27 limenka piva
32 sata bez sna
64 sata bez nje
Ceo zivot nezadovoljstva
Jedva 1 sat uzivanja
35 minuta zabave
2 minuta uzivanja
14 sati u setnji
2 sata sa psom
3 progutane loptice
2 l vode na dan
17 pisanja
5 sa podignutom daskom
1 par carap I gaca
450 dinara u dzepu
0 prijatelja
8 sati razgovora
4 svadje
18 minuta buljenja u plafon
3 usisavanja sobe
785 procitanih stranica
2 sata reklamnog bloka
7 filmova
6 koraka do prozora
4 minuta na pisanje ove pesme
15 minuta razmisljanja
Zabod

Budim se na stolici
Srecan kao I juce
Pogledam u sat
Ima jos vremena.

Свиђа ми се твој стил-без претераног патетисања,али и без механичког натезања да би се достигла нека симболика.
________________________________________

Куглица се закотрљала
јер се падина превише нагнула због нас
Ствара се громада
а ми седимо доле у ладовини
Иде према нама
нас мрзи да устанемо
Прешло је преко нас
а ми кажемо да је могло и горе

Vrlo jaka pesma Doco, vrla jaka i na žalost istinita.

______________________________________

Uvek sam voleo cirkus

Uvek sam voleo cirkus,
gledao silne akrobate
i krotitelje tigrova moćnih,
maštao o srećnom danu
kada će meni aplauzi
leteti kroz šatru ili dvoranu.
Vreme je prošlo, a ja eto
nisam ono što htedoh biti,
nisam ni ono što drugi su hteli,
ni doktor, ni advokat.
Postadoh pesnik.
Svima u inat.
Sebi u inat sad pišem razne
stihove, samo meni važne
i možda još ponekom,
a stihovi teku, kao reka
ka ušću svom dalekom
gde ih okean drugih
pesama čeka.
Ponekad delujem samome sebi
kao klovn tužnoga srca
sa nacrtanim osmehom lažnim,
slaba sam zamena snovima svojim,
krotiteljima tigrova moćnih
i akrobatama snažnim.
Al' eto, mora se živeti
sa svojim porazima,
sa neispunjenim snovima,
u potrazi za mrvicama sreće
u potrazi za ljubavlju...
ako je još ima ...
negde tamo.

i krotitelje tigrova moćnih - ne volim ovu inverziju preterano...nekako mi je staromodna i pokusava da uzdigne pesmu na neki plemeniti nivo, kvari mi poetiku pesme. :D i akrobatama snažnim. i ovo takodje. Ali fina poenta...dobra pesma. :D

Jankovicu...fala, ako si mislio na mene. :D

Pošto u postu iznad mog nije postavljena nijedna pesma, osetiću se slobodnim da zaobiđem ono "pravilo".

Crveni rep (pramen)
-----------------------------------
Večernji vetar cvili golicajući um,
A u mojim mislima ona gola leži,
Pod velom bele mesečine, svilene,
Razum se grubo otima i beži,
Jedan divlji parajući pogled,
I moje namere više nisu skrivene,
Blista antička perfekcija lepote nagog,
Naivni umišljaj žudnje grabi,
Svojim dugim šilima ubada usnele nemire
Do mene samo njen tanki glas dopire,
Kontrala intelekta nad delima slabi.
Krhke noge ljudskosti u ambis klize,
U morbidne dubine vuku ih sile vira,
Utapaju se u mutnim vodama ljubavnog pira
Misao je strela između lovca i srne,
Čežnjive kandže cepaju poveze crne,
Jarko izbijaju boje, zaslepljuje strast,
I izluđuju same pomisli na zadovoljstva slast
Koja u tmini čeka i stare porive grize.
Korenje popušta, više duh ne steže,
Vezuje me samo staklena nit njene mreže,
Požar razuzdane mašte rađa se iz varnica,
Slabi i osećaj mučnih granica,
Gubi se negde u sjeni mekih oblina
Lepota je sveta celoga kao pobesnele reke,
Probila sve brane, silno ali i tiho
Spustila se u korita njenih raskošnih dolina,
Ohrabren prizorom dostojnim bajke najluđe,
U navali tupe sintetičke sreće,
Mladi duh u meni bije, buja sve snažnije,
Lutajući u gustoj magli slepog divljenja,
Prepušta se imaginarnom, ignorišući stvarno
Čulima je zadovoljenje od pameti važnije
Ludost bi bila propustiti mladosti dar,
Uskraćujući sebi svaku životnu čar,
Telo tesno postaje, na nova iskušenja goni,
Želi probati nešto od pustog sna nestvarnije
U mraku se kosa grimizna vretenasto uvija,
Svaki pramen me svom žestinom gori,
Proliva se kao vino niz njena nedra,
U navali nemirnih osećanja rasplamsava vatru,
Lepršajući nevino rujnim mirisom koji opija,
Jače no bilo kakav skrovit ukus prirode,
Dušu mi nosi očaranu kao pero na vetru.
Povrediti, dotaći, poljubiti, proživeti,
Ostade samo nemi vapaj smelosti,
Jedva neizrečen zbog proždrljive zavisti,
Zavisti prema mesecu koji je zrakom miluje.
Koža tako mokra, glatkoćom brutalno priziva,
Toliko prljavih misli koje niotkuda niču,
Nektar usamljenog cveta je piće najokrutnije,
Želja za grešnim me guši dok pohlepno ispija,
Poslednje kapi svesti iz mog plitkog grala,
Crve sumnje buni krik raspetog morala,
Njene zmije neprimetno gmižu između nogu,
A moji gramzivi demoni mi raspaljuju glad,
Svako zrno stida njima je višnji slad,
Savršenstvu oblika ni oni odoleti ne mogu,
Noćima ih pod divanom sitne graške ubadaše,
Dok oni radoznalošću rasejani, dugo polet čekaše,
U zabludnim teskobama potisnutih ideala.
Zabranjena jabuka sa drveta sodome,
Podmuklo svetli crvenom i pohlepno mami,
Već kusim njen čemer na suvom jeziku,
Već osećam njene otrove kako prže venama,
Vidim svoj horor, zver ogledana u njenom oku,
Krašnje vrtove isprskane toplom krvlju,
Ona me drži na svojim žaokama i iglama,
Pregršti ruža, buketi noževa, nečujni vrisak,
Vražja kola plešu na ruinama mog razuma,
Sobu u tami ispunjava leden muk,
U glavi bruji samo bled eho savesti,
Nestaje opominjući me hladnim drhtajima.
Privlači oštar, prodoran zvuk,
Jednog kratkog daha koji nečujno preti,
Osetih se malenim leptirom što lakomo leti
Odmah do njenog varljivog plamena.
-------------------------------------------

Сјајна.
Имајући у виду твоје године, још више.
Замерке: Доста лично. Песма се повремено губи у метафорама (које понекад делују мало излизано), па не знаш да ли је песма о љубавној страсти или повраћању. Ако је потпуно твоја, 9.89 је оцена.
Ја ћу своје "фекалије" можда да поставим овијех дана, нешто сам инспирисан.

Pošto nema nove pjesme postavljene, evo ja stavljam ovu svoju bez prethodnog komentarisanja.

Pravi underground u Srbiji

Šta j' andergraund u zemlji Srbiji?
Da l' blek metal, ili narkomanstvo?
Taj blek metal već se često sluša,
narkomani na svakom su ćošku,
satanisti, đav'lu što se mole,
čak ni oni ugroženi nisu.
Nit' blek metal, niti narkomanstvo,
ni pederluk niti satanizam,
ni nacisti nit' skin hedsi ludi,
ništa od tog andergraund sad nije,
a andergraund u Srbiji pravi
sad postaše kultura i znanje !!!
Crna lista već je podugačka,
a podzemlje već je preduboko,
a na listi imena su ova:
Tolstoj, Šekspir, Dikens, Dostojevski,
Andrić, Ćosić, Pavić i Crnjanski,
Bah, Betoven, Mocart i Čajkovski,
Šubert, Šopen, Šuman i Štrausi,
Van Gog, Rembrant, Direr i Pikaso,
Leonardo, iz mesta Vinčija,
Rafaelo i Mikelanđelo,
svi su oni duboko pod zemljom,
ko imena uzme im u usta,
proklet on je u zemlji Srbiji,
em je proklet em za sprdnju služi,
i za sprdnju i podsmeh i porugu.
A većina što prokleta nije,
ne pominje, ni za živu glavu,
ni jednoga imena sa liste,
ako li ih nekad i pomene,
to je samo zezancije radi.
Leonardo iz mesta Vinčija,
sad je poznat po nekakvom kodu,
neki čak ga za kornjaču drže,
a briga ih za njegove slike,
Mocart sad je po kuglama poznat,
i još više ko kladioničar,
Betovena i Šopena pamte,
po odvali seljačine Palme,
i smeju se našem Palmi ludom,
a ni sami nikad oni nisu,
simfoniju preslušali Petu,
niti Petu, ni Treću ni Šestu,
a bome ni čuvenu Devetu,
ali zato znaju da se smeju
našem Palmi, ludom Jagodincu.
To je samo jedan čak i mali,
primer našeg licemerja teškog,
svega ima u zemlji Srbiji,
al' od svega ono što je dobro,
pod zemljom je duboko skriveno -
zakopano i zapečaćeno,
i proklet je ko li u to darne.

Ja sam ovo doživjela kao prozu sa jasnom porukom. Jeste da onako vizuelno ima formu epske pjesme ali postoji tu teško odsustvo ritmičnosti.
Generalno sve je lijepo primjećeno i opisano i ima težinu, ali ako nije primjenjen neki avangardni ili parodijski pristup pisanju, ja ovo ne mogu uopšte da doživim kao pjesmu.

a sad jedna moja ljubavno-depresiva sa primjesama prosvjetljenja.

Moždana pjesma (zato što se u njoj najviše pojavljuje rječ "možda" :)))

Koritom izgubljenih snova,
ove noći teku moje suze.
Misli mi šibaju usahlu dušu,
čitav svjet je stao u jednu rječ
i tu rječ mi tišina uze.

Umom se šeta samo jedna želja,
u želji živi samo jedna nada,
da srešću te pod ovim dalekim svodom,
možda u sumrak, možda u zoru,
po danu, noći, negdje i nekada.

Tiho je bilo tvoje "zbogom"
i od toga još manje sam to htjela čuti,
obris tvojih okrenutih leđa,
odlučan korak što tresao je zemlju,
znala sam, lošem sluti.

Mirim se sa tim dok ove noći,
moje suze teku koritom bez dna,
možda je i bolje što si odnio sobom
ovu gorku strast - đavolje žezlo,
jer možda će sutra moje skrhano tjelo
postati kolijevka nekog novog sna.

Cemu melodicnost i rima?! Poezija je to odavno dobacila. :D Joviciceva pesma mi se svidela...ali kao posalica a ne prava poezija. :D

Budalo...svidja mi se tvoj stil. :D

i imala pojma
isto koliko je moja pokojna mačka
imala pojma o drumu. - ovo me je bas nasmejalo. :D

Види,види,ко се вратио овде. :)
Овако:
Веснита: Занимљива форма риме,плус добро уклопљена тематика-свиђа ми се.
Малолетна: Видиш да не треба пуно како би добила инспирацију. Ово је инспиративна песма инспирисана недостатком инспирације (у јеботе,шта сам сад одвалио...). Песма у којој је на занимљив,готово хаику начин,уклопљен сурови реализам и бујна машта,плус што отприлике познајем твоје прилике у животу,па могу боље да схватим. Песма нема смисла? Само ономе ко никад није читао ништа у животу осим декларације на шампону за косу.
КанамеТосен: НАПИШИ НЕШТО! :)
Јовичић: Ово би ладно могли да објаве у Блицу уместо дефиниције дана.
______________________________________________________________________

Срећан пут,шампионе
ал није ово лак изазов
Размисли поново желиш ли да пођеш

Тројица нису успели
и,ено,сад се преврћу од муке
у блату сопственог неуспеха

Најсигурнији начин за тебе
јесте да сасвим одустанеш
тиме се одричеш великог искуства

Зато,шампионе,памет у главу
спретност у тело и лава у дух
и има да те памтимо као хероја

Lepa poruka Doco.

CIRKUSKA PRUGA

Juče je umro pajac,
klovn crvenog nosa,
arena bila je puna,
a on je umro iz štosa.

Pao je usred tačke,
aplauz bio je jak,
kad minut ustao nije
na sceni je nastao mrak.

Brzo su cirkuski ljudi
izneli nesrećnog smeška,
voditelj publici reče:
" Izvinite, tehnička greška."

Jedan je viknuo dečak:
" Šta je sa smešnim čikom?"
Niko ga čuo nije i šou
je nastavljen muzikom.

Predstava išla je dalje,
uspešno do samog kraja,
a pajac je ležao mrtav
tu blizu cirkuskog sjaja.

Njegova duša je tada
međ veselu publiku sela,
do tada nije ni znala
koliko lepa je predstava cela.

Na kraju predstave duša se
klanjala publici s tugom
dok napokon krenula nije
ka nebu cirkuskom prugom

P.S. Otvorite oči,
svud su oko Vas,
šareni pajaci
koji vole Nas.

Ne znam zašto ostali autori neće da dođu u naše pesničko ćoše...nadam se da ne izgledamo kao da smo se ogradili... :D

Nešo, sviđa mi se mnogo tvoja nova pesma! Vidim da si zaokupljen motivom cirkusa u poslednje vreme (ne mislim doslovno cirkusa, već znaš, tvoja metafora). Pesma ima, razume se, dublji smisao. Što se tiče tehnike, uobičajena rima, tu nema mnogo eksperimentisanja. :D Svidela mi se na prvo čitanje, dopadljiva je upravo zbog jednostavne rime.
Šta sam izdrndala sad, nemam pojma, ali takve su ti moje kritike, hahaha. :D

Evo jedna moja patetična. Kuknjava, naravno, uvek je bila na ceni. Moguće da se neke reči rimuju. To se dešava kada pišem pesmu, a osećam se nekako lagano, pevljivije, pa se desi da tu i tamo ubacim nešto što se rimuje i to gde stignem, pa sve ispadne nekako slobodno. Ne znam da li je to književno dozvoljeno i šta kritičari misle o tome. Kontam da u umetnosti, valjda, radiš šta ti je ćef.

Dan

Kad pomislim da nema svrhe
započinjati dan.
Otvoriti jedno oko barem,
spustiti levu nogu na tlo,
pomisliti na prethodni san...
nekad poverujem u to.

Ne znam za koga
prave ove svetove.
Za mene sigurno ne.
I zato nema svrhe započinjati dan.
Bleskasto se teturati,
stvarnošću prljati dlan
i koračati ulicama uz mirise krivice.
Staviti osmeh na lice?
Nema svrhe.

Jer u celosti ovoj, ja imam samo sebe
i nikog, nikoga više.
Nema svrhe, zbilja, započinjati dan.
Ići negde, životariti,
raditi, pričati,
penjati se uz stepenice...
vraćati se u stan.
Čemu sad,
čemu sve to?

Lepa kuknjava maloletna, a šta kažu kritičari nek te boli uvo.
Što se tvog komentara tiče potpuno si lepo sve rekla.
Pozdrav.

Maloletna, ti se tom pesmom pitas, a kasnije ces davati i odgovore, ili postavljati jos zagonetki. Pesmom ces vikati sa zeljom da te svi cuju, jer ces zeleti da ih probudis. Takvom pesmom umirujes sebe, ili pustis po neki krik ne bi li te neko cuo. Posle ces pesmom zahvaljivati svakom ko te je cuo, ili ces govoriti da ti nije ni stalo do toga. Pesmom se uvek prvo obracamo sebi, zar ne? Tvoja pesma mi je sve ovo rekla jer je jasna kao ta tvoja tuga, tog tvog dana. Ne treba joj druga forma osim onog oblika u kom si ti sada, ili tada bila. Znaci, sasvim dovoljno. :)
Sto se rima tice, ne znam sta bih ti rekla. Ja ih bas i ne volim. Svidjaju mi se jedino kada su neprimetne, kada prvo "osetim" pesmu pa tek onda primetim i da je rimovana. Tvoja pesma je primer za to.

---------------------
April

Divno nasmejano lice
jedan par ruku i nekoliko dodira
Plava ptica u vrtu
i noz na stolu
sa slatkim mirisom u kosi.
Mnogo pesacenja
i jos vise cutanja
Zavidela sam biciklistima.
Odlazak sa pozdravom
necu te videti vise nikada.
Ubrzano disanje
trazenje piva
smejanje sa njom
Divno nasmejano lice
dva para ruku
I sve je postalo dodir.
Plava ptica u krevetu
i noz u fioci
sa slatkim mirisom u grudima.
Opet pesacim
i jos vise cutim.
Zavidim samo njemu
jer mu je zivot
tako jednostavan.
Odlazim bez pozdrava.
--------------------
Nickola, hvala na komentaru. Svidja mi se sto je pesma uopste ostavila utisak, a narocito sto je jos i pozitivan! :)
Naravno, smatram da je suvisno da komentarisem tvoj komentar, jer pesme zive svoj zivot i nisu vise sasvim nase od onog trenutka kada su napisane, kako rece Ducic (valjda je on to rekao). :))