Pesničko ćoše 2.0

Isto kao i prethodno pesničko ćoše, ali se primjenjuje jedno pravilo. Da bi se podstaklo čitanje pjesama i da bi pjesnici imali feedback koji im je veoma važan važi slijedeće: Zabranjeno postovati novu pjesmu ako nisi prokomentarisao prethodnu.
Dakle neko postuje pjesmu 1. Slijedeći koji hoće da postuje neku pjesmu, mora prvo dati komentar na pjesmu 1, pa tek onda može postovati svoju. Tako će pjesničarenje biti dinamičnije. Dalje, opcija je i da se uz komentar da ocjena za pjesmu od 1-10, al ko neće da ocjenjuje ne mora. Konačno, preporučuje se da se svakoj pjesmi da naslov, radi lakše identifikacije. Pjesme bez naslova u moru pjesama koje rijetko ko uopšte čita, izgube se i zaborave.
Još jedna napomena: ovdje se mogu kopirati pjesme iz starog pjesničkog ćošeta i tako dati na komentarisanje i glasanje. To ih može spasiti od zaborava i dati im novi život. Kopirati mogu samo autori pjesme. Preporuka je da se pri kopiranju pjesmi da naslov ukoliko nije već naslovljena. Ko se razumije u blogove, mogao bi da otvori blog "Pjesme sa Vukajlije" u kome bi pjesme koje prođu kao kvalitetne bile evidentirane i sačuvane, i mogle bi se lakše naći.

Dodao bih još i to da osoba koja komentariše, ne mora odmah postovati i svoju pjesmu ako je nema. Dakle, može komentarisanje bez postovanja nove, ali ne može postovanje nove bez komentara prethodne.

Ako je prethodna pjesma već komentarisana od strane nekog drugog, a da taj nije postavio svoju novu pjesmu, onda slijedeći autor može postaviti svoju i bez komentarisanja prethodne.

Kome se sve ovo ne sviđa, tu je uvijek staro dobro "Pesničko ćoše" (1.0)

Škorpion

U meni žive dusi,
svaki me želi k sebi,
a ja im se ne dam,
da me satrli ne bi.

U meni pakao tinja,
ne dam da se razgori,
tama mi radi o duši
dok pružam ruke ka zori.

Spašavaj Bože grešnog,
nevrednog milosti tvoje,
oteraj moje zveri,
one se milosti boje.

Pitanja mnoga me muče,
a odgovori još više,
jer mnogo odgovora
kaznu na smrt mi piše.

Коментар на коментар:само сам пренео своје искуство од пре две године,сад се трудим да не претерујем(могу слободно да кажем да ми успева).
Коментар на песму:неко би за твоје песме рекао да превише форсираш риму да би испоштовао форму.Мени се,заправо,свиђа како неко уме да представи нешто римовањем,јер за то итекако треба умеће и одређено кефало.
Иако се,на први поглед,наслов не слаже с песмом,допада ми се како је представљено размишљање шкорпије.Мислим да се ту ради о хороскопском знаку(и сам сам шкорпија у хороскопу),мада нисам сигуран.

ОТВОРИ ВРАТА
_____________
Притисни кваку,
врата отвори,
уђи,изуј се,ућути
и поново врата за собом затвори.

Сво блато и злато,
беда и јад,радост и смех,
све што си видео и чуо
напољу нек остане.

Иза ових врата
иде ходник у недоглед,
само страх у теби да не настане.

Закорачи храбро,
сад си свој,
протумарај ходником-
то је будући живот твој.

Kao neki tekst od Alogie... :)
Odlazak iz jednog života u drugi, napuštanje svega poznatog i sigurnog, i ulazak u novi svet, zarad boljeg života. Izlazak iz kolevke na noge, sa nogu u sanduk... Dobrodošao u novi svet...
Sve u svemu, lepo...

Novi mart mi posla' 20 i neku,
a ja raspet stojim izmeđ' sna i jave...
Zašto čujem samo svračju dreku?
Vampiri mi glogov kolac prave...

Da l' još nekom kao meni
ružna starica se kezi
i nudi se po jeftinoj ceni?

Kao da me nema za ljude ne postojim,
dane k'o vagone uzaludno brojim,
niko se ne raduje uspesima mojim...
Zato što ih ni nema.

To je tužna, beskrajna poema,
potkopana lošom voljom
završena raspadom sistema.

Želim da se divim svemu
k'o prvoj prolećnoj rodi...
Kuda li me novi plan života vodi...?

Sat kuca ritmom sve blažim...
Sa zebnjom prilazim svakom novom minutu.
Počeo sam svoju sreću da tražim
u vidu potkovice na putu.

Kao prvi plač iz detinjstva
nevine su sve misli moje...
Pa ipak se vidi da se jači boje.

Znam, već jednom, da će neko naći,
ili ribe, il' neki ronioci
ono što more odavno krije;
moj poziv za pomoć, moju poruku u boci.

Iz dubine duše pravo na forum.
Pesma jeste u nekom ritmu, ali i van ritma.
Važno je ipak da je napisana mislim iz dubine duše.

Dr Jankoviću.
Pogodio si. Ja sam škorpion u horoskopu, a znaš i sam kakvi smo, pogotovu treća dekada.

Budite mi pozdravljeni vitezovi rime,
vi ste duša sveta, ponoste se time.

Mislim da se budim
i jecam
jer prošao je san.
Nehotice, valda
trgoše me voljeni.
Odlaze u magli jedra
što sijaju u noći
i sada, bez mene
nazad plove kući.
Ostao sam sam.
Hladno je i drhtim
i peče, ali gledam.
Iz napukle mi kože, čini se
u hiljadama brazda
lije
al - ne boli.
To više nisam ja.

Mislim da se budim.
Grudi para prvi ovozemaljski dah,
a sanjiva duša
lenjo trlja modre oči,
dok, u krvi boje
od noći prave dan.
Mislim da je proleće,
i da nikad neće proći.
Mislim da sam budan.
Više nisam sam.

@vlajkica - Druže, ukoliko ne želiš da komentarišeš poslednju napisanu pesmu pre svoje zamoliću te da svoje pesme ostavljaš na ovoj, sličnoj temi.
http://vukajlija.com/forum/teme/318
Ova tema je rezervisana za one koji žele da komentarišu pesme drugih koje se ovde postave.
Dok ne prokomentarišeš nečiju pesmu niko neće komentarisati tvoju.
Sve najbolje.

Hvala, nisam skontao. Bice kopmentara, ne morate moje komentarisati :)

Свачије мишљење се уважава,не треба уопште да се осећаш као аутсајдер-бар не на овој теми.Поента је да прво прокоментаришеш песму изнад,па онда да објавиш своју.
Апсолутно подржавам твој концепт писања.Најбоље се пише управо кад седнеш,искључиш се и запишеш шта ти падне на памет.Тако сам и ја писао,имам пуну свеску таквих песама,ал их никад нисам објавио широј јавности.
Сад сам баш отворио свеску и ево једне моје старије песме(надам се да ми нећете замерити што нема риме,тако сам тада углавном писао):

Бог грома
улеће у моју кућу кроз зидове
Док прелиставам огласе
напољу се дешава обрнута реакција од очекиване

За трулим људима се вуче срећа
а ја сам отишао напоље
и опет ништа посебно

Kad ti se na glavu srusi citav svet,
kad se sve sto vredi u provaliju surva,
ostanes kraj puta ko popisan svet,
sudbina je stara, proverena kurva.
Zbog cega od rdje trazis milosrdje,
a od idiota molis dan zivota?
Cuj, ispravi kicmu, u glavu ga drkni,
pokazi mu zube i ponosno crkni.
Neka te pokradu, nek ti otmu zenu,
shvati da ti tako samo dizu cenu,
neka ti se krisom iza ledja smeju,
samo od baraba sacuvaj ideju.

Bora Djordjevic

Dobrodošla mala budalo, pesma ti je zaista lepa. Nastavi da pišeš, mislim da tvoja najbolja pesma još nije napisana.
Doktore, izuzetna pesma. Daj još tih starijih.

Evo i jedne moje nešto starije pesme.

JADNA OLOVKO MOJA

Jadna olovko moja
zasto li ovo pises
kad ona ce tek naslutiti
da zbog nje
sna nemam vise.

Zbrkana pameti moja
zasto te ludilo hvata
nemogucem se nadas
iako dobro znas
da ces da stradas.

Nesrecna duso moja
taman ti nadjoh mira,
a sada opet plamtis
zbog nepostojeceg
i nematerijalnog dodira.

Zivote prokleti moj
bas si mi smrsio konce
nekome smo malo
pobrkas loncice,
a meni ekspres lonce.

Monotoni dani moji
sa mislima pod kontrolom
noci ste moje uzburkali
nestvarnom nadom,
konfuzijom i bolom.

Prokleto srce moje,
zasto mi dusu varas
laznu mi dajes nadu
i iluziju moguceg
heppyenda stvaras.

Sudbino,zivota varko
u buri malena barko
zasto mi dajes nadu koja je tek sen
da cu i makar na kratko
postati samo njen.

Занимљива ти је та песма,иако је старија.Добра.

Ево још једне моје старије(ниједна,иначе,нема наслов):

Истину збориш,велим ја
док се гледамо преко балкона
између нас магла пролази
и само продубљује неспојиво у нама
доле људи трче
заједно их посматрамо са зграде
а међусобно се не видимо уопште

When I saw this, I was like "Oh my God"! :)

Jankoviću, nekako mi se tvoje dve zadnje čine kao prošireni haiku stihovi. Nekako nose tu emociju. Bar meni.
Maloletnice, neću koristiti tvoj drugi deo nika jer to nisi.
Pesma je dobra, ali ne kao prethodna. Malo ti je pobegla misao dok si tražila rimu. Moj savet je da pišeš baš onim rečima koje ti se učine jakim, a rima, ako dođe došla je. Ja već dugo pišem i rima je nekako deo mene.
Ajd da dodam još jednu stariju.

Parastos jednoj ljubavi

Sahranismo ljubav u najdublju raku.
i sada zbog toga tapkamo u mraku,
a znam da i nije moralo baš tako
jer srca su naša udarala jako.

Imadosmo ljubav, sad je više nema,
Ostala je od nje samo uspomena,
Zeznuše nas dobro neke slučajnosti,
u predgrađu sreće ostavismo kosti.

Slomiše se naši točkovi sudbine,
U dušama našim sad su ruševine,
Uplakane oči nikad više neće
Kao nekad da nam blistaju od sreće.

Ko nam ljubav ote ne znamo ni sami,
Sada kao slepci pipamo u tami
Jer tražimo nešto da rane zaceli
I žalimo što smo jedno drugo sreli.

Pesma napisana uz gitaru posle šut karte.

Коментар на коментар:хаику ми је био само непосредна инспирација,све што је написано,буквално је из главе дошло на папир.
Коментар на песму:у времену општег разочарења у љубав и све људско,ова песма некако добија на тежини а,опет,не да излаз.Или препушта читаоцу да сам закључи шта ће бити кад дође са сахране и опере руке.
__________________________________________________

Обмотао сам кабел
и ограничио зелену зону
колико покушавам да будем детаљан
толико не видим да све бежи од мене
Уз трескајући звук пада поклопац
а ја и даље пратим сенку на плафону
јер сијалице нема,само висе голе жице

kabel :)

Јок,хтедох рећи кабал.:)

ЛОЛОЛОЛОЛОЛО Браво Ћеро, лепо сте писали, посматрах вас :)

А што ти не убаци неки стих? Ово је дојајно испало и моје и Ћерино.

Ja bio običan pirat, a ona bila nindža.
Ko od čelika, njoj je bila mindža.
Smrtan čovek je dohvatit ne može.
Jer bi ga mlatnula gde se potomci množe.
Bla je nežna ko nuklearna bomba,
gde prođe tu samo radjiacija ostaje...

Ja bio običan pirat, a ona bila nindža.
Ko od čelika, njoj je bila mindža.
Smrtan čovek je dohvatit ne može.
Jer bi ga mlatnula gde se potomci množe.
Bla je nežna ko nuklearna bomba,
gde prođe tu samo radjiacija ostaje...

POETRY PHAIL

Вежбај и постаћеш шампион.

Ma 'oću da lupam gluposti...

Цзрилиц нецопостинг фор тхе њин! Реад мз сонгс у думбассес!!! АХАХАХААХХАХАХАХ!! ДРУНКЕН МАСТЕР ЛВЛ 80!

Волевши се амброзијски у гружанско предвечерје
Из јастука истерасмо скупоцено гушчје перје
Облапорно посркасмо супу испред турске серје
Отиђосмо на представу Поповича Џона Стерје
Играсмо се као деца прождирући сво иверје
Уз прећутно одобрење кабинета друга Берје

А сада? Иде година по година
Као битка крај Бородина
Астролог Анђела Слободина
Гледа ти кроз телескоп
Хоћеш ли да нађеш неког богатог менаџера који неће да ти тражи да те јебе у рч, али ће да те пушта на море саму и да ти даје ненормалне количине пара за твоја срања да ти завиди цела Стражевица па да причају да си курветина

Фуксо глупа
Обогатио бих се због тебе
А сада можеш само да ми га посафташ

Božićnica

Svim ljudima dobrog srca
najlepše sad želje dajem,
da vam život radost bude
obasjan božanskim sjajem.

Pred Božićne sjajne dane
učinite dobra dela,
da dobrota ne nestane
u vremena nevesela.

Ne bojte se iskušenja,
iskušenje pročišćava
i u zlom je zrno dobra,
al' pod teškim tegom spava.

Ne bojte se smaka sveta
ni proroka što vas plaše,
verujte u milost Božiju
i molitve svetle naše.

Ispričajte svojoj deci
priču o Isusu Hristu,
savetujte da čuvaju
svoju dušu, nežnu, čistu.

Svi budimo kao deca
puna jake vere žive,
odagnajmo takvom verom
iz života dane sive.

Samo tako dragi moji
jednog dana bolje biće,
samo tako svako od nas
vrata raja otvoriće.

Ова Нешина занимљива. :)

Елем, јуче нажврљах за неки' 15 минута.

Покретна трака исписује речи палих бораца,
Први пу са дозом тешког схватања,
Још једна жртва црног лептира
Харонов џеп отежава.
Слика удаљених предела пролази данима,
Разарања древних градова постављају темеље вечних кошмара,
Шинска возила приносе жртву непознатим бићима,
Даљина као оштрица сече смисао живљења
и шаље ме у наручје порока.

Још једна ноћ проведена над нотама старих домова,
Само да ми зачини отворене ране,
Још једна ноћ и страх од осврта,
Осећај у мене упртих погледа,
Тешка осуда и уједи гладних џукаца.

Кренем назад, а не знам куда,
Оно што тражим је негде далеко,
Можда у рају, а можда поред пута,
Емоционална уцена, растројство у лудило претвара,
Осећај у мене упртих погледа,
Тешка осуда и уједи гладних џукаца.

Сам попут старих вукова.

Nešo lijepo si opleo po znamo već svi kome, počinje na N. :)

A ova Remeova mi nije sasvima jasna.

Elem, evo jedna moja, impresionistička, i nije baš pjesma, više kao pjesma u prozi.

Iziđoh na Fejsbuk,
rodila se Kalina,
ponosni otac se smije,
kači slike na Fejsbuk!
Prijatelji komentarišu i lajkuju.
Pročitah vijesti,
poginulo 22 djece,
Belgija i Švajcarska u šoku!
Sad ne znam da li da tugujem za ovih 22 što poginuše,
il da se veselim sa Kalininim ocem,
i stotinama drugih veselih očeva i majki,
što kače slike svoje djece na Fejsbuk.
Ili da zanemarim i jedno i drugo,
i da učim za svoje ispite,
vježbam vlastite mišiće,
izlazim sa svojim prijateljima,
i saspem pivo u spostveni želudac?
Odluku sam već donio, a da toga nisam bio ni svjestan,
napisavši svoju ličnu pjesmu.

Nije loše Jovo, čini mi se da si mogao još nekoga da dodaš u pesmu, malo je likova.

Evo sad i jedne moje pesme upravo napisane.

Najtužnija etno-metno hip hopa cupa pesma socijalnog karaktera

Svaka svađa s mojim tankim novčanikom
završi se tužnim i očajnim krikom
jer bih hteo bih jahtu, helikopter mali,
po mogućstvu vilu na nekoj obali,

ali, ali, ali, ali aliiiiii

imam samo ružnu i sjebanu javu,
nemam ni za duvan, a kamoli travu,
dođe mi da tražim ponekad od roma:
„ braćo Romi udelite samo kinte loma.“

Auuuu, auuuuu, a a, a a uuuuu,

zavijam ko čopor vukova s planine
kad kupujem samo proizvode Kine,
skockan sam po zadnjoj tibetanskoj modi
hodam putem što me u pakao vodi.

aj, aj, aj, aj aaaaaaaaaaj.

suza suzu stiže kad se neki baja
provoza kraj mene sa ribom do jaja,
a ja mogu samo na slici da gledam
takvu ribu i nabudžen Pežo tristasedam.

O yeeeeeeeaaaaaahhhhh.

Podeseća me pomalo na pesmu "Uljez", nase pesnikinje Vesne Vukelić Vendi...

Uljez mojom dušom gospodari,
tera me da radim razne stvari

Uljez, uljez mi se uvuk'o u cveće,
lepo, lepo mu je, da izađe neće

Ајооој, Нешо, шта ти реклааа...

nije moja al sam je prepisao

idu prvo strofe pa refren, a muzika je bas gitara-bas gitara, pa onda klavijature kao omekšivač

zabranjeni peškiri:
ja sam rođen tada i tada neću više biti sv,svl...svladan
tokom dana ja sam ddada
kad uznem peškir sada moja ruka tako mlada
izgoreti neće
evo tebe druže drugi peškir da se kreće

a ja čarap stalno nosim patepitam što te kosim
što te kosim draga moja ljubim tvoja govn.. ne, to je iz druge pesme
ljubim tvoja srodna..
onda ide nastavak, nastavak možda malo mućka:

sada spavaš draga na peškiru kose glada
kosenada da sam prosjak jasam prosjak to je mldllakašž

to je bio refren..