Pisanje knjige

Овако, да ти дам своје мишљење као неко ко делом студира књижевност и као неко ко помало зна ситуацију у издаваштву...

Под један, да би издао књигу, најбитније је или да имаш кеша да исфинансираш издавање и маркетинг, или да имаш везу у издавачкој кући, па да то неко други одради за тебе.

Квалитет писања данас није уопште битан да би се књига продала. Али уопште. Немој да те неко уверава у супротно. Тренутно најпродаваније књиге су један ТЕЖАК ОБЛИК ШИТА, а да не помињем што гомила тих ствари долази нпр. из Америке, књиге су у оригиналу шит, па испадну још већи шит кад их полуписмени приучени преводиоци 'преведу' на српски.

Није ово седамнаести век кад је живео Милтон који је парлао 6 светских језика и имао целокупну дотадашњу књижевност у малом прсту, па радио годинама на епохалним делима попут Изгубљеног раја, делима која су толико комплексна, да их до данас нису провалили. У то време се није само знало ко пише књиге, већ и ко их ЧИТА. Данашња публика је неписмена, те јој се, као таквој, књижевници морају прилагодити уколико желе да зараде. Данас се пишу 'Слатке мале лажљивице' и 'Једи моли воли', тако да би овај одломак који си то написао:

Te noći sam obećao Klari da ću joj doneti kamen sa Meseca. Prilično detinjasto, ali zvučalo mi je zabavno u tom trenutku. Zapravo mislim da bi bila jedina devojka koja bi imala takav kamen. Bog te mazo, moja Klara da ima kamen sa Meseca. Nije to mala stvar, bila bi posebna. Devojke vole kada su posebne

апсолутно могао да прође. Искрено, мени је то шит, подсећа на Коеља, али је с друге стране добар, јер би такво штиво могло да се пласира данашњој неписменој публици. Што каже Сурови, досадно је, али то је с једне стране кул, јер то траже милфаче док науљене доколичаре на лежаљци под сунцобраном на плажи у Ханиотију.

Кад сам пре пар месеци питао колегиницу која ради у једној, код нас, познатој издавачкој кући да ли би њена кућа издала аутобиографију мог деде, која је одлично написана, а уз то је и јединствено историјско сведочанство о Голом отоку и Другом светском рату пре тога, одговорила ми је како они не издају ништа што је у таквом облику, тј. у виду 'тешке литаратуре', јер им је то једноставно неисплативо. Ако ти се пишу озбиљне ствари, боље отвори блог или сам искеширај издавање књиге, па се надај да ће се неко смиловати то да купи.

Не слажем се са Стивеном да је потребно МНОГО читати да би неко изградио сопствени стил. Потребно је читати да би проширио речник, али читање може мало да угуши креирање индивидуалног стила, јер несвесно подражаваш писце које читаш.

Кад сам пре пар месеци питао колегиницу која ради у једној, код нас, познатој издавачкој кући да ли би њена кућа издала аутобиографију мог деде, која је одлично написана, а уз то је и јединствено историјско сведочанство о Голом отоку и Другом светском рату пре тога, одговорила ми је како они не издају ништа што је у таквом облику, тј. у виду 'тешке литаратуре', јер им је то једноставно неисплативо. Ако ти се пишу озбиљне ствари, боље отвори блог или сам искеширај издавање књиге, па се надај да ће се неко смиловати то да купи.

Ајде мајке ти пробај још негде да видиш да објаве то, чини се као занимљиво штиво...

Ајде мајке ти пробај још негде да видиш да објаве то, чини се као занимљиво штиво...

Планирам ускоро да исцимам шефа да ми нађе неку везу за то, пошто се зна са пуно људи у издаваштву. Биће.

И још једна ствар - Србија је двапут горе место од остатка света за издавање било чега, треба имати и то у виду.

'Једи моли воли'

Подсети ме на ово:

Иначе, Џими, за ту аутобиографију мораш да тражиш неког ко је ''антисоцијалистички'' настројен. Јебига, дозволили смо да нам се политиканство увуче свуда, тако да мораш сам да закључиш по каквој партијској припадности да тражиш издавача за аутобиографију свог деде и да се не правиш паметан. Ал опет, моооооожда наиђеш и на неког ко ће прихватити да изда без горе поменутих фактора.

Koliko sam shvatila iz ovih postova ti jos uvek studiras. Nemoj licno da shvatis ali mislim da ti je jos rano za pisanje romana. Pisi clanke, kratke price, probaj to negde da objavis pa tek onda pokusaj sa knjigom. Pisanje romana je proces, ne mozes to zavrsiti za mesec dana.

Sto se tice stila i tematike i na sta ces vise obratiti paznju, zavisi od tebe, tvog tipa licnosti i sta zelis od knjige. Na primer, Den Braun je napisao par planetarnih bestselera. Teme su mu zanimljive, radnja dinamicna, drzi paznju citalaca, plus sve potkrepi cinjenicama. Ali realno, umetnicka vrednost tih romana je diskutabilna. A kod Tolstoja, vecina ljudi cim procita rec 'livada', preskace sledece tri strane, a stil mu je dobar a romani klasici.
I ako ti je novac bitan momenat, ne nadaj se puno. Zarada je slaba, osim ako nisi gorepomenuti Den Braun ili J.K.Rouling.
Nisam bas bila recita ali shvatas poentu.:)

Не слажем се са Стивеном да је потребно МНОГО читати да би неко изградио сопствени стил. Потребно је читати да би проширио речник, али читање може мало да угуши креирање индивидуалног стила, јер несвесно подражаваш писце које читаш.

U pravu je. Prvi pisac sa ozbiljnijim knjigama koje sam počela da čitam bio je Dostojevski,pa kasnije Radoje Domanović.Često uvatim sebe da koristim njihov stil.Nesvjesno.

Иначе, Џими, за ту аутобиографију мораш да тражиш неког ко је ''антисоцијалистички'' настројен. Јебига, дозволили смо да нам се политиканство увуче свуда, тако да мораш сам да закључиш по каквој партијској припадности да тражиш издавача за аутобиографију свог деде и да се не правиш паметан. Ал опет, моооооожда наиђеш и на неког ко ће прихватити да изда без горе поменутих фактора.

Мислиш, ко НИЈЕ антисоцијалистички настројен? :) Деда ми је био и социјалиста.

Е, да, људи су много затуцани када је уметност у питању и често се згражавају на САДРЖАЈ књиге/филма који је фикција. Мада, тако је било одувек. Као што је данас нпр. Српски филм предмет цензуре и згражавања, тако је некад нпр. Џонатан Свифт имао сличне проблеме када је у свом писанију предлагао решење за проблем сиромаштва у Ирској, а све на уметнички начин. А и многи пре њега. Није књижевност за жгадију, уопште уметност.

Ovo ja smatram dobrom stvari, naravno nije moje. A mislim da sam sasvim zreo za pisanje, i mene je više interesovalo šta uglavnom budi pažnju kod ljudi, a ne kritike, kritičari su ionako pederi koji ne stvaraju svoje stvari

Dječak je ubio lastu, a ostali dječaci su povikali:
- Umrijeće ti majka!... Ko ubije lastu, umrijeće mu majka!
- Ja nemam majku - rekao je Dječak.
- Onda će ti umrijeti otac.
- Nemam oca.
- A brata, sestru...?
- Nemam ni brata ni sestru.
- Nemas baš nikoga?!
- Nikoga.
Dječaci su se zbunili. Kakva nesreća moze da snađe nekoga ko je vec toliko nesrećan?

Tišina je potrajala dugo, a onda se oglasi Dječak milujući svoju žrtvu u kojoj više nije bilo ni dana, ni sunca, ni cika...

- Žao mi je laste - rekao je tiho.

offtopik: Dzimi sta bi sa onom knjigom ? Sta uradi i da l ce bude nesto od toga?

Licno pokusao sam nesto u srednjoj nekih desetak strana u wordu,ukoricio i nisam citao par godina,procitam pre par meseci i bukvalno mi je doslo da obrisem bulju sa onim....Da li sam tad bio latentni aca stojanovic il odlepio od solzenjicina uglavnom to je bila mesavina nekog SF sranja, gulaga , procesa, hemingveja....
Psihicka tortura prof

EDIT... Jebote tek sad vidim gore da si objasnio....

Uopšte,da sam na tvom mjestu,da imam želju da pišem,prije bih se okrenula knjigama kakve su pisali Dostojevski,Albert Kami...Pisati knjige kakve piše Den Braun nije uopšte teško.Tu nije potrebna inspiracija.Plus takve knjige dobro prođu kod današnjeg svijeta.Sigurna sam da ako imaš želju da pišeš onda to nije isključivo zbog para.Za pisanje dobre knjige treba i živaca,vremena a i inspiracije.I plus strpljenje.Nekad dobre knjige ne postanu kako da kažem...popularne odmah.Vremena se mijenjaju,mijenjaće se i kriterijumi u društvu.

ovo cenim, mislim konačno je neko rekao nešto pametno, kontam ja da sam stavio samo dva pasusa, ali hteo bih poput selindžera, to je cela tajna

Је л' сам ја фрик зато што ми је лакше да пишем ако ми са звучњака иде нешто што бих обично окарактерисао као емо геј срање?

a to zavisi od toga de se mećeš

Ја баш мислим да треба што раније да се почне са писањем озбиљних ствари. Чак и ако се испалиш, неко може да каже 'Млад је, дајте му још једну шансу', а ако се напишеш неки промашај у познијим годинама, тешко да ту има поправног испита.

Mislila sam da pise bilo sta da bi polako poceo da gradi stil. Kako bude stariji i tekstovi ce mu biti sadrzajniji, a onda ce mu biti lakse da napise roman. Nisam mislila na 40-te, 50-te nego na poznije dvadesete. A po postovima bih rekla da je tek negde na pocetku faksa.

pa i ja mislim da je na početku faksa, ja bih mu preporučio da on to batali

@oblakmatori
Ups.:) Izvini na trecem licu.

Vid' ovako. Treba biti realan. Štagod to pisao, nisi Dostojevski, nisi ni Kami, niti je iko ovde od nas. Tako da, ništa to ne valja i talentovan si do kurca, kao i svi ostali (a naročito ti carevi s književnosti). Ok je pisati za sebe.

a ne, ovo će biti knjiga za koju ćete svi čuti, to znam, talenat je samo opravdanje pičkama za neuspeh, ja znam da pišem genijalno, to čak i ne dovodim u pitanje, a druge su me stvari interesovale

E, to je stav.

:))

Реално, став је најважнији... Ако не верујеш у себе, џаба ти и таленат и све, никад ниђе нећеш стићи...

Podrška. :)

e to za stav se slažem. Mislim to sam ja skontao po trčanju. U početku trenirao kao konj, ali to je strašno bilo. Odem na trku, ovi me napuše pre kako su bolji i dobiju me sa pola gasa. Onda ja negde u prvoj srednje, počnem da se odvajam malo nasamo pre starta i odma je sve na svoje mesto leglo

Jedine životinje koje nikad nisam znao da crtam. Inače nije da sam bio toliko loš. Sigurno je da nisam bio od onih koji đavolje dobro rukuju četkicama, ali se može reci da sam bio solidan. Međutim kod kamila, problem su bile grbe. Uvek sam preterivao. Crtao sam im đavolski velike grbe, ponekad i po tri četiri. Onda su počeli da me ubeđuju kako grešim. To mi se nije sviđalo. Tada sam prestao da ih crtam. Može se reći da nikad nisam ni naučio

Ovo je sad kaizenovo vlasništvo, nemoš' ga objavljuješ.

Elem, ovo mi zvuči hipsterski. Mislim da bi moglo da se prodaje, al' ja ga ne bi čito da me ubiješ. Al' ja previše čitam Stivena Kinga da bi bio kredibilan da ocenjujem kvalitet književnih dela.

a ne, ovo će biti knjiga za koju ćete svi čuti, to znam, talenat je samo opravdanje pičkama za neuspeh, ja znam da pišem genijalno, to čak i ne dovodim u pitanje, a druge su me stvari interesovale

http://www.paintinghere.com/uploadpic/Jacques-Louis%20David/big/Napoleon_at_the_St_bernard_pass.jpg

http://vukajlija.com/forum/teme/32986-pisanje-knjige?strana=2#post_1571385

Апсолутна истина.

пази ово је мој укус дантеов пакао јесте да је песма али је генијална и обожавам такве ствари, а што се тиче књига дефинитивно на првом месту кафкин процес то је маестрално генијално изванредно величанствено дело. Ту књигу сам прочитао у једном даху. Приметићеш оно што их везује је религија у неку руку у другу руку сами стилови писца како су створили своје неке светове и увукли читаоца у њих, као да су стварни.. то је генијалност.

Licno pokusao sam nesto u srednjoj nekih desetak strana u wordu,ukoricio i nisam citao par godina,procitam pre par meseci i bukvalno mi je doslo da obrisem bulju sa onim...

Лололо, ја био пре годину и по да пишем свој Пакао, наравно много другачији од Дантеовог, само с истом формом. Написао двадесет страна, сморио се и баталио.

jebote čak sam i par cantima viši od napoleona :)
nego još nešto da vas pitam, jel više cenite dobrog atletičara ili pisca, onako po vama ko ima uzvišeniji posao, mislim tu na one srednjeprugaše

Onaj odlomak, kamile, kao da si menjao Malog princa. Mada to je odlomak, svi smo lišeni konteksta, tako da možda i ne deluje tako kada se ušnira u celinu.
Inače, trenutno čitam antičku filozofiju, to mi je lektira, i tim stilom sam okupiran. Šest puta jednu rečenicu, pa dok ne shvatim. Šta ću, večiti suvi prosek.
Ne znam kako gledaš na život, ali ja sam uvek zamišljao da pisci imaju neki osobeni dar zapažanja, da svako realno uzbuđenje, impresija vredna pažnje odiše rečenicom "Au, ala će ovo biti valjano za moju priču"! Svet kroz prizmu literarnog radnika.

Mene ovo sve podseća na onu temu sa sijalicom ili likom koji govori unazad.
Sa ovim odlomcima nećeš jebati. Jes da je patetika stalno u modi, ali ako si upravio nišan prema neiživljenim tinejdžerima i sredovečnim domaćicama, oskarvajldovska samopromocija opasno odskače od tog koncepta.
I naravno da je mnogo zgodnije poturiti bilo koji tekst heterogenoj gomili od koje tek poneko piskara, nego rulji sujetne žgadije od wanna be Hornbija i Lorki sa Filozofskog i Filološkog...Zapravo mislim da si zato i otvorio temu. Talasanje da bi se ljudi okrenuli prema epicentru. To je kul, samo po sebi. Možda u gomili bude i neko ko može da pruži neku konkretnu pomoć, ako ga dovoljno gane tekst. Samo, malo ćeš koga ganuti ovim. U najboljem slučaju, kamenje sa meseca i crtanje kamilje grbe ide pod vikend-štivo.
Lično, ne bih imao ništa protiv da postaneš nova Isidora Bjelica, ali dalje od toga se ne bih usudio da prognoziram.

P.S. Napisani tekst oslanja se isljučivno na izvore sa ove teme.