Onako, počeo sam pomalo da piskaram. Čisto me interesuje šta bi neki od vas voleli da čitaju, kakav bi pristup voleli da imaju od strane autora samom delu, koji je po vama najiskreniji i najkvalitetniji stil pisanja. Kako bi ste formulisali neke misli o životu, ljubavi, patnji, ili ko je o tome po vama pisao na najlepši način. Iz prostog razloga me to zanima, jer je sa likovima koji studiraju književnost nezgodno pričati o tome.
e to za stav se slažem. Mislim to sam ja skontao po trčanju. U početku trenirao kao konj, ali to je strašno bilo. Odem na trku, ovi me napuše pre kako su bolji i dobiju me sa pola gasa. Onda ja negde u prvoj srednje, počnem da se odvajam malo nasamo pre starta i odma je sve na svoje mesto leglo
Jedine životinje koje nikad nisam znao da crtam. Inače nije da sam bio toliko loš. Sigurno je da nisam bio od onih koji đavolje dobro rukuju četkicama, ali se može reci da sam bio solidan. Međutim kod kamila, problem su bile grbe. Uvek sam preterivao. Crtao sam im đavolski velike grbe, ponekad i po tri četiri. Onda su počeli da me ubeđuju kako grešim. To mi se nije sviđalo. Tada sam prestao da ih crtam. Može se reći da nikad nisam ni naučio
Ovo je sad kaizenovo vlasništvo, nemoš' ga objavljuješ.
Elem, ovo mi zvuči hipsterski. Mislim da bi moglo da se prodaje, al' ja ga ne bi čito da me ubiješ. Al' ja previše čitam Stivena Kinga da bi bio kredibilan da ocenjujem kvalitet književnih dela.
a ne, ovo će biti knjiga za koju ćete svi čuti, to znam, talenat je samo opravdanje pičkama za neuspeh, ja znam da pišem genijalno, to čak i ne dovodim u pitanje, a druge su me stvari interesovale
http://www.paintinghere.com/uploadpic/Jacques-Louis%20David/big/Napoleon_at_the_St_bernard_pass.jpg
http://vukajlija.com/forum/teme/32986-pisanje-knjige?strana=2#post_1571385
Апсолутна истина.
пази ово је мој укус дантеов пакао јесте да је песма али је генијална и обожавам такве ствари, а што се тиче књига дефинитивно на првом месту кафкин процес то је маестрално генијално изванредно величанствено дело. Ту књигу сам прочитао у једном даху. Приметићеш оно што их везује је религија у неку руку у другу руку сами стилови писца како су створили своје неке светове и увукли читаоца у њих, као да су стварни.. то је генијалност.
Licno pokusao sam nesto u srednjoj nekih desetak strana u wordu,ukoricio i nisam citao par godina,procitam pre par meseci i bukvalno mi je doslo da obrisem bulju sa onim...
Лололо, ја био пре годину и по да пишем свој Пакао, наравно много другачији од Дантеовог, само с истом формом. Написао двадесет страна, сморио се и баталио.
jebote čak sam i par cantima viši od napoleona :)
nego još nešto da vas pitam, jel više cenite dobrog atletičara ili pisca, onako po vama ko ima uzvišeniji posao, mislim tu na one srednjeprugaše
Onaj odlomak, kamile, kao da si menjao Malog princa. Mada to je odlomak, svi smo lišeni konteksta, tako da možda i ne deluje tako kada se ušnira u celinu.
Inače, trenutno čitam antičku filozofiju, to mi je lektira, i tim stilom sam okupiran. Šest puta jednu rečenicu, pa dok ne shvatim. Šta ću, večiti suvi prosek.
Ne znam kako gledaš na život, ali ja sam uvek zamišljao da pisci imaju neki osobeni dar zapažanja, da svako realno uzbuđenje, impresija vredna pažnje odiše rečenicom "Au, ala će ovo biti valjano za moju priču"! Svet kroz prizmu literarnog radnika.
Mene ovo sve podseća na onu temu sa sijalicom ili likom koji govori unazad.
Sa ovim odlomcima nećeš jebati. Jes da je patetika stalno u modi, ali ako si upravio nišan prema neiživljenim tinejdžerima i sredovečnim domaćicama, oskarvajldovska samopromocija opasno odskače od tog koncepta.
I naravno da je mnogo zgodnije poturiti bilo koji tekst heterogenoj gomili od koje tek poneko piskara, nego rulji sujetne žgadije od wanna be Hornbija i Lorki sa Filozofskog i Filološkog...Zapravo mislim da si zato i otvorio temu. Talasanje da bi se ljudi okrenuli prema epicentru. To je kul, samo po sebi. Možda u gomili bude i neko ko može da pruži neku konkretnu pomoć, ako ga dovoljno gane tekst. Samo, malo ćeš koga ganuti ovim. U najboljem slučaju, kamenje sa meseca i crtanje kamilje grbe ide pod vikend-štivo.
Lično, ne bih imao ništa protiv da postaneš nova Isidora Bjelica, ali dalje od toga se ne bih usudio da prognoziram.
P.S. Napisani tekst oslanja se isljučivno na izvore sa ove teme.
a ja sam u biti jako jednostavan tip, ako neko nekog voli, mislim da zaslužuje da bude sa njim, malog princa nisam pročitao, to mi je krivo, al jebiga, trčanje me je dugo okupiranog držalo, a ono, voleo bih pisati na takav način da doprem do ljudi, nisam ja za Andrića i Dostojevskog, koji piše o liku koji je babu šljepio sekirom, znaš ja nikad ne bih ubio babu, makar ne sekirom. To je glupo
nisam ja za Andrića i Dostojevskog, koji piše o liku koji je babu šljepio sekirom, znaš ja nikad ne bih ubio babu, makar ne sekirom. To je glupo
Je l to troluješ?
da troluje temu koju sam otvorio, lol bato, uopšte ih ne gotivim, nisu gotivci i ne sviđa mi se kako su pisali, uopšte mi se ne sviđa
Чек' да питам, касно сам се укључио у тему, је л' си се ти намерачио на прозу, поезију, нешто треће или олтугедр?
da troluje temu koju sam otvorio, lol bato, uopšte ih ne gotivim, nisu gotivci i ne sviđa mi se kako su pisali, uopšte mi se ne sviđa
Шта си читао од Андрића?
poeziju već pišem, stvari tipa
Doci ces u moje drustvo sa osmehom sto nesanice soli,
pitaces me kako zivim, pitaces me da li nekog volim.
Pa ces kosu blago zabaciti preko ramena,
na umorno srce spustiti jos dva-tri kamena.
Doci ces u moje jutro, sa prvim budjenjem zore,
poklonices mi najbistriju suzu i prve jutarnje bore.
Kasnije ces navratiti u popodnevne sate,
tek da vidis sto li mislim na te.
Pa ces kosu blago zabaciti preko ramena,
na umorno srce spustiti jos dva-tri kamena.
ili
Sve pesme, koje su ti ikad pevane,
prezrela si, tako lako, šutke prolazeći pokraj njih,
bivajući gluha, za sva naša osećanja, živeći u nekom,
nekom svom svetu, u kom ni pomislila nisi,
da samo na trenutak zastaneš,
ukrotiš svoju gordost, zaćutiš,
pogledaš nekog od nas, golobradih dečaka.
Ismevala si nas, slavši nas u zaborav daleko od sebe,
na peščanu obalu, gde bi divljački kidisali jedni na druge,
i oštrim noktima međusobno se ranjavali, grebali naša lica,
što na sebi nisu imala ni obrise prvih crnih dlaka,
dok je tebi poput igre bilo, da gledaš,
tu gomilu, golobradih dečaka.
sada sam mislio roman. A od andrića most na drini i žepi, avliju prokletu, na kazanu, osećanja o prostitutki onoj malenoj, neke misaone pesme i tako, jbt. čitam ja sasvim dosta
Doci ces u moje drustvo sa osmehom sto nesanice soli,
pitaces me kako zivim, pitaces me da li nekog volim.
Pa ces kosu blago zabaciti preko ramena,
na umorno srce spustiti jos dva-tri kamena.
Doci ces u moje jutro, sa prvim budjenjem zore,
poklonices mi najbistriju suzu i prve jutarnje bore.
Kasnije ces navratiti u popodnevne sate,
tek da vidis sto li mislim na te.
Pa ces kosu blago zabaciti preko ramena,
na umorno srce spustiti jos dva-tri kamena.
Odličan narodnjak. More, piši, pa prodavaj narodnjacima, ima da se usereš od kinte. :)
pa makar verujem da je bolje od EKV-a. Mislim prema njima su narodnjaci sasvim ok
nalete mi sad jedna misao:
-pisanje je kao seks, ne treba očekivati puno od prvog puta
мораш МНОГО да читаш
Поред овога, рекао бих ти и да не почињеш писаније с књигом. Јебен је то посао. Напиши пешес кратких прича, утврди и размрдај стил, послушај реакције. Тек онда књига. Наравно, ако све добро прође.
Мада, и ја једем говна са овим саветима. Знам о писању књиге колико и о портфолио менаџменту.
Напиши пешес кратких прича, утврди и размрдај стил, послушај реакције.
To brate, nešto ko one kratke priče iz politikinog zabavnika, recimo ona o tepihu koji u sobi zapuštenog hotela vreba iza radijatora i proždire usnule goste.
to je dobra stvar sa tepihom i to. Ljudi zanemaruju takve stvari, ali to je tako dobra stvar, mislim tepih, sigurno je da ima veću svrhu od otirača za noge il on i nije otirač za noge. A pa mislio sam da izdam neki tiraž 50000 to bi bilo lepo za početak, ipak sam realan i skroman, to je bitno. I pametan
Ja pišem poeziju, al' dvoje se ubilo zbog hermetičnosti koju samo ja razumijem pa sad ne objavljujem. Mada je Krpica svojevremeno pohvalio moje pjesme al' on nije normalan.
Sprijatelji se sa piscima. To je pod moranje.
Ako je tebi dobro, onda niko ne može da te uveri u drugačije, a ono, kada naučim da pišem o osmehu biću dobar skroz, nikad nisam našao lep opis osmeha al ozbiljno, mislim da je o tome najteže pisati
Niko ovde (barem mislim) nije pisac koji ti moze dati dobar savet. Evo ti zato ovo, kao mozda i najbolji savet koji mozes dobiti:
A kako možeš da tvrdiš da niko od nas nije pisac ?
ja sam objavio jednu zbirčicu pesmičuljaka... lirskih, na sramotu moje crnogorske polovine :)
ja sam objavio jednu zbirčicu pesmičuljaka... lirskih, na sramotu moje crnogorske polovine :)
Ни абера Брусе , боли те кита. И ја сам Црногорац па чак и овај пост куцам у паузама писања једне пјесме , лирске.
A kako možeš da tvrdiš da niko od nas nije pisac ?
Pa cu ponoviti ono sto sam napisao:
Niko ovde (barem mislim) nije pisac koji ti moze dati dobar savet. Evo ti zato ovo, kao mozda i najbolji savet koji mozes dobiti:
Dakle, ne tvrdim nego mislim i to sa ogradom, kao sto si mogao da procitas. Nauci da razumes napisano.
Достојевски је, ако се не варам, поједине књиге писао да би узео кинту за отплату коцкарских дугова. Многи писци су говорили да је стварање мукотрпан и дуг посао. То како су Буковски и Николетић стварали, само је један пример.
Ја имам неку своју збирку песама, кад имам инспирацију углавном пишем поезију и не иде ми лоше. Али нешто не волим да другима показујем своја дела, к'о што неко рече, пишем за своју душу. Мада ко зна, можда некад будем објавио :)
Гузата Клара је била велика мацола тешка скоро десет кила, направљена у једном комаду од челика, одлично балансирана јер је са једне стране била глава тешка пет килограма док је остатак тежине био распоређен у велику дршку и четвртасту јабуку која је сама тежила два килограма, са огромном дршком која је повезивала и једно и друго која је тежила три килограма. Само оружје је било потпис чувеног ратника Јана Кларса који је чекић назвао по својој покојној жени Клари коју је спичио комад гвожђа у главу док му је помагала у ковању самог оружја. Додатак Гузата је дао само због велике јабучице која је била велика као шака - а не због уврнутог хумора јер је његова жена имала мало дупе.
Гузата Клара је ломила све редом, од сељачких глава до витешких кацига које су се удубљивале и пуцале под милим звуцима тешког челика који је ударао о други челик. Комадићи мозга и лобања су увек прскали тај огроман маљ који се кретао необично брзо с обзиром на чињеницу да је то био пролепшан комад гвожђа тежи од самог ђавола. Можда је то било због Кларса који је своју снагу стекао носањем клавира декадентном племству које је оргијало над њима. Ипак Јан Кларс је махао Гузатом Кларом без проблема као да је био у питању јастук, на ужас својих противника на бојном пољу који су гледали одебљалог онижег човека како изводи пируете са огромним чекићем као плесачица са комадом дрвета.
Други ратници нису знали како да рукују са гузатом, дивили су се Кларсу који је махао са њом без проблема док су они само стајали са стране и били љубоморни што ни са обичним мачем не могу да изводе оно што може он са тим чудом.
Ima Jim Butcher (poznat po serijalu Dresden files o čarobnjaku detektivu) na svom blogu školu zanatskog pisanja, najbolje step-by-step uputstvo kako da izgradite pitku i čitljivu priču koja se može lepo prodati. Za one koji imaju nameru da pišu "ozbiljne romane", Umberto Eko je napisao traktat o svom pisanju "Imena ruže" koji je objavljen u onom izdanju što je besplatno deljeno na kioscima kod nas (mislim u izdanju novosti), ne znam gde se drugo može naći, ali je takođe objašnjeno koje korake treba preduzeti za ozbiljno pisanje romana koji "drži vodu" i ritmom i sadržajem (kao primer je upotrebio razgovor Adsoa sa Vilijemom dok hodaju uz stepenice - merio je koliko stepenika je potrebno preći za taj razgovor i prema tome odredio visinu biblioteke).
Opet, ovo su samo dva viđenja istog procesa. Uzmite ih cum grano salis, što bi rekli Latini...
E, sad kad smo vec ovde, da ja postavim pitanje na koje me odgovor zanima:
Je l' li moguce i dalje pisati i izdavati pod pseudonimom, a ne pod svojim pravim imenom?
proveri u Matici, ne sećam se traže li ličnu kartu za CIP...
Рђа ће да постане нова сензанција !
Jbt izvukoh ovu temu iz naftalina. A tek sam sad skapirao da je nikada nisam pročitao do kraja, tačnije da zapravo nisam video odlomke oblakmatorog...
Oblače, ja bih se složio sa Džimijem (iako se retko slažem sa inferiornim bićima) oko većine stvari što ti je rekao. Ja bih ti dao malo grublje mišljenje, ako se ne ljutiš.
Odlomci su previše kratki da bi se doneo neki realniji sud, ali se meni ne sviđa tvoj stil nekako. Tačnije mislim da ti je stil teško sranje. Zato mogu samo da se nadam da ti je koncept priče, kao i sama ideja ok. Ali sa ovim stilom će sve što napišeš biti sranja.
U delu gde opisuješ njegovu zaljubljenost u Klaru, zapravo zvučiš otrcano i prozirno. Dok, opet, u delu gde ukazuješ na to da je siroče bez igde ikoga, vređaš inteligenciju svakog potencijalnog čitaoca koji pre toga nije bar dva puta pročitao delo Marijane Mateus. Jer ne treba tako brutalno da crnaš njegovu nesrećnu kob, niti njegovu osećajnu stranu. A , sa druge strane, pišeš nekako ĐAVOLJE dosadne rečenice i ponavljaš se u jednom kratkom odlomku od par rečenica, što je zabrinjavajuće.
Što se poezije tiče, to stvarno nije za javno prikazivanje. Ajde, pisanje će ti možda i poći za rukom ako budeš realan i daš sebi vreme da pronađeš svoj stil, a ne da zvučiš kao bleda kopija nekolicine različitih pisaca u jednom kratkom odlomku. Ali poezija ti je brutalno sranje. Ozbiljno. Nije ni za narodnjak. Batali.
I, na kraju, videh tvoju uverenost da si genijalan i da će tvoja knjiga biti čudo. Nisi.
Genijalce zabole patka za tuđe mišljenje i ne pate za pažnjom. To su osobine mediokriteta.
Pozdrav
E, da... prošlo je dve godine. Završi li to genijalno delo?
Ja sam napisao roman (prvi deo velicanstvene trilogije), koji ce jednog dana postati mnogo poznat i tako zbrinuti generacije mojih potomaka...:)
I evo sad, naprimer, taj roman se svideo svakome ko ga je procitao (osim mom Ujaku, ali to je plus dodatni). Nije to nista pretenciozno, pisano je da se dopadne svakome ko voli SF, Horor, jebacinu i tako te stvari. I sta bih ja imao od toga da ga objavim ovde? Treba da se cepim nekome, da organizujem promocije u klubovima i tako ta sranja, onda ce neko da me gotivi a neko da me (vecina) maze govnima, a da zaradim pare od toga, ocu al u kurcu...
I onda sam krenuo da ga prevodim na Engleski (do sad su mi dve price objavljene na Engleskom, za jednu nisam dobio nista osim slave i zena, a za drugu sam dobio 20 USD i jedno stampano izdanje knjige), ali jedno je prica a drugo roman, i kad ga prevodim, ja ga u stvari ponovo pisem da bi zvucao kako treba, a nemam vremena, a pisem i nastavak i tako jebiga...
Medjutim... Desile su se druge neverovatne stvari. Posto je u tom romanu bilo dosta mojih zivotnih iskustava koje glavni lik prozivljava, (normalno nista nije doslovno prepricano iz stvarnosti, samo neki detalji ubaceni), posto sam ga zavrsio pre osam godina, poceli su da mi se ostvaruju neki planovi koje je imao lik iz knjige u stvarnom zivotu. Polako ali sigurno. E sad koja je to projekcija jebemliga... Zato i pisem nastavke VEOMA pazljivo.:)
Inace, size romana je sledeci:
Otac glavnog lika, osamdesetih godina kada je to bila opsta moda, pravi vikendicu u dolini Ibra, posto nije mogao da se sporazume sa Stricem oko parceta zemlje u rodnom selu. Ima dva sina, stariji posteniji (22 godine) i malo pglu, i mladji pametniji i drkadzija(18 godina). Mladji pocinje da koristi vikendicu kao mesto za privodjenje riba, i usputni krivolov sa najboljim drugarom. Medjutim pri jednom takvom izletu, u povratku drugar prevrce Nivu na krov i gine u neposrednoj blizini vikendice. Napravi se celo sranje, nadju im oruzje, i ovoga isteraju iz skole. On dolazi kuci, uzima pasos i pare koje je skupljao za nove gume, i odlazi kod tetke koja drzi kupleraj u Hamburgu. Posle nekog vremena uspeva da se dokopa posla kao neka vrsta IT strucnjaka (jos u vreme 8086 procesora) u domu za gluvonemu decu, i na kraju zavrsava u multinacionalnoj kozmetickoj kompaniji, koja koristi kompleksne (za to vreme) racunarske sisteme. I tako on putuje kolima po celoj Evropi jer mu se sefica (sisata engleskinja) plasi letenja. Jugoslavija se raspala u medjuvremenu, i on je uvek pazljivo obilazi. U Nemackoj mu od tetke stize vest da mu je Otac umro, a cuvsi se sa bratom koji je u medjuvremenu postao pandur, saznaje da je Otac insistirao da ta vikendica pripadne njemu. Prolazi jos neka godina, i on pocinje da vidja stvari koje mu deluju poznato, svoje stare jakne na ciigancicima u Italiji, svoj kasetofon u gastarbajterskoj kafani u Nemackoj, pocinje da cuje muziku koju je nekad snimao na kasete na radiju u kolima, i onda shvata da mu se prividjaju samo stvari koje je su po njegovom secanju ostale u vikendici. Sve te epizode postaju neopodnosljive i pocinjuu da izazivaju fizicku patnju. Konacno odlucuje da mora da se vrati tamo i rascisti sa svim sto ga muci, i onda krece prica da se odmotava, i vidi da nista u njegovom zivotu nije bilo slucajno.
Ko hoce da me maze govnima, ja cu da mu posaljem roman da procita. Najveca kritika koju sam dobio je da treba jos jebacine.
Šalji to u pvt ovamo, neću da te mažem govnima jer si komša al ću da kažem ako mi je sranje.
Pa bre ocu, a jel moze to ovde u PVT ili mora na mail? Ima 300 strana nije malo u doc. formatu...
I slobodno raspali po onome sto ti se ne svidja. Al ti ces da prepoznas i neke lokacije hehe...:)
saću ti šibnem mejl na pvt
torazulu pošalji i meni. Poslaću ti mejl na PVT.
Takođe pišem knjigu, malo sam stao poslednjih dva, tri meseca, ali planiram da opet agresivnije krenem. Naravno Avatar je glavni lik knjige :)
Jedva cekam da to procitam!:)
EDIT: Poslato
Ja krenuo da piskaram nešto što je najlakše opisati kao mešavinu Životinjske farme, kuma, i sin city-ja.
Zulu, šaljem mejl na pevete, šibni i meni da iščitam kad budem imao vremena