Istorija

jelena anzujska zvuci vise kao da je zivela u doba napoleona tako nesto

Valjda je imala 14

14 je legalno po ustavu srbije ako je verovati vokasiju

9

Simonida
https://i.imgflip.com/2l3xgs.jpg

@Che-Vu
U suštini tačno je sve.

@Bata Sale
"Jelena Anžujska" nikad nije postojala. U pitanju je Jelena Angelina (čije je ime pogrešno pročitano kao "Jelena Angelina"). Ona je bila ćerka sremskog duke, inače Vizantinca.

U pitanju je Jelena Angelina (čije je ime pogrešno pročitano kao "Jelena Angelina")

čije je ime pogrešno napisano kao Jelena Angelina

čije je ime pogrešno napisano kao Jelena Angelina

Георгије Акрополит наводи да је краљ Стефан Урош I био зет угарског краља. Каснији српски родослови и летописи наводе да је краљица Јелена била ћерка угарског краља или цара Балдуина. Баба Јелене Ангелине, Јелисавета од Куртенеа, била је сестра цара Балдуина III, а супруга Ода од Монтагија и Шанлија. Отуд и онај део код архиепископа Данила "оть племене царьска, оть рода же фрѹжьска". Јелена Анжујска, са друге стране, потпуно је имагинарна личност, потпуно непосведочена у француским изворима.

jao jednom cu dati po 1000 dinara trojici doktora nauka iz istorije da jedno sat vremena trpaju cara kako nema pojma
edit: mada mislim da bi pristali i za 500

Да ли треба да ме радује што вредим скоро као тројица доктора наука, или да ме жалости што није више од три?

Da li je bila francuskinja ili madjarica, imala je 9 godina kada se udala za ovog naseg overlorda pod patronatom SPC.

Care, definitivno: Skenderbeg, Srbin, Albanac, nešto treće?

SPC

СПЦ је основана 1920.
Мислим и да нема прецизнијег податка кад је Јелена Ангелина могла бити рођена.

Care, definitivno: Skenderbeg, Srbin, Albanac, nešto treće?

Одговор би био најприближнији овом другом. Пирг који је његов отац подигао у Хиландару зове се Арбанашки пирг. Али, то што је он био Албанац не значи да је његов покрет био монолитан нити албански (нити националистички).

СПЦ је основана 1920.

Na Wikikikipediji pise spc osnovana 1219 - obnovljena 1920

Znaci ova spc nema kontinuitet te pecke patrijarsije koju je osnovao Sava? Valjda :/

Не постоји, нити је постојала, црквена организација која се зове "Пећка патријаршија". Када је митрополит Сава (Немањић) изборио оснивање помесне цркве у Српској земљи и Поморској (1219), та помесна црква је названа "архиепископијом српском (и поморском)", а (сада) архиепископ Сава (Немањић) је носио титулу "архиепископа српског (и поморског)"; једино када су архиепископи српски употребљавали титуле попут "архиепископ жички/пећки" јесте спољна комуникација. Оваква црква је пратила границе и титулатуру српских владара. Када је логотет Јоаникије прошао све монашке чинове за 7 дана и постао архиепископ, а потом патријарх, уведена је нова титула: "патријарх Србљем/српски"; Српска архиепископија је постала Српском патријаршијом. Оваква титулатура (уз повремено касније додавање епитета "и Грком") је опстала до пада тзв. "Српске деспотовине". С обзиром на то да помесне цркве не припадају "правим" патријаршијама (дефинисане на Четвртом васељенском сабору: Јерусалимска, Римска, Цариградска, Александријска и Антиохијска), српски патријарси су у екстерној комуникацији одржали назив "архиепископ пећки".

Шта се дешавало са српском црквом између 1459. и 1557, није познато. Чињеница је да је са падом тзв. Српске деспотовине Српска црква изгубила канонско оправдање свога постојања. Османске изворе нису интересовала црквена дешавања, а српски извори су екстремно ретки и конфузни. Пар људи је у овом периоду по свој прилици присвајало титуле "српског архиепископа" и "патријарха", али да ли су ово легитимне личности, фалсификати или нешто треће, није сасвим познато. Ни догађаји око фамозне 1557. и следећих деценија нису сасвим разјашњени. Тек, од тих година се у списима Канцеларије црквених муката јавља "Пећка патријаршија".

Канцеларија црквених муката је била служба Османског царства која је скупљала мукате (=закупе пореза) од црквених организација на тлу царства. Све што је неко требало да уради да буде признат као црквени поглавар на неком подручју је да плати мукату за одређену област. Ово је у почетку изазвало многе спорове, јер су богати људи често закупљивали области које им канонски нису припадале (тако је Охридска архиепископија по свој прилици негде у 16. веку закупила Влашку и Молдавију). Цркве су убрзо нашле modus operandi: прво би се састајао сабор који би бирао архијереја, а потом би новац био предат њему да са њим измоли берат.

Канцеларија црквених муката је лоше разликовала комплексне везе између цркава. Временом је усвојила речник којим су сви нижи архијереји (епископи, митрополити) називани "митрополитима" (па је сваки српски епископ у османском речнику био "митрополит"), а сви виши (аутокефални архиепископ, патријарх) су били "патријарси". Тако су нпр. охридски архиепископи редовно називани "охридским патријарсима". Пошто османска држава није познавала концепт етницитета у данашњем смислу, помесна Српска црква могла је бити само "Пећка" у османском речнику - и отуд "Пећка патријаршија".

Колико ми је познато, до сада није пронађено шта се дешавало са мукатама на простору пређашње тзв. Српске деспотовине до 1550-их. Неких 100 година касније један запис каже да је "Пећка патријаршија" обновљена трудом великог везира (тадашњи велики везир био је Рустем-паша Опуковић).

Од тада па до (новог?) пада, архиепископи пећки носе титулу "патријарха Србљем/српског". Са хабзбуршким освајањем територија северно од Саве и Дунава (1688-99), формирана је Крушедолска архиепископија (касније Карловачка архиепископија) на основу истих канона који су дозволили српској цркви да постане аутокефална ("црквене границе прате политичке"). Ова црквена организација формално није постала аутокефална до средине 19. века, иако је то у пракси била још од средине 18. века. Фактички губитак оволике територије, појачан губитком централних крајева данашње Србије између 1718. и 1739, вероватно је сломио финансијску основу Српске патријаршије. Српска патријаршија је, на сопствену иницијативу, 1766. изгубила аутокефалност, поставши Пећком архиепископијом (оне приче о грчким заверама против Словена су чиста фантазија; да није било Цариградске патријаршије, православна организација на територијама Српске патријаршије би се тотално распала; слично Српској патријаршији следеће године је поступила и Охридска архиепископија).

Године 1848. Карловачка митрополија је нелегално уздигла себе на ранг "Карловачке" патријаршије. Године 1879. црква у Кнежевини Србији је добила аутономију. Године 1880. православна црква у БиХ је као свог врховног покровитеља добила цара Франца Јозефа (тзв. "Конкордат из 1880" између цара Франца Јозефа и васељенског патријарха). Године 1905. краљ Никола је, противно свим законима, уставом прогласио "Црногорску православну цркву".

Тиме је српски народ живео у седам одвојених црквених организација између 1905. и 1914:

1. Београдска (аутокефална) митрополија
2. Васељенска патријаршија (простор "Старе Србије", Македоније и данашње Бугарске)
3. "Карловачка патријаршија" (области Хабзбуршке Монархије, изузев БиХ и Далмације)
4. "Црногорска православна црква"
5. "Православна црква у БиХ"
6. Далматинско-буковинска (аутокефална) митрополија (створена нелегално, спајањем новооснованих епископија у Далмацији и Буковини од стране монархије 1848)
7. "Бугарска егзархија" (која је постојала паралелно са Васељенском патријаршијом у словенским областима Османског царства, основана нелегално - притиском Руског царства)

Ове јединице (или њихови делови) су укључени у нову црквену организацију по оснивању Краљевства/Краљевине СХС. Нова патријаршија са седиштем у Београду је добила име "Српска православна црква".

dobro, to je samo tvoje mišljenje, ništa drugo

ne volim ove crkvene teme, ko klot pasulj mi deluju nekako, dosadno

daj neke zanimljive detalje kolko su bili bogati, kako su se tukli

kako su se ljudi uopste tukli pre 1000-2000-3000 godina kad nije bilo znanja boksa?

tipa sad neki bokser solidan od 80kg da se vrati u doba pre 2000 god bio bi najjaci covek na ruke na planeti

Када је логотет Јоаникије прошао све монашке чинове за 7 дана и постао архиепископ, а потом патријарх, уведена је нова титула: "патријарх Србљем/српски"; Српска архиепископија је постала Српском патријаршијом

Hahhaha sredjovekovni Nesa Stefanovic

Године 1848. Карловачка митрополија је нелегално уздигла себе на ранг "Карловачке" патријаршије

Aha znaci pre svega je u pitanju validnost crkvenog ranga a ne nekog kontinuiteta. Ako sam dobro razumeo sa jedne strane od samog osnivanja "patrijarsije" postoji taj problem legitimiteta (arhiepiskopija nije sporna) a sa druge problem sa imenom, dal je srpska, srpskih i pomorskih zemalja, pecka, karlovacka..Mislim kako drugacije u datim okolnostima odrzati pravi kontinuitet ;/ Ipak se radi o OBNOVI a ne ponovnom osnivanju, kao npr kada si naveo ovo za Rustem pasu. Sta znam cak i ja koji crnogorcim po forumu bih priznao ovu SPC kao naslednika te neke XY patrijarsije koja je zapravo arhiepiskopija tog nekog naroda na prostoru danasnje Srbije i gde se taj narod kasnije selio, pre svega tu mislim na sever.

1905. краљ Никола је, противно свим законима, уставом прогласио "Црногорску православну цркву".

Ovo nisam znao :O

Kako je uspeo da progoglasi cg crkvu 5 godina pre samog uzdizanja cg na rang kraljevine, a drugo kako ovo ide uz tu pricu da je Nikola propagirao srpstvo po Crnoj Gori itd?

Onda ne vidim problem sa pitanjem crkvene svojine u cg, kralj Aleksandar vestackim putem stvara nekakvu abominaciju nazvanu SPC, ukida CPC koju je njegov djed licno osnovao, pa makar i nelegalno. Imao je Nikola svojih razloga sig sig

Aha znaci pre svega je u pitanju validnost crkvenog ranga a ne nekog kontinuiteta. Ako sam dobro razumeo sa jedne strane od samog osnivanja "patrijarsije" postoji taj problem legitimiteta (arhiepiskopija nije sporna) a sa druge problem sa imenom, dal je srpska, srpskih i pomorskih zemalja, pecka, karlovacka..Mislim kako drugacije u datim okolnostima odrzati pravi kontinuitet ;/ Ipak se radi o OBNOVI a ne ponovnom osnivanju, kao npr kada si naveo ovo za Rustem pasu. Sta znam cak i ja koji crnogorcim po forumu bih priznao ovu SPC kao naslednika te neke XY patrijarsije koja je zapravo arhiepiskopija tog nekog naroda na prostoru danasnje Srbije i gde se taj narod kasnije selio, pre svega tu mislim na sever.

Нема континуитета између Српске патријаршије из 1346, Српске патријаршије из 17. века и СПЦ. Српска патријаршија (као почасни назив Пећке архиепископије или Београдске митрополије) није спорна, она спада у низ тзв. "помесних" цркава. Чињеница је да канон који је обезбедио постојање помесних цркава није имао у виду постојање хришћанства у било којој држави но римској, али је исто тако чињеница да је овај канон примењив и у случају оснивања нових хришћанских држава.

Ovo nisam znao :O

Kako je uspeo da progoglasi cg crkvu 5 godina pre samog uzdizanja cg na rang kraljevine, a drugo kako ovo ide uz tu pricu da je Nikola propagirao srpstvo po Crnoj Gori itd?

Onda ne vidim problem sa pitanjem crkvene svojine u cg, kralj Aleksandar vestackim putem stvara nekakvu abominaciju nazvanu SPC, ukida CPC koju je njegov djed licno osnovao, pa makar i nelegalno. Imao je Nikola svojih razloga sig sig

Краљ Никола је највероватније одустао од "пропагирања Српства" оног момента када је трон Србије уместо њему припао краљу Петру Карађорђевићу. Од тих момената се у Црној Гори конструише традиција "наследнице Дукље" уместо "наследнице Немањића". Чињеница је да аутокефалија православне цркве у Црној Гори пре никада није призната, тако да је овај потез краља Николе апсолутно неканонски. За разлику од ЦПЦ, која је основана личним актом владара, СПЦ је основана канонски, због чега је (за разлику од ЦПЦ) и добила томос (подсећам да је митрополит Митрофан Бан, "челник ЦПЦ", био председник комисије која је основала СПЦ).

ne znam al mislim da sam na prosloj strani odredio o cemu da se pise, o cemu da se ne pise

То о чему ти желиш да се пише заслужује једну читаву књигу (в. Приватни живот у српским земљама средњег векa, ур. С. Марјановић-Душанић, Д. Поповић, Београд 2004).

jel ljudi kad te pitaju na ulici kako si kazes stvarno kako si

Pola covek pola tl;dr

Пар људи је у овом периоду по свој прилици присвајало титуле "српског архиепископа" и "патријарха", али да ли су ово легитимне личности, фалсификати или нешто треће, није сасвим познато. Ни догађаји око фамозне 1557. и следећих деценија нису сасвим разјашњени. Тек, од тих година се у списима Канцеларије црквених муката јавља "Пећка патријаршија".

Sta nije razjasnjeno oko 1557? Bajica Sokolovic zvani Meho obnovio patrijarsiju i kao svaki pravi Srbenda, patriota i biznismen za patrijarha postavio rodjenog brata. Jer niko kvalifikovaniji nije bio jelte... Sto samo govori u prilog da nema slavne proslosti vec smo vazda bili govna kao i danas.

Sta nije razjasnjeno oko 1557? Bajica Sokolovic zvani Meho obnovio patrijarsiju i kao svaki pravi Srbenda, patriota i biznismen za patrijarha postavio rodjenog brata. Jer niko kvalifikovaniji nije bio jelte... Sto samo govori u prilog da nema slavne proslosti vec smo vazda bili govna kao i danas.

Мехмед-паша Соколовић није био велики везир 1557. године: то је био Рустем-паша Опуковић. Као што сам рекао, запис из следећег века изричито тврди да је тадашњи велики везир (тј. Рустем-паша) обновио "Пећку патријаршију". Штавише, Мехмед-паша је учинио најсуровији поступак према православној цркви у историји османске државе: одузео је земљиште на ком су стојале све цркве и манастири, давши их на лицитацију (с тим да су цркве/манастири имали право прече понуде); ово је имало катастрофалну судбину по многе цркве у царству.

Не постоји доказ да су Мехмед-паша и патријарх Макарије били и у каквим родбинским односима. Патријарх Макарије се никад није назвао Соколовићем, нити је игде поменуо да му је Мехмед-паша икакав род; исто важи и vice versa. Једини траг о њиховом наводном сродству је путопис Штефана Герлаха, који кроз читаво дело брка пећког и охридског архиепископа (о овоме је још писао Константин Јиречек, пре више од сто година). Још један проблем у вези Мехмед-паше лежи у томе што (бар колико је мени познато) нигде нема трага у примарним изворима да је рођен као Бајица. Он није био први високи чиновник на Дивану из своје породице, а муслиманско становништво ејалета Босна је имало ту повластицу да њихова деца иду у аџеми-оглане (тј. да буду покупљена у девширми).

А шта је то проблематично око 1557? Без жеље да се упуштам у више детаља, навешћу неколико ствари:

• У том кључном запису поменут је архиепископ Макарије. Први помен Макарија као патријарха је, ако ме сећање служи, из 1570-их.
• У бератима Васељенских патријараха између 1459. и 1557. не помињу се територије бивше Српске патријаршије (говорим о сачуваним бератима из 1483. и 1525).
• Константа српске историографије је да се говори о томе да је патријаршија укинута 1459. и припојена Охридској архиепископији. За обе тврдње нема доказа: патријарх (српски) Арсеније је поменут 1463, а први охридски архиепископ са сачуваним бератом је архиепископ Прохор (1525-1550). Дакле, апсолутно се ништа не може закључити о судбини Српске патријаршије између 1549. и 1525.
• Римокатолици из Новог Брда и Сребренице оптуживали су 1498. "српске митрополите и патријархе" да су незаконито узимали новац (порез) од њихових (римокатоличких) свештеника.
• Има неколико необичних записа о архијерејима са чудним титулама у првој половини 16. века на простору Српске патријаршије: тако два записа из 1508. и 1509. о преосвештеном/свеосвештеном архиепископу Јовану, који је обдржавао престо Светог Саве (традиционални епитет архијереја српске цркве). Један запис из 1524. помиње свеосвештеног митрополита(!) Марка, који такође придржава престо Светог Саве. Један запис из 1532. као придржаоца трона Светог Саве наводи свеосвештеног архиепископа Василија. А један запис из 1543. говори да се палата свеосвештеног архиепископа Јосифа налазила у манастиру Мала Студеница код Пећи.
• Први пут је већина епископа (бивше?) Српске патријаршије учествовала у сабору Охридске архиепископије 1532. године (већина није учествовала на сабору из 1528). Ако нису били део Васељенске патријаршије, а очито ни део Охридске, то значи да су српски епископи морали бити део некакве треће организације. За то се мора претпоставити једино да је Српска патријаршија наставила да живи као Српска/Пећка архиепископија, бар до смутњи из 1528.
• Архиепископ Прохор је показао изузетан напор у ширењу мукате "Охридске патријаршије". Не само да се спорио око Верије и Валоне са Васељенском патријаршијом, већ је успео 1544. да се избори и својој мукати присаједини целу Влашку и Молдавију. Влашка и Молдавија су занимљив пример: првобитно су сами плаћали мукату, да би њихове обавезе преузела Васељенска патријаршија: међутим то није значило да је аутокефалија ових двеју архиепископија укинута - границе мукате нису пратиле границе архиепископија. То значи и да, ако се Прохор проширио на област Пећке архиепископије, није нужно укинуо тамошњу црквену организацију.
• У вези са примером Влашке и Молдавије имамо запис према ком је митрополија области Босна без кадилука Нови Пазар платила мукату (тачније њен митрополит Висарион) 1478. године.

a idite u pizdu materinu od ovako do jaja teme vi pisete ova sranja