Не ради се ту о праву, већ о бесмислу. Ако нпр. кажем да је највећи владар био краљ Александар Обреновић, то ћу рећи да је у мом конструисаном универзуму представа о краљу Александру субјективно најпозитивнија у односу на друге српске владаре. Али је проблем у томе што је мој конструисани универзум различит од твог, па је и сами краљ Александар Обреновић у мојој глави различит од твог, јер имамо бар делимично различите вредносне судове и јер смо различито одабрали које чињенице су релевантне.
Притом, кад бисмо то и занемарили, овакве успоредне листе занемарују најбитније факторе: саму дефиницију "највећег владара" (шта је то "највећи владар"?), феномене дугог трајања (глобалне конјуктуре), међународне и унутрашње околности. Ово питање редовно занемарује и улогу остатка владајуће класе (и у средњовековној српској држави, и у Османском царству, и у Римском царству је владар само један шраф у механизму државе). Такође, ово питање редовно сили идеју континуитета (српска држава у 13. веку, Србија у 18. веку и Србија у 21. веку немају практично ништа заједничко; чак би се могло рећи да су га сачињавала три различита народа, иако су се сва три називала Србима).
Могло би се тешити једноставним одговорима; али је чињеница да одговора нема.