Metafizika

Bgate, uzmi udzbenik filozofije, mada je jebeno prekompleksno pisano tako da nista nije shvatljivo

предуго то, лакше овако, а и живље некако, да читам уџбеник не бих могао након пет минута поставити питање аутору

ма и не заниме ме баш толико да читам књижурину

Сви смо ми некад били бруцоши #хештег: трансфер блама

То бих и ја вјероватно писао Јоиле да сам уписао филозофију одмах након средње школе лоло.
ЈОИЛ ДЕТЕРМИНИСТА ОПАА

'kad je joil bio valsinarb'

edit: izgleda, pre valsinarba!

"ono kadsi brucos filozofije"
http://existentialcomics.com/comic/27

mada joil (ni)je joil, a warner (ni)je warner, moj internet-subjekat/kti (je)su rasuti i neidentični, ja/mi/oni ili ono što sebe zove imenom joil a nije nosač tog imena ne može da polaže odgovornost za tekstualni subjekt(-objekt) zvani warner, to bi bilo glupo

Svest je posledica električnih impulsa tvojih neurona. 'Ja' ne postoji.

Одмах на почетку теме за мене као лаика ова реченица је била интересантна. Покушаћу опет као лаик да изнесем своје мишљење.

ОК, неурони проводе електричне импулсе, мењају се позиције позитивним јонима калијума и натријума са негативним јонима хлора, али зашто се ти имппулси разликују код људи и животиња?
ОК, рећиће ми неко то је до ДНК.
ОК, а ко је уредио такав ДНК, тј. такав генетски код?
ОК, опет ће неко рећи да је све то последица еволуције.
ОК, нека је и еволуција, али ако се тако ствари дешавају саме од себе природном селекцијом, да ли то значи да је свемир настао сам од себе?

Мора да постоји нешто што је покренуло процес. Сулудо је мислити да се све десило само од себе. Па није ваљда том сингуларитету било досадно из чиста мира па је решио да експлодира и да тако настане нама познати универзум.

Дакле, нешто нематеријално, не из овог универзума, мора да је покренуло тај процес, да је тако уредило ДНК, па да зато ми имамо овакву свест и да је то: "Ја" последица деловања тог Покретача. Верници ће га звати Бог, други ће га "крстити" нпр. Матрикс или просто виша сила. Та наша (тренутна) непособност да објаснимо порекло и функционисање свести, то је оно недокучиво што наш мозак тренутно не може да схвати и то је оно што одваја човека од тог вишег облика живота Покретача или Творца живота.

По мени компјутери ће вероватно моћи једног дана да размишљају као човек, чак и брже од њега, да ће верно копирати људска осећања, али то ће све рађено по алгоритмима које ће стварати човек, а који ће опет бити нижи од нивоа оних алгоритама по којима су урађени наш ДНК и наша свест.

Увек ће постојати ситнице која ће одвајати људе од машина: импровизација која представља тренутак инспирације, неки то зову налет генијалности, тј. то је тај изузетак који ће одударати од свих правила и очекивања, неочекивани потез који апсолутно одударати од било каквог раније устаљеног алгоритма. То је та неограничена слободна воља која карактерише нашу свест, а машина ће увек имати то ограничење па све и да постоји прорам који ће дозвољавати аутоматску менталну надоградњу у одређеном временском периоду. То је оно ЈА које је немогуће испрограмирати, односно то значи ниједан чип никад неће бити ефикаснији преносник информација од ДНК. Безвезан пример: Пустите човека да шета кроз шуму и поред њега андроида који је највернија могућа његова копија. Оно што у тренутку може човек да примети, то не може никад верно да копира програмирањем. То је оно што показује да ће робот увек бити робот(роб) ма колико год буде могао да мисли брже од човека и да ће самосвест машина увек ограничена без обзира на брзину процеса "размишљања".

А оног тренутка кад будемо могли да замрзавамо информације помоћу ДНК и поново их активирамо тако што ћемо из једне ћелије да направимо идентичног човека са идентичним умом и свим сећањима (гледао сам превише "Пети елемент"), онда ћемо бити на вишем нивоу и бићемо још ближи Покретачу процеса, зовите га како хоћете, зависно од религијских (не)убеђења.

Pitanje je, ako se nešto ponaša kao čovek, priča sa tobom kao čovek, udariš mu pedeset po turu, ono kuka, ima sposobnost da uči i iskazuje emocije itd. - da li to mora da bude samosvesno biće. Evo jednog zanimljivog mentalnog eksperimenta.
http://en.m.wikipedia.org/wiki/Philosophical_zombie

Превише смо ми људи глупи, емотивни и субјективни да у себи видимо роботизам.

Jbg, ako kažeš da smo mi ljudi glupi, onda mora da ima nešto pametnije? Bog? :) A emotivnost i subjektivnost je između ostalog ono što nas i čini ljudima?

Машина је "свесна" да није људско биће. Људи нису често свесни рутине у коју упадају и да се онда понашају као роботи. Тежимо да направимо машине које размишљају као људи, а људи се све више претварају у машине. Софтвер може и да има неки баг, све се то да поправити, људски мозак се не може поправити (тако лако).

Машину можеш да испрограмираш да доноси увек најисправније, али никад и да доноси увек моралне одлуке. А те моралне често нису баш исправне одлуке (разлика у легитимности и легалности неке одлуке), односно то су одлуке које су моралне по критеријумима неке индивидуе. Ту се јавља тај изузетак од правила који је немогуће испрограмирати.

Машине могу да буду у малосеријске, великосеријске или појединачне производње, али сваку креира човек. Чак и да машина направи нову машину, а та друга машина неку трећу, опет стоји на почетку човек као творац свега јер оне прве машине не би било да није било њега.

Узмите десеторо људи и исперите им мозак на исти начин, наћиће се макар један који ће да тера све другачије, који неће размишљати као други јер ће пре других бити свестан дате ситуације. Ту ја видим ону предност коју има ДНК у односу на било који чип.

A emotivnost i subjektivnost je između ostalog ono što nas i čini ljudima?

Управо то.

Ima Pekić jednu dobru knjigu, zove se 1999. Piše o ljudima i robotima. Tu je za Asimova bog. Preporučujem toplo. Literatura,, filozofija, politika...

Узмите десеторо људи и исперите им мозак на исти начин, наћиће се макар један који ће да тера све другачије, који неће размишљати као други јер ће пре других бити свестан дате ситуације. Ту ја видим ону предност коју има ДНК у односу на било који чип.

Врх тема. Слабо се разумем, али ово што Фендер каже има смисла. Сачекао бих Јоила сад да прокоментарише.

Svest je samo privid i postoji samo u jednom trenutku, plastična je to jest stalno se menja tako da stalno umiremo i radjamo iznova i iznova u svakom trenutku.Čovek samo laže sebe da je juče bio isti čovek kao danas i da će sutra ostati isti. Sam naš mozak nas laže da radimo nešto što će sutra nekom drugom biti potrebno. Ali bolje da o tome niko ne razmišlja, lepše je živeti u laži...

Umire, rađa se u svakom momentu, ko i svaki kompjuter kojeg uklj i isklj. Stvar je u kontinuitetu. Postoji kod čoveka nešto kao RAM i ROM memorija.

ja sam neo ovo je matriks lololololo

Limare, dobro ti je ovo štivo. Evo jedno pitanjce za tebe, kad si to već pomenuo: šta misliš da li bi ti p-zombiji mogli da postoje na principu ogledala? Da samo oponašaju ponašanje i to je sve.

http://en.m.wikipedia.org/wiki/Turing_test
Eo

Umire, rađa se u svakom momentu, ko i svaki kompjuter kojeg uklj i isklj. Stvar je u kontinuitetu. Postoji kod čoveka nešto kao RAM i ROM memorija.

Mislim da ne razumeš šta sam hteo reći... Nije mozak komp i nema takvu vrstu memorije njegova se memorija stalno menja ne postoji kontinuitet to jest stalnost. Teško je da neko ko ima ovaj tip svesti da govori o tome ili da to shvati. Mrzim poredjenja kompa sa čovekom ali prosto naša svest je tako programirana da laže sebe da će ostati nepromenljiva. Čudno mi je da svaki čovek misli da će on ostati on. Pogledaj samo samog sebe iz daleke prošlosti na primer detinjstava ono što si danas uopšte ne liči na ono dete koje si bio pre, ti si ga zamenio. A zamenio si ga novim informacijama. Čak i sećanja koje imaš iz detinjstava sad gledaš iz svog ugla u novom svetlu. Tvoja svest i sve što misliš da si ti biće jednog dana samo bleda uspomena nekog senilnog matorca na samrtnoj postelji.

dobro, to je bezvezna analogija koju niti sam ne volim, ali sta znaci "laze sebe da se ostati nepromjenjena"?
Nije mi jasan osvrt na djetinjstvo.. (proslu verziju nas)
Ionako kada ostarimo cemo imati navike poput bebe, starost je u stvari mladost lolo

Jbg, ako kažeš da smo mi ljudi glupi, onda mora da ima nešto pametnije? Bog? :) A emotivnost i subjektivnost je između ostalog ono što nas i čini ljudima?

Ne mora, ništa ne zahteva da ima nešto pametnije. To što smo mi glupi, ne znači da ima nešto pametnije, samo da smo mi najpametniji od svih glupih stvari. A i nisam rekao da nam ne treba emotivnost i subjektivnost da budemo ljudi, naravno da nam treba, ali kognitivna evolucija i kultura su učinile da slabo vidimo svoje mane.

Машину можеш да испрограмираш да доноси увек најисправније, али никад и да доноси увек моралне одлуке. А те моралне често нису баш исправне одлуке (разлика у легитимности и легалности неке одлуке), односно то су одлуке које су моралне по критеријумима неке индивидуе. Ту се јавља тај изузетак од правила који је немогуће испрограмирати.

Paaaaa i ne znam baš. Mašine ako lepo isprogramiraš, bar neće izjavljivati stvari poput: "Nisam rasista, ali..." i "Nek rade to u svoja četiri zida".

"Ako ne misliš da se bio debil pre par godina, i dalje si debil" ili nešto slično,

Ali ako sad misliš da si pre par godina bio debil (tj. nisi debil i dalje) za par godina kad budeš postavio isto to pitanje, sledeći istu logiku, doći ćeš opet do zaključka da si pre par godina bio debil, dakle sad si debil, kako god da okreneš? :)

Čovek nije fiksirano stanje bića, već je čovek razvoj, ali i kontinuitet. Zašto je to čudno?

Ako mene pitaš, nije mi čudno, slažem se s tim.

"Čovek je zbir creva, kostiju i kože. Čovek je vreća govana."

B. Đorđević

Da, uvek napreduješ i manje si debil, to je poenta.