Не знам дал је жена мог живота, али ја сам своју садашњу девојку упознао на улици. Радио сам за неке ликове као анкету/истраживање о томе колико људи иду у биоскоп, а колико иду у позориште, колико су новца спремни да издвоје на то и тако те ствари. И блејао ја по граду, стартовао људе, знаш оно, сваког двадесетог кога стартујеш отприлике можеш да намолиш да поприча с тобом. А можда је до мене, па им не уливам поверење. Небитно. И да скратим причу о другим рибама које сам стартовао, јебеме тастатура, разумеш ме ваљда, да пређем одмах на њу. Дакле, правио сам паузу да прегризем сендвич штоми упаковала кева, био много гладан, и у том магновењу, ја ти видим рибу, онако прсату и гузату, а ја то много волим јербо ме то много ложи, да извину ова деца, диже ми се на то. Неко би реко дебелу, ал ме нешто боли курац шта ће ко да каже. Мислим се јебеш сендвич, стрпам га у ранац, и стартујем је, као оћеш да радиш анкету?, она као немам времена, ја као ае, ае, ионако би чекала аутобус, не би ништа друго паметно радила и она ту као пристане и ја кренем да је испитујем, каже као иде у биоскоп с времена на време, у позориште не иде, јер једноставно нема с ким, а као воли позориште много. И ја као па штета, много пропушташ, ја редовно идем у позориште (лажем, отишао сам можда двапут у животу пре тога), мислио сам ових дана да одем, и ту ме она пита шта ћеш да гледаш, а ја се сетим да сам видео на некој станици плакат Укроћена горопад, те јој тако кажем, а она ће мени Волиш Шекспира?!?, а ја ОБОЖАВАМ! (иако сам дотад прочито само Хамлета као лектиру и то онако за два сата пред час). Нема везе, продам јој ја неку причу како ми је Шекспир идол био неко време, видим она ме гледа одушевљено, не може да верује, па ми каже како она то много воли, зато је уписала књижевност, курац-палац. И ту се ми нешто запричамо, ја је лажем како сам и ја то хтео да студирам, бацам јој неке цитате из Фауста, јебемлига, лупам нешто и она се ладно прими на то. Видимја колико је сати и питам је дал хоће у позориште са мном да гледамо Укроћену горопад и она ладно каже Ае!, ја нисам мого да верујем! и ту ми се канда укрути моја горопад. Разменимо бројеве телефона, наредних дана се као дописујемо нешто, ја блејао мало на Википедији, да приучим мало градиво, проучавао који нам глумци глуме по позориштима, да не испадне како сам сељак и лагао сам је. И испрсим се ја, купим карту и за себе и за њу и ми се нађемо то вече, она хтела да ми тутне паре за карту, ја био у фазону Ма, таман посла!, ти си студенткиња, и ту она мени Јао, па хвала, ал као шатро се љути, знаш оно женско Баш си неки, а у ствари видим да јој драго бре. И сместимо се ми тамо, као нешто причамо необавезно, почне представа, јебе ми се за представу, ионако не волим наше глумце, на челу с оним педером што се ту као нешто испримао да је неки фрајер, не знам како се зове, био у неким домаћим серијама, углавном, глуми ту. Оно што је мени било у центу пажље, то су њене бутине. Јеботе, баш ми то био неки јебозов. А обукла тесне фармерке. Крене представа жешће да ме смара, јебига кад нисам сконцентрисан, дошло до пред крај, и ја рекох себи Милутине, ил си пичка ил ниси и ја је ту ухватим за руку, а она се не опире ништа. Видим, насмејала се још. И тако се држали ми неко време за руке, дошао крај представи, изашли после напоље и ја јој залепим добру жваку ту на излазу. Љубили се баш дуго, још сам је онако стегао да осети како ми се диго, да јој одмах ставим до знања како ме ложи. Ил си пичка или ниси. Први дејт, одма. И тако, видим њој лепо, мало шетали ово-оно, испратим је на аутобус, следећи пут већ пао секс, али нећу о томе, прави јебач никад не прича о томе (осим кад су мандовке у питању), а и јебе ме ова тастатура, морам да купим нову. И тако смо се упознали. Још смо заједно.
