Kako ste upoznali ženu/čoveka svog života

Što bi moja žena rekla, ja sam nju (a i ona mene) našao na ulici.
Bukvalno.
Na studentskom protestu `96-`97.

Pijan sam se teturao pored Jata, kod crkve Svetog Marka, u sitan sat... Bio u Dobrili, procerdao i poslednji dinar,prepijan da bih vozio, pa pesaka krenuo kuci. Tada se pojavila. Imala je neku leprsavu letnju haljinu i gustu crnu kosu. Siguran sam da nije bila ciganka. U momentima kada sam se lomio da li da bacim peglu ili da joj pridjem ipak prelomih na desnu stranu. "Sramota je da povracam ispred crkve." , pomislih.

-Cao. - rekoh.

Ubrzala je korak.

-Hej. - ponovih.

Nije se obazirala. Samo je skljocala svojim stiklama dvanaesticama o asfalt koji je bio vruc od minulog letnjeg dana.
Odlucih da se okusam u atletskoj disciplini, te pijan i sam ubrzah korak. Kiselina mi je nagrizala zeludac, sveze pojedeno parce pice je zverski pokusavako da mi izadje kroz grlo i miris cigareta me je terao da poslusam zov organizma. Ipak je sustigoh.

-Opusti se, necu da te silujem. Samo htedoh da te pitam nesto. - rekoh joj kada je sustigoh.

Bila je zaista lepa. Imala je crne oci i crveni karmin. Nije imala neku sisu. Ali joj je noga bila reprezentativna.
Siguran sam da nije bila ciganka.

-Reci. Zurim. - kazala je blago nezainteresovano, nastavivsi da zuri nekud.

-Hoces da mi pridrzis glavu dok povracam? - upitah je.

Vec smo stigli do Madere, kada mi je dala odgovor na pitanje.

-A da se nosis ti u pizdu lepu materinu?! Odjebi ili cu vristati! - odbrusila je.

-Ok. Nemoj da vristis. - rekoh i bacih peglu.

Deo moje izlucevine pao je na njen nozni palac. Bila je lepa cak i sa ispovracanim palcem.

-Stoko seljacka. Ne moze devojka ni na posao da krene da je je savata neka pijana budala. - rekla je i konacno me ostavila u senkama mraka.

Bulo je 4 ujutro i ona je otisla na posao. Moguce da je radila nocnu u radio beogradu. Siguran sam da nije bila ciganka. Sigurno, sasvim sigurno - zena mog zivota.

Kako romanticno steta sto nema hepi enda(mislim bar da ti je izdrkala)

Bojane, sve su prave ljubavi tuzne.

paaaaaa nema ga... ali mogu da vam ispricam kratko ko bi to mogao da bude. :(

причај, и ја сам измислио! :Д

Пу Корнелије, ја ти још плус дао!

Нешто најмање далеко од жене мог живота је била једна цура што је ишла са мном у разред у гимназији. Упознао сам је тако што сам једног дана био до јаја надркан и она ме питала шта ми је, а ја јој рекао да одјебе. Није се много разликовало ни током следећих пар година до краја средње, с тим да смо били заједно скоро годину дана.

Нисам упознао жену свог живота, ваљда зато она то и јесте. Али упознаћу је за коју недељу, има концерат у СНП, па макар добијо забрану приласка лолол
Мада ће и она једног дана постати баба и престаће да буде жена мог живота. Туга.
Ех, Розго моја, није ни нама хот селебритијима лако.
http://pics.wikifeet.com/Jelena-Rozga-Feet-137990.jpg

pa, to je moja prva ljubav. zove se aleksa. bio burzuj pomalo. isao na neka fensi mesta, a najvise london. zbog toga sam ga mrzela. isli smo na dodatnu iz matematike zajedno, smejali se, druzili i tako... ali polako smo oboje postali ,,face,, samo je on bio veca, jer se smuvao sa nekom tamo levom. a ja zvanicno nikada nisam bila zaljubljena u njega. samo tada na dodatnoj. posle sam ga srela u srednjoj, ja se smuvala sa njegovim najboljim ortakom. onda smo se sretali na ulici, ponekad popili kafu, al ja posle dodatne nikad nisam bila zaljubljena u njega, nego mi bilo krivo ponekad, bila bi ljubomorna. mislim i on. onda sam stipendirala za london. tamo smo se sreli, i izvacarili lepo, al uso njegov cimer u sobu, i sve splaslo. posle on se vratio u bg, a ja nekad svratim ovde. ucim, a nekad i odem ovde na fax, imam nekog profesora kod koga studiram i u londonu, imam i drustvo na faxu u bgu, pa idem i u menzu, sve kao u londonu. i tamo ga sretnem. ali nikada, nikada nismo bili zajedno. uvek me podseca sta bi mogla da imam, ali prc milojko. JEBI SE ALEKSA! pateticno, zar ne? JEBI SE PATETIKO!

U butiku tog davnog leta 1997 god. primio platu, nabacio cvikere neke jebačke, jer sam ima'o masnicu na oku, od tuče u diskoteci prethodne večeri i krenem da kupim svetlo zelenu košulju kratkih rukava. Uđem u butik, a ono fina pička za pultom radi, al' oš kurac, nema broj za mene, sve neki XLovi. Tad mi moja sadašnja žena uvali neku teget bodi majcu ovako anoreksičnom, meni beše glupo da izađem a ništa ne kupim, i evo od tog dana u braku smo 14 godina.

Lepo je kada te zena prevari u samom startu Bojane. Treba to odmah zeniti, slazem se. Svo kasnije varanje bude kao odlazak kod zubara.