Možda postoji već tema, ali me me mrzelo da tražiem da li je već postojeća. Pa ovako.. sam naslov sve kaže!
Provala jednog mog ortaka: Brate stavi kafu dolazim kod tebe za 10 minuta. -Kakva beše, gorka? Da gorka, sa dve kašičice sećera.
Provala istog: dva ortaka isla kolima po pivo i prolaze na jednoj raskrsnici, i ovaj suvozač kaže ovom što vozi: Alo bre budalo stani jel si normalan kako to ulaziš u raskrsnici, jel si normalan, šta da su kola naišla i da nas udare? -Brate koj ti kurac, pre 5 minuta sam prošo nisu imala ni jedna kola!!
Prodavac (stariji čovek, penzioner je u pitanju): Izvolte izvolte. Čovek: Neću ništa no čekam jednu fukaru da dođe, nema ga. Prodavac: E da mu oca jebem. A ko je taj? Čovek: To mi je sin... Prodavac:...
Сад сам се сетио једне шеге. Једно време сам звао рандом ликове из краја и представљао се као лекар из градске болнице, товарио их да треба да донесу неке потврде, новац, родитеље и тако то, неки су запуцавали раном зором са парама, па их поједине ПИЧКЕ звале на пола пута и обавештавале их да је зајебанција у питању. И сад, узмем да зовем лика што је сломио ногу пар дана раније, али нисам никакву спику спремио, а ни име којим ћу се представити. Узмем телефон, окренем број, звони, звони, јавља се човек: ''Хало?'', и одговорим му: -Добро вече, зовем из градске болнице, овде доктор Предраг....................(овде ми стане мозак).......................Ејдус. И ту се искривим од смеха и баталим звање.
Moj kolega je kolegi s kojim je radio na isto auto a s kojim se bio nešto posvađao pa nisu pričali ostavio papir na koji je napisao "Ko ovo pročita neka mi popuši kurac" a ovaj mu dopisao "Popušio si ga ti odavno".
Na poslu, koleginice i ja radimo i kažemo jednoj da nam stavi čaj. Žena batali poso' (a obnevideli smo od žurbe), ustane, uzme kesice čaja, odvrne slavinu i 'ladnom vodom napuni šolje i ubaci te kesice. Ta varijanta se i sada zove BOSANSKI ČAJ.
Na nekom seminaru jedna pametnica pred 100 ljudi prezentuje "softverski program". Reč karton se ponavljala na svakom slajdu najmanje 2X i sve bi bilo OK da nije svuda pisalo KURON. I sad je srećem po sastancima...ne vredi, svi je zovemo S. Kuronka.
Био сам јуче игром случаја у граду са једним ликом што се зове исто ко ја, а нисам га видео једно 8, 9 година. И углавном кад ми је реко име име одма сам се сетио нашег јединог разговора икада до јуче.
ОН: Јеси чуо да има неки лик што је прцо маму. ЈА: Шта је радио? ОН: Па јебо је, ал баш онако јако.
Juče sam pred bolnicom izrazio čovjeku saučešće, a on došao u bolnicu u posjetu sinu za kog sam dan ranije čuo da je poginuo. Čovjek se zaledio. Sva sreća mali je dobro.
Pošao ja u DVD klub da iznajmim film, i pitam lika za serije, on veli koje te interesuju, imam sve, svaku indijsku, malu nevjestu, tursku... Mene onda bilo nekako blam da ga pitam za The Walking Dead, mislim stvarno, i ja što gledam zombije pored ljubavnih zavrzlama...
KOntam da ovo nisam pisao nikako pa da ovjekovječim nekim mlađim generacijama u amanet. Ljeto gospodnje prije nekih 4-5 godina svirka Zostera u Banjaluci na Kastelu i dogovorimo se ortak i ja da odemo prepušeni na cert. Dofura on nekog skanka nađemo se par čuka prije početka pošto je bio i neki stand-up program ispušimo dve ogromne buksne i odemo gledati Kesića kako priča viceve. U jednom momentu mene toliko uradilo da sam odlutao u neko žbunje i našao jebene grablje i tu počinje cirkus. Ludujem ja grabim jebenu livadu opalilo me da očistim grad za jedno veče i u momentu ortak me vuče sav isparanoisan sa tekstom kako je vidio predivnu djevojku ali ne smije da priđe jer će sve usrati tako urađen. Pogledam ga zastanem malo i na prvu pođem prema toj ribi, došuljam se sa leđa uzmem one svoje grablje i počnem da joj češljam kosu. NE treba ni spominjati kakve su bile reakcije nje i ljudi koji su posmatrali scenu, ali je jako zanimljivo da su ona i taj ortak i danas u vezi i mnogo se volu.
Прича ми овај друг данас, пјевач у једном бенду, каже: Био ја на неком фестивалу са друштвом, плес алкохол лудило и покупим неку загрепчанку, пофатамо се ту нема шта и гледамо сад гдје да одемо да се креснемо. Одведем ја њу иза тврђаве, прича он, и одједном она неће јер немам кондом, не жели да се зезне. И причамо тако, каже она ајде нема шта, испоштоваћу те али ако ми отпјеваш нешто од Прљавог казалишта.
И ту не знам шта да пјевам, и сјетим се најглупље ствари за тај тренутак, почињем, и она се тад спушта: У божићно јутро, снено и муутно, у капуту очевоо-ом...
🔒Tema je u Arhivi i zaključana je, tu se više ne odgovara.
