Размишљао сам

Људи није ме било неко време на Вукајлији, „потрошио“ сам много свог времена, размишљајуќи. Сад веќ незнам шта знам а шта незнам. Али знам да имам мишљења која желим да кажем паметним људима како би могли заједно да анализирамо.

Да, постао сам љубитељ Философије. Гледам неке ствари на начин на који нисам никад гледао. Имам много много ствари које ми нису јасне. А имам много много стварио које мислим да су ми јасне.

Јасна ствар: Човечји мозак, прикључен на машину која разуме шта мозак размишља и који се део мозга активира кад мислимо на нешто. Ако пред нама видимо наранџасту лопту укључеќе се светла на та и та места од мозга. Ако затворимо очи и замислимо исту ту наранџасту лопту, опет ќе се активирати потпуно иста светла.

Нејасна ствар: Дали виде очи, или види мозак?

-----
Јасна ствар: Атоми немогу да се сударе никад, атоми једног зида нису спојени јер имају електрицитет. Ми неможемо никад да дотакемо тај зид, јер једноставно атоми нашег тела не додирују атоме тог зида.

Јасна ствар: Кад ударимо руком о зид, рука нас боли. Некад је чак и поломимо

Нејасна ствар: Зашто ме боли рука кад нисам ударио у зид? Зашто ми је рука поломљена кад нисам ударио зид? Дали мој мозак замишља бол? Дали ми је мој мозак поломио руку?

---------

јасна ствар: Моје тело је у саставу 90% вода

нејасна ствар: Шта сам поломио кад сам ударио у зид? Како је могуќе да ме боли вода?

Јасна ствар: Мој мозак је 90% вода

Нејасна ствар: Како вам ова вода шаље овај текст? Од чега се састоји мисао?

Нејасна ствар: Зашто је ова вода одлучила да вам напише овај текст?

Нејасна ствар: Ако је тело 90% вода (а јесте), шта су одна емоције? Дали је то само различит талас у нашем телу?

Нејасна ствар: Зашто сам ово написао?

Нејасна ствар: Мислите ли да ме разумете? Како та ваша вода одлучје да треба да изреагирате позитивно или негативно?

Јасна ствар: Сморио сам и себе и вас, али ипак много тога незнамо.

A odakle ti podatak da avion poleće bez kretanja?

Dzimi, citiram te:
" Traka je podešena tako da se njena površina kreće istom brzinom kao avion, ali u suprotnom smeru".
Znaci, ako brzinu aviona predstavimo kao promenjlivu v, onda je brzina trake (-v).
Stoga, brzina aviona u odnosu na zemlju ili vazduh koji miruje oko njega, a koju cemo da predstavimo sa V je:
V= v+(-v)=v-v=0,
to jest, avion stoji u odnosu na zemlju, ma koliko se brzo kretao u odnosu na traku. Stoga, ne moz' da poleti da jebe jez orla.
Zasto? Zato sto je potrebno da vazduh struji preko krila aviona brzinom vecom od 0 m/s da bi se postigao efekat lifta na gornju stranu krila, koja se prenosi na ostatak aviona i dize ga. Posto je brzina vazduha u odnosu na brzinu krila 0 m/s, ne stvara se nikakav lift, pa ni avion nece da poleti.
A to istovremeno znaci da je duzina trake zanemarljiva, dok god mozes da metnes aviJona na nj.

Che Vu, grešiš. :)
Brzina trake jeste (-v), ali ti grešiš u startu, jer zamišljaš avion kao automobil. Ti kad oteraš auto u servis i kad ti stave auto na onaj merač brzine (ono za točkove što se vrti, ne znam kako se zove), tebi se okreću točkovi, ali auto stoji u mestu. Zašto? Zato što je pogon automobila na TOČKOVIMA, pa ono što se vrti u servisu anulira tu brzinu.
Avion nema nikakav pogon na točkovima. Kreće se tako što ga mlaz sa motora tera unapred po III Njutnovom zakonu. On će da ide napred, pa makar mu se točkovi i unazad okretali, jer, ponavljam, točkovi nisu povezani sa pogonom (ovo možda zvuči paradoksalno, ali uzmite autić iz kinder jaja i šetajte ga po gramofonu u suprotnom smeru od okretanja diska. Autić ide napred, a točkovi unazad, zar ne?). I tako, avion kreće unapred, u jednom trenutku dostigne dovoljnu brzinu i poleti i čiča miča gotova priča. :)

Nije, Dzimi. :)
A evo i zasto:
Opet te citiram: " Traka je podešena tako da se njena površina kreće istom brzinom kao avion, ali u suprotnom smeru".
ISTOM BRZINOM KAO AVION, ALI U SUPROTNOM SMERU. Uvek.

Ako avion ide 5 km/h, traka ide -5km/h. Ako avion ide 1000 km/h, traka ide -1000 km/h. Rezultanta dva vektora je UVEK nula.
Stoga, ne stoji ovo kad kazes da ce avion kad-tad dostici dovoljnu brzinu, jer nece dok god traka radi.
Po ovome, brzina aviona ce UVEK da bude 0 u odnosu na zemlju pored trake i vazduh koji ih okruzuje. Poletanje aviona ne zavisi od njegove brzine u odnosu na traku, (koja je po ovome uvek jednaka nuli), nego u odnosu na vazduh oko njega, koji mu daje lift. Ne dize ga brzina trake, nego brzina strujanja vazduha preko krila.
Iz ovoga, lako je zakljuciti da nema nista od poletanja.

moze samo ako avion ima mogucnost vertikalnog uzletanja ... da ne trazim sad kako se zove taj avion :)

Che Vu, ne pratiš me kako valja uopšte. :)
Nisi dobro pročitao sve što sam napisao. Da, traka ide istom brzinom kao i avion, u suprotnom smeru, ali ona nema nikakav uticaj na njegovo kretanje (eventualno ga vrlo malo usporava, ali to je zanemarljivo), jer je POGON NA KRILIMA, A NE NA TOČKOVIMA, avion će ići napred, pa makar traka bila i 100x brža. Ovo sa vektorima što si ti napisao bi apsolutno važilo kada bi pogon aviona bio na TOČKOVE, ali nije. Razmotri bolje ovaj primer sa gramofonom koji sam naveo. Nisam ga džabe naveo.

Pratim te veoma dobro Dzimi, kao senka. :D
Nema veze da li je pogon na tockove ili ne. Zanemarujes dve veoma vazne sile koje su u pitanju: tezinu aviona, koja ga sprecava da poleti i lift, koji je jedina sila koja moze da ga natera da poleti, tako sto moze da dostigne veci intenzitet od tezine koja deluje na dole, ali u suprotnom pravcu, t.j na gore.
Ovo sto ti kazes bi vazilo kad bi avion od pocetka lebdeo iznad trake, a ne bio u dodiru s njom.
Ovako, posto je avion spojen sa trakom, cim napravi tendenciju da ubrza sa nule unapred u odnosu na zemlju, traka ga vuce u suprotnom smeru identicnom brzinom, ne stvara se nikakav lift, (za koji je potrebna brzina veca od 0 u odnosu na okruzujuci vazduh, a dok god je avion na definianoj traci, on je u stanju mirovanja u odnosu na vazduh okolo) sila tezine aviona nastavlja da ga pritiska cvrsto uz zemlju, lift stoji na nuli i rezultanta vertikalnih vektora ga sprecava da se vine nebu pod oblake.
Ovo sa auticem nije dobar primer, zato sto zanemarujes tezinu aviona. Takodje, mislim da gresis jer zanemarujes nacin na koji si postavio zadatak, pri cemu mislim na to da je zbog nacina kretanja trake brzina aviona relativna na sve osim trake uvek jednaka nuli, jer traka je tu da ne dozvoli avionu da razvije bilo kakvu brzinu u odnosu na okruzenje iskljucujuci traku.
Zamisli: ulazis u avion koji stoji, palis makinu, dodajes gas, tj mlaz, avion krece u napred cak i 0.000000001 m/s, automatski ga traka vraca unazad istom brzinom.
Jedino da nisi nesto zaboravio da spomenes u samom zadatku?

xD Znači, kad grešiš sve vreme! :D

Napisao si: ''Ovako, posto je avion spojen sa trakom, cim napravi tendenciju da ubrza sa nule unapred u odnosu na zemlju, traka ga vuce u suprotnom smeru identicnom brzinom''

AVION NIJE SPOJEN SA TRAKOM! U tome je cela fora. Jedino na šta traka utiče jeste BRZINA OKRETANJA TOČKOVA, koja nema nikakve veze sa brzinom aviona, jer točkovi nisu u vezi sa pogonom!

Dalje, kažeš: ''Zamisli: ulazis u avion koji stoji, palis makinu, dodajes gas, tj mlaz, avion krece u napred cak i 0.000000001 m/s, automatski ga traka vraca unazad istom brzinom.''

OPET GREŠIŠ! Ovo bi važilo da si u kolima, jer je jedini pogon automobila - točak. Avion bi pičio napred, a traka bi samo brže okretala njegove točkove unazad.

Smatraj točak aviona samo aparatom za umanjenje trenja između aviona i piste, nemoj da na njega gledaš isto kao na točak automobila, jer nemaju istu namenu!

E, da znaš da mi prija ova rasprava. Moram da priznam da si me zbunio ovim drugim postom. Tačno je ovo za pozitivne i negativne brzine na gramofonu, ali si posle opet nastavio sa pogrešnom interpretacijom moje pretpostavke.

E pa Dzimi, tu sam te cekao!
Znaci, greska je ipak bila u nacinu na koji si postavio pitanje.
Uzmimo primer aviona koji polece sa prave piste. Dok god je na pisti, koliko god brzo da se krece avion, toliko se brzo krece i pista u odnosu na njega, a avion se krece u odnosu na okruzenje i okruzenje u odnosu na njega. Ali, pista miruje u odnosu na okruzenje. A okruzenje je ono sto avionu daje lift.
U tvom primeru, istakao si da se traka uvek krece istom brzinom kao avion, ali u suprotnom smeru. Tu nastaje problem. Evo kako mozemo da ga resimo:
Ako se slazes, puno pitanje bi trebalo da glasi "traka se uvek krece istom brzinom kao avion U ODNOSU NA OKRUZENJE, ali u suprotnom smeru". Ako kazes "traka se uvek krece istom brzinom kao avion U ODNOSU NA AVION, ali u suprotnom smeru", onda traku posmatras samo u odnosu na avion, bez ikakvog spoljnog repera, pa stoga i obicna pista koja miruje moze da je opise, jer se pista krece u suprotnom smeru od aviona, istom brzinom kao avion, U ODNOSU NA AVION. Iz tvog originalnog pitanja se zakljucuje da mislis na kretanje trake i aviona U ODNOSU NA OKRUZENJE, a ne u odnosu na same sebe medjusobno, jer pitas DA LI CE AVION DA POLETI, a to, slozices se, zavisi od njegove brzine U ODNOSU NA OKRUZENJE, (preciznije - vazduh).
Zakljucak: pitanje je nepotpuno i dok se ne upotpuni postoji vise mogucih odgovora, zavisno od toga s cime uporedjujes relativno kretanje aviona - sa trakom ili sa okruzenjem.
Ili da postavim stvari ovako: da bi avion dobio brzinu unapred u odnosu na okruzenje, mora da postigne vecu brzinu unapred nego traka unazad, a to bi onda znacilo da traka nije podesena da uvek ima istu brzinu, (u suprotnom smeru) kao avion, stoga ne zadovoljava postavljene uslove. Jer da zadovoljava, traka bi UVEK odgovorila na brzinu aviona u odnosu na okruzenje istom brzinom unazad u odnosu na okruzenje.
I jos jedna stvar: polazis od predpostavke da se traka uvek krece istom brzinom. Ustvari, traka miruje sve dok se ne pokrene avion. Da se traka krece i dok avion stoji, odnela bi ga unazad, (u odnosu na okruzenje, dok bi ostao da stoji u odnosu na traku). Isto bi se desilo sa auticem na gramofonu, kad bi skinuo ruku sa njega; ponela bi ga pesma, bukvalno. :))) A lepo kaze da brzina trake uvek prati brzinu aviona, (zato je vazno da se definise na sta se odnosi ta brzina - na traku ili na okolinu).
Kad priznas da gresis, vodis na pivo. :D

njutnov zakon sila akcije i reakcije...ako ta dva tela deluju istom brzinom(v i -v)ali u suprrotnom smeru to je NULA.znaci avion ne moze da poleti

1. Naravno da poletanje zavisi od brzine u odnosu na okruženje. Zato se svi i zbune.

2. Tvrdiš: ''da bi avion dobio brzinu unapred u odnosu na okruzenje, mora da postigne vecu brzinu unapred nego traka unazad''

Ovo je netačno! Bilo bi tačno da je u pitanju automobil!
Ti uporno ignorišeš činjenicu da pogon nije na točkovima, što je VEOMA BITNA STAVKA, i stoga, traka može 100x većom brzinom da se kreće unazad, a avion će krenutu napred zbog potiska na krilima! Ovako traka prati brzinu aviona i kreće se brzinom (-v) pri v brzini aviona, što jedino menja brzinu okretanja točkova - brzina je duplo veća u svakom trenutku. Ali to nije relevantno, pošto točkovi, kao što rekoh, nemaju uticaja na pogon i njihova jedina funkcija kod aviona jeste da umanje trenje između piste i aviona i da zakoče pri sletanju.

3. Kažeš: ''Isto bi se desilo sa auticem na gramofonu, kad bi skinuo ruku sa njega; ponela bi ga pesma, bukvalno. :)))''

Tačno! Zbog malog, ali dovoljnog trenja između točkova i ploče koje se sabira sa trenjem između osovine autića i autića. A zamisli situaciju da je na autiću dovoljno jak ventilator. Mislim da bi auto i te kako savladao to malo trenje i krenuo napred.
O tome ti pričam.
U celoj priči nisu bitne brzine, već sile. Zbog III NJutnovog zakona. Kolika je sila kojom pokretna podloga može da deluje na telo sa točkovima? Odgovor je - JAKO MALA. Zamisli situaciju da si obuo rolere i popneš se na traku za trčanje u teretani. Dovoljno je sasvim slabo da se držiš za neki naslon, da bi stajao u mestu, tj. da te traka ne odnese unazad. Isto tako, pokretna podloga vrlo slabo deluje na avion, zbog točkova. Sila potiska na krilima je OGROMNA u odnosu na tu silu, pa ti vidi kolika je rezultanta! Avion piči napred i poleće na kraju.
Aj, sad, priznaj da si pogrešio, pa da častiš pivo. :)

resicu ovu raspravu jednom za svagda...sta god da sam napisao,danas smo u skoli ucili:::rezultanta dve sile je nula ako su obe sile koje deluju na nju istog intenziteta(traka i avion) a deluju u suprotnom smeru,sto znaci da avion ne moze da poleti

Sile nisu istog intenziteta, aman, bre!
Pročitaj poslednji pasus iz mog prethodnog posta. U stvari, evo, iskopiraću ti ga:

U celoj priči nisu bitne brzine, već sile. Zbog III NJutnovog zakona. Kolika je sila kojom pokretna podloga može da deluje na telo sa točkovima? Odgovor je - JAKO MALA. Zamisli situaciju da si obuo rolere i popneš se na traku za trčanje u teretani. Dovoljno je sasvim slabo da se držiš za neki naslon, da bi stajao u mestu, tj. da te traka ne odnese unazad. Isto tako, pokretna podloga vrlo slabo deluje na avion, zbog točkova. Sila potiska na krilima je OGROMNA u odnosu na tu silu, pa ti vidi kolika je rezultanta! Avion piči napred i poleće na kraju.
Aj, sad, priznaj da si pogrešio, pa da častiš pivo. :)

Dzimi, ako se avion krece po traci koja se krece u suprotnom smeru, avion ce da poleti, ne osporavam to. Moje pitanje je: kada kazes da se traka uvek krece istom brzinom kao avion, (ali u suprotnom smeru) - u odnosu na sta to gledas? U medjusobnom odnosu trake i aviona ili u odnosu na tacku u kojoj je avion mirovao? To jest - kako avion IKADA moze da postigne bilo kakvu brzinu u odnosu na spoljnu referencu ako traka ide u nazad istom brzinom kao avion u napred? Avion ce da krene u napred tek onda kada postigne vecu brzinu unapred od brzine trake u nazad. Nema veze da li ide na turbine na krilima, na pogon tockova ili na vlasku magiju. Posto nema prostog nacina na koji ja znam da ovo objasnim, evo komplikovanog:
DA BI AVION KRENUO UNAPRED U ODNOSU NA SPOLJNU REFERENCU, BRZINA AVIONA MORA DA BUDE JEDNAKA OBRNUTOJ BRZINI KRETANJA TRAKE U ODNOSU NA SPOLJNU REFERENCU, PLUS KRETANJU AVIONA UNAPRED U ODNOSU NA SPOLJNU REFERENCU.
Tako da - avion CE da poleti, ali tek kada mu brzina premasi brzinu trake.
Premda, moram da priznam da si ocigledno veci strucnjak za ovo nego ja. Imam osecaj da si ipak u pravu, ali jos necu da priznam. :D
I dalje stojim pri tome da zadatak nije dobro postavljen, t.j. fali informacija koju sam gore naveo.
Avionu, slomicu ti krila! :)))

''Moje pitanje je: kada kazes da se traka uvek krece istom brzinom kao avion, (ali u suprotnom smeru) - u odnosu na sta to gledas? U medjusobnom odnosu trake i aviona ili u odnosu na tacku u kojoj je avion mirovao?''

- U odnosu na okolinu, tj. u odnosu na posmatrača koji posmatra sve to sa strane.

''To jest - kako avion IKADA moze da postigne bilo kakvu brzinu u odnosu na spoljnu referencu ako traka ide u nazad istom brzinom kao avion u napred?''

- Može. Automobil ne bi mogao. Avion može. Uporedi silu potiska motora i silu kojom traka deluje na avion. Ova druga sila je faktički ništavna u odnosu na prvu.

''Nema veze da li ide na turbine na krilima, na pogon tockova ili na vlasku magiju.''

- Ima veze! I to je ključna caka u celom problemu!

''DA BI AVION KRENUO UNAPRED U ODNOSU NA SPOLJNU REFERENCU, BRZINA AVIONA MORA DA BUDE JEDNAKA OBRNUTOJ BRZINI KRETANJA TRAKE U ODNOSU NA SPOLJNU REFERENCU, PLUS KRETANJU AVIONA UNAPRED U ODNOSU NA SPOLJNU REFERENCU.''

- Ne. To opet važi za automobil. Razmisli o sledećem - Kako to da avion stoji u mestu ako je vezan čeličnom sajlom za neki stub ispred njega, a traka je uključena da se kreće unazad? Okreću mu se i točkovi. - To je dokaz da brzina aviona nema veze sa brzinom (i smerom) okretanja točkova. A? A? :)

Aj sad, priznaj da sam u pravu. :D

Uzmi primer koji si dao: da avion stoji vezan sajlom za stub ispred njega, na traci koja se vrti unazad. Sada zamisli da taj avion zeli da pridje k stubu, da oslobodi napetost sajle. Morace da krene unapred brze nego traka unazad, (zato sto kada avion stoji u mestu, brzina mu je ista kao i brzina trake U ODNOSU NA TRAKU, samo u obrnutom smeru). Kada se to desi, brzina aviona je veca od brzine trake. U zadatku stoji da je brzina trake uvek mora da bude jednaka brzini aviona. Zbog toga kazem da zadatak nije pravilno postavljen.

Jeste, ali smo rekli da se računa u odnosu na okolinu, a to je ono što se podrazumeva u postavci.
Znači, poleteće? :)

dzimi mozda sam pogresio,a sto se tice piva ne pijem,maloletan sam:)))...da pitam nastavnika fizike\

Hahahahah Pa zato ti i ne daju da budes moderator! 'Esi ti video gde moderatora da ne pije pivo?

А и нема смисла да се електрони два различита атома додирују, јер се електрони од оба атома крећу огромном брзином око језгара. Ако би се "додирнули", дошло би до судара.

Ок, јасно. Е, а је л' могуће сабити неком великом силом одређен број атома тако да се ипак додирују?

Као што је, лупам, било пре великог праска? :)

Додиривање подразумева постојање простора, а пре великог праска је постојала само тачка, тако да... јебига :(

Поставићу једно лаичко питање,пошто нисам стручан за ту област...
Нека се и не додирују сами атоми, зар није онда могуће да се додирују неке крупније структуре, типа молекули? Или нешто што молекули граде?

Pa to mu dođe to, šta je molekul nego dva ili više atoma povezanih u celinu.
Kao tastatura recimo. Ne računaj donji deo tastature, dakle šta god da pipneš na njoj pipnuo si taster= ne možeš da pipneš tastaturu a da ne pritisneš neki od tastera koji je sačinjavaju.
-----
Elem samo sam ostao "dužan" da odgovorim ovo Džimiju, i ne mogu više da postujem na ovoj temi, kao da popu objašnjavam da bog ne postoji, da ne može da postoji a i zbog čeg ne može da postoji. Bez uvrede.
------
PS neko gore reče da se ne dodiruju atomi nego njihovi elek omotači, sfere (štagod)= ljudi bre od kada atom ima omotač? A i svejedno, i da ima onda mu to dođe isto, nje pipno atom nego omotač atoma.

i ne mogu više da postujem na ovoj temi, kao da popu objašnjavam da bog ne postoji, da ne može da postoji a i zbog čeg ne može da postoji. Bez uvrede.

Без увреде, обрнуо си улоге.

PS neko gore reče da se ne dodiruju atomi nego njihovi elek omotači, sfere (štagod)= ljudi bre od kada atom ima omotač? A i svejedno, i da ima onda mu to dođe isto, nje pipno atom nego omotač atoma.

Електронски омотач. Састоји се 99.9% од празног простора, зато стављам додир под наводнике. Када се два атома сједине у молекул ковалентном везом, тада оне образују заједнички електронски пар у том празном простору, нема никаквог "додира".

Додиривање подразумева постојање простора, а пре великог праска је постојала само тачка, тако да... јебига :(

Да, постојала је тачка зато што је сва маса била сабијена у тачку субатомске величине. Зато питам да ли је могуће зиповати атоме, сабити их на толико мали простор да ни електрони немају простора за слободно померање? Капирам да је огромна енергија потребна, али да ли је теоретски могуће?

Да, постојала је тачка зато што је сва маса била сабијена у тачку субатомске величине. Зато питам да ли је могуће зиповати атоме, сабити их на толико мали простор да ни електрони немају простора за слободно померање? Капирам да је огромна енергија потребна, али да ли је теоретски могуће?

Капирам да би онда дошло до цепања тих атома, јер би се електрони сабијали из омотача ка језгру, а у језгро може стати одређени број протона и неутрона. Мислим да би у некој одређеној тачки дошло до експлозије, тако да не.

сабити их на толико мали простор

Нема простора :) (Едит: мислио сам на тренутак пре в. праска)
Говорим као лаик. Вероватно стручњаци имају неко објашњење шта и како, али овако "здраворазумски" гледано, све делује "шашаво".

Ево шта кажу на дну оне линковане стране горе:

If you know a little more about particle physics, you might have realized that it is possible to force an electron to make contact with the protons in a nucleus. This is accomplished artificially by colliding them at relativistic speeds in a cyclotron; the force of the collision is able to overcome the nuclear force.
One of the things that can happen when the electron hits a proton is that they can combine to create a neutron. This process also occurs in a neutron star, where the intense gravitational pressure collapses all the atoms of the star, so that all the electrons combine with all the nuclear protons, forming a solid soup of neutrons.
>>>>>You might expect that in this case, we could say that there really is contact made between different atoms. However, our current state of understanding leads physicists to believe that electrons and protons themselves are made from combinations of even smaller elementary particles called quarks, which are held apart by their own forces. So even on the sub-nuclear scale, there is no 'touching'. What is inside a quark is the subject of current research in the field ... a subject for a possible future page here on our site!<<<<<

Капирам да би онда дошло до цепања тих атома, јер би се електрони сабијали из омотача ка језгру, а у језгро може стати одређени број протона и неутрона. Мислим да би у некој одређеној тачки дошло до експлозије, тако да не.

Ja mislim da se ne bi cepali, već bi formirali neku 'degenerisanu' materiju od elektrona i protona i neutrona. Možda bi se neutroni i elektroni međusobno neutralisali, u svakom slučaju dobio bi neupotrebljivu materiju. Moje mišljenje.
EDIT : Protoni i elektroni, lapsus

One of the things that can happen when the electron hits a proton is that they can combine to create a neutron. This process also occurs in a neutron star, where the intense gravitational pressure collapses all the atoms of the star, so that all the electrons combine with all the nuclear protons, forming a solid soup of neutrons.

Да, хипотетички, АКО би се спојили електрон и протон, настао би неутрон. Е, сад, помиње се циклотрон, ја само претпостављам шта је то.

Нема простора :)

Мора да има. :) Ево, човек је лепо написао изнад:

Електронски омотач. Састоји се 99.9% од празног простора

Сабијањем елиминишеш сав тај простор и сведеш атом на тих 0,1 посто првобитне запремине.

Ciklotron je kružni akcelerator

Не знам. Управо спремам испит о томе како је простор само форма у твојој глави и сад кад читам ово, дође ми да лупам главом у радијатор до јутра, како бих побијо пола неурона.

Samo smanji malo tu vutru i proci ce!

Мислио сам да мислиш на оно пре великог праска.
Циклотрон ти је, ваљда, исто што и сударач честица (као онај у церну).
Допуна: један су хтели и код нас да праве :)

Mene zanima dal' može da elekrone, umesto što ih guramo ka 'unutra', ka nukleusu, lepo 'izvučemo' napolje i dobijemo samo jezgro, spojimo više jezgra i tu masu prodajemo kao plastelin. Plus nam ostaje neupotrebljena gomila elektrona

дође ми да лупам главом у радијатор до јутра, како бих побијо пола неурона.

Само имај на уму да се атоми радијатора никад неће додирнути с атомима главе и немаш бриге :)

Mene zanima dal' može da elekrone, umesto što ih guramo ka 'unutra', ka nukleusu, lepo 'izvučemo' napolje i dobijemo samo jezgro, spojimo više jezgra i tu masu prodajemo kao plastelin. Plus nam ostaje neupotrebljena gomila elektrona

Aл онда језгра остају позитивно наелектрисана, неће хтети да се споје с другим. А? А? А? :)

Jao jeste....Jebiga već sam investirao u projekat...