Размишљао сам

Људи није ме било неко време на Вукајлији, „потрошио“ сам много свог времена, размишљајуќи. Сад веќ незнам шта знам а шта незнам. Али знам да имам мишљења која желим да кажем паметним људима како би могли заједно да анализирамо.

Да, постао сам љубитељ Философије. Гледам неке ствари на начин на који нисам никад гледао. Имам много много ствари које ми нису јасне. А имам много много стварио које мислим да су ми јасне.

Јасна ствар: Човечји мозак, прикључен на машину која разуме шта мозак размишља и који се део мозга активира кад мислимо на нешто. Ако пред нама видимо наранџасту лопту укључеќе се светла на та и та места од мозга. Ако затворимо очи и замислимо исту ту наранџасту лопту, опет ќе се активирати потпуно иста светла.

Нејасна ствар: Дали виде очи, или види мозак?

-----
Јасна ствар: Атоми немогу да се сударе никад, атоми једног зида нису спојени јер имају електрицитет. Ми неможемо никад да дотакемо тај зид, јер једноставно атоми нашег тела не додирују атоме тог зида.

Јасна ствар: Кад ударимо руком о зид, рука нас боли. Некад је чак и поломимо

Нејасна ствар: Зашто ме боли рука кад нисам ударио у зид? Зашто ми је рука поломљена кад нисам ударио зид? Дали мој мозак замишља бол? Дали ми је мој мозак поломио руку?

---------

јасна ствар: Моје тело је у саставу 90% вода

нејасна ствар: Шта сам поломио кад сам ударио у зид? Како је могуќе да ме боли вода?

Јасна ствар: Мој мозак је 90% вода

Нејасна ствар: Како вам ова вода шаље овај текст? Од чега се састоји мисао?

Нејасна ствар: Зашто је ова вода одлучила да вам напише овај текст?

Нејасна ствар: Ако је тело 90% вода (а јесте), шта су одна емоције? Дали је то само различит талас у нашем телу?

Нејасна ствар: Зашто сам ово написао?

Нејасна ствар: Мислите ли да ме разумете? Како та ваша вода одлучје да треба да изреагирате позитивно или негативно?

Јасна ствар: Сморио сам и себе и вас, али ипак много тога незнамо.

Ne znam da li su jednostavne, ali si dao apsolutno POGREŠAN odgovor.

Ајде ми онда дај аргумент зашто ќе полетети

nemoz da poleti da ga jebem

Ама јасно не може да полети, само чекам „аргумент“ да га моментално побијем. Јер узмимо у обзир на пр. Ајнштајнову релативнос. Авион стоји у односу на целу атмосверу, а покреќе се само у односу траке. Што би од прилике било исто кад би се тај авион убацио у лер (без разлике дали постоји лер на авиону или не) и да се пусти да се трака окреќе испод њега. И онда да очекујемо да авион полети с` места.

Или ајде ево да узмемо нови пример. Како полеќе авион? Прво укључи тај погон на точкове, довезе се до крају писте, искључи погон на точкове и укључи млазнице, постигне убрзање и онда помери она чуда на крилима како би преусмерио сечење ваздуха. А како би пресекао ваздух у овај „твој“ случај где авион стоји и нема апсолутно никакав ваздушни отпор?

Дао сам апсолутно ТАЧАН и добро промишљен И АРГУМЕНТИРАН одговор.

Dao si argumentovan odgovor, ali ne i tačan odgovor. Evo, da objasnim...
Napisao si: ''Прво укључи тај погон на точкове, довезе се до крају писте, искључи погон на точкове и укључи млазнице, постигне убрзање и онда помери она чуда на крилима како би преусмерио сечење ваздуха.''
U samom startu si pogrešio. Avion NEMA pogon na točkove. Ne funkcioniše kao automobil. Sila koja gura avion unapred potiče sa krila, tj. sa motora na krilima. Mlaz ide unazad, pa avion, po trećem Njutnovom zakonu, kreće unapred. Tako će avion da krene unapred čak i po pokretnoj pisti. JEDINO što će se promeniti jeste BRZINA OKRETANJA TOČKOVA, tj. oni će se okretati duplo brže, što nema apsolutno nikakvog uticaja na brzinu aviona s obzirom na to da ne postoji nikakva veza između pogona i točkova. Nakon izvesnog vremena će postići brzinu dovoljnu za poletanje i poleteće.
To je to.
Postoji velika dilema oko ovog. Čak se i mnogi studenti tehnike bune oko ovog, ali na kraju svi priznaju da nisu bili u pravu. Neko je čak izveo i eksperiment sa minijaturnim avionom stavivši ga na pokretnu traku koja ide unazad velikom brzinom, i pogodi šta se desilo. Avion je poleteo.

Ево баш сад полазим у град, а вратиќу се пијан па неќу моќи да ти одговорим. Али све једно сутра веќ имам контра аргументе, не предајем се... и даље мислим да сам у праву и имам аргументе. Стога размишљаш па да наставимо дебату онако како доликује... по Српски... до крви :)

Deal!
Ja najviše volim da odem negde s ortacima i mozgam na slične teme.

I ja sam razmisljala!
Moj odgovor je DA!!!
:D

Ne znam gde si nasao taj pojam "zanemarljivo velika duzina" ... ja to jos uvek nisam sreo iako sam student tehnike.
Probaj sa "dovoljno velika duzina" :)

Znam. Pa, mislio sam da napišem 'beskonačno velika dužina' ali sam mislio da bi to i te kako zbunilo ljude.

Za ono poletanje, nešto nije jasno, avion može da se digne i bez kretanja (uz vetar-uzgon). Gde si našao taj podatak? Moguće da je sama traka pravila neke turbulencije.

A odakle ti podatak da avion poleće bez kretanja?

Dzimi, citiram te:
" Traka je podešena tako da se njena površina kreće istom brzinom kao avion, ali u suprotnom smeru".
Znaci, ako brzinu aviona predstavimo kao promenjlivu v, onda je brzina trake (-v).
Stoga, brzina aviona u odnosu na zemlju ili vazduh koji miruje oko njega, a koju cemo da predstavimo sa V je:
V= v+(-v)=v-v=0,
to jest, avion stoji u odnosu na zemlju, ma koliko se brzo kretao u odnosu na traku. Stoga, ne moz' da poleti da jebe jez orla.
Zasto? Zato sto je potrebno da vazduh struji preko krila aviona brzinom vecom od 0 m/s da bi se postigao efekat lifta na gornju stranu krila, koja se prenosi na ostatak aviona i dize ga. Posto je brzina vazduha u odnosu na brzinu krila 0 m/s, ne stvara se nikakav lift, pa ni avion nece da poleti.
A to istovremeno znaci da je duzina trake zanemarljiva, dok god mozes da metnes aviJona na nj.

Che Vu, grešiš. :)
Brzina trake jeste (-v), ali ti grešiš u startu, jer zamišljaš avion kao automobil. Ti kad oteraš auto u servis i kad ti stave auto na onaj merač brzine (ono za točkove što se vrti, ne znam kako se zove), tebi se okreću točkovi, ali auto stoji u mestu. Zašto? Zato što je pogon automobila na TOČKOVIMA, pa ono što se vrti u servisu anulira tu brzinu.
Avion nema nikakav pogon na točkovima. Kreće se tako što ga mlaz sa motora tera unapred po III Njutnovom zakonu. On će da ide napred, pa makar mu se točkovi i unazad okretali, jer, ponavljam, točkovi nisu povezani sa pogonom (ovo možda zvuči paradoksalno, ali uzmite autić iz kinder jaja i šetajte ga po gramofonu u suprotnom smeru od okretanja diska. Autić ide napred, a točkovi unazad, zar ne?). I tako, avion kreće unapred, u jednom trenutku dostigne dovoljnu brzinu i poleti i čiča miča gotova priča. :)

Nije, Dzimi. :)
A evo i zasto:
Opet te citiram: " Traka je podešena tako da se njena površina kreće istom brzinom kao avion, ali u suprotnom smeru".
ISTOM BRZINOM KAO AVION, ALI U SUPROTNOM SMERU. Uvek.

Ako avion ide 5 km/h, traka ide -5km/h. Ako avion ide 1000 km/h, traka ide -1000 km/h. Rezultanta dva vektora je UVEK nula.
Stoga, ne stoji ovo kad kazes da ce avion kad-tad dostici dovoljnu brzinu, jer nece dok god traka radi.
Po ovome, brzina aviona ce UVEK da bude 0 u odnosu na zemlju pored trake i vazduh koji ih okruzuje. Poletanje aviona ne zavisi od njegove brzine u odnosu na traku, (koja je po ovome uvek jednaka nuli), nego u odnosu na vazduh oko njega, koji mu daje lift. Ne dize ga brzina trake, nego brzina strujanja vazduha preko krila.
Iz ovoga, lako je zakljuciti da nema nista od poletanja.

moze samo ako avion ima mogucnost vertikalnog uzletanja ... da ne trazim sad kako se zove taj avion :)

Che Vu, ne pratiš me kako valja uopšte. :)
Nisi dobro pročitao sve što sam napisao. Da, traka ide istom brzinom kao i avion, u suprotnom smeru, ali ona nema nikakav uticaj na njegovo kretanje (eventualno ga vrlo malo usporava, ali to je zanemarljivo), jer je POGON NA KRILIMA, A NE NA TOČKOVIMA, avion će ići napred, pa makar traka bila i 100x brža. Ovo sa vektorima što si ti napisao bi apsolutno važilo kada bi pogon aviona bio na TOČKOVE, ali nije. Razmotri bolje ovaj primer sa gramofonom koji sam naveo. Nisam ga džabe naveo.

Pratim te veoma dobro Dzimi, kao senka. :D
Nema veze da li je pogon na tockove ili ne. Zanemarujes dve veoma vazne sile koje su u pitanju: tezinu aviona, koja ga sprecava da poleti i lift, koji je jedina sila koja moze da ga natera da poleti, tako sto moze da dostigne veci intenzitet od tezine koja deluje na dole, ali u suprotnom pravcu, t.j na gore.
Ovo sto ti kazes bi vazilo kad bi avion od pocetka lebdeo iznad trake, a ne bio u dodiru s njom.
Ovako, posto je avion spojen sa trakom, cim napravi tendenciju da ubrza sa nule unapred u odnosu na zemlju, traka ga vuce u suprotnom smeru identicnom brzinom, ne stvara se nikakav lift, (za koji je potrebna brzina veca od 0 u odnosu na okruzujuci vazduh, a dok god je avion na definianoj traci, on je u stanju mirovanja u odnosu na vazduh okolo) sila tezine aviona nastavlja da ga pritiska cvrsto uz zemlju, lift stoji na nuli i rezultanta vertikalnih vektora ga sprecava da se vine nebu pod oblake.
Ovo sa auticem nije dobar primer, zato sto zanemarujes tezinu aviona. Takodje, mislim da gresis jer zanemarujes nacin na koji si postavio zadatak, pri cemu mislim na to da je zbog nacina kretanja trake brzina aviona relativna na sve osim trake uvek jednaka nuli, jer traka je tu da ne dozvoli avionu da razvije bilo kakvu brzinu u odnosu na okruzenje iskljucujuci traku.
Zamisli: ulazis u avion koji stoji, palis makinu, dodajes gas, tj mlaz, avion krece u napred cak i 0.000000001 m/s, automatski ga traka vraca unazad istom brzinom.
Jedino da nisi nesto zaboravio da spomenes u samom zadatku?

А и нема смисла да се електрони два различита атома додирују, јер се електрони од оба атома крећу огромном брзином око језгара. Ако би се "додирнули", дошло би до судара.

Ок, јасно. Е, а је л' могуће сабити неком великом силом одређен број атома тако да се ипак додирују?

Као што је, лупам, било пре великог праска? :)

Додиривање подразумева постојање простора, а пре великог праска је постојала само тачка, тако да... јебига :(

Поставићу једно лаичко питање,пошто нисам стручан за ту област...
Нека се и не додирују сами атоми, зар није онда могуће да се додирују неке крупније структуре, типа молекули? Или нешто што молекули граде?

Pa to mu dođe to, šta je molekul nego dva ili više atoma povezanih u celinu.
Kao tastatura recimo. Ne računaj donji deo tastature, dakle šta god da pipneš na njoj pipnuo si taster= ne možeš da pipneš tastaturu a da ne pritisneš neki od tastera koji je sačinjavaju.
-----
Elem samo sam ostao "dužan" da odgovorim ovo Džimiju, i ne mogu više da postujem na ovoj temi, kao da popu objašnjavam da bog ne postoji, da ne može da postoji a i zbog čeg ne može da postoji. Bez uvrede.
------
PS neko gore reče da se ne dodiruju atomi nego njihovi elek omotači, sfere (štagod)= ljudi bre od kada atom ima omotač? A i svejedno, i da ima onda mu to dođe isto, nje pipno atom nego omotač atoma.

i ne mogu više da postujem na ovoj temi, kao da popu objašnjavam da bog ne postoji, da ne može da postoji a i zbog čeg ne može da postoji. Bez uvrede.

Без увреде, обрнуо си улоге.

PS neko gore reče da se ne dodiruju atomi nego njihovi elek omotači, sfere (štagod)= ljudi bre od kada atom ima omotač? A i svejedno, i da ima onda mu to dođe isto, nje pipno atom nego omotač atoma.

Електронски омотач. Састоји се 99.9% од празног простора, зато стављам додир под наводнике. Када се два атома сједине у молекул ковалентном везом, тада оне образују заједнички електронски пар у том празном простору, нема никаквог "додира".

Додиривање подразумева постојање простора, а пре великог праска је постојала само тачка, тако да... јебига :(

Да, постојала је тачка зато што је сва маса била сабијена у тачку субатомске величине. Зато питам да ли је могуће зиповати атоме, сабити их на толико мали простор да ни електрони немају простора за слободно померање? Капирам да је огромна енергија потребна, али да ли је теоретски могуће?

Да, постојала је тачка зато што је сва маса била сабијена у тачку субатомске величине. Зато питам да ли је могуће зиповати атоме, сабити их на толико мали простор да ни електрони немају простора за слободно померање? Капирам да је огромна енергија потребна, али да ли је теоретски могуће?

Капирам да би онда дошло до цепања тих атома, јер би се електрони сабијали из омотача ка језгру, а у језгро може стати одређени број протона и неутрона. Мислим да би у некој одређеној тачки дошло до експлозије, тако да не.

сабити их на толико мали простор

Нема простора :) (Едит: мислио сам на тренутак пре в. праска)
Говорим као лаик. Вероватно стручњаци имају неко објашњење шта и како, али овако "здраворазумски" гледано, све делује "шашаво".

Ево шта кажу на дну оне линковане стране горе:

If you know a little more about particle physics, you might have realized that it is possible to force an electron to make contact with the protons in a nucleus. This is accomplished artificially by colliding them at relativistic speeds in a cyclotron; the force of the collision is able to overcome the nuclear force.
One of the things that can happen when the electron hits a proton is that they can combine to create a neutron. This process also occurs in a neutron star, where the intense gravitational pressure collapses all the atoms of the star, so that all the electrons combine with all the nuclear protons, forming a solid soup of neutrons.
>>>>>You might expect that in this case, we could say that there really is contact made between different atoms. However, our current state of understanding leads physicists to believe that electrons and protons themselves are made from combinations of even smaller elementary particles called quarks, which are held apart by their own forces. So even on the sub-nuclear scale, there is no 'touching'. What is inside a quark is the subject of current research in the field ... a subject for a possible future page here on our site!<<<<<

Капирам да би онда дошло до цепања тих атома, јер би се електрони сабијали из омотача ка језгру, а у језгро може стати одређени број протона и неутрона. Мислим да би у некој одређеној тачки дошло до експлозије, тако да не.

Ja mislim da se ne bi cepali, već bi formirali neku 'degenerisanu' materiju od elektrona i protona i neutrona. Možda bi se neutroni i elektroni međusobno neutralisali, u svakom slučaju dobio bi neupotrebljivu materiju. Moje mišljenje.
EDIT : Protoni i elektroni, lapsus

One of the things that can happen when the electron hits a proton is that they can combine to create a neutron. This process also occurs in a neutron star, where the intense gravitational pressure collapses all the atoms of the star, so that all the electrons combine with all the nuclear protons, forming a solid soup of neutrons.

Да, хипотетички, АКО би се спојили електрон и протон, настао би неутрон. Е, сад, помиње се циклотрон, ја само претпостављам шта је то.

Нема простора :)

Мора да има. :) Ево, човек је лепо написао изнад:

Електронски омотач. Састоји се 99.9% од празног простора

Сабијањем елиминишеш сав тај простор и сведеш атом на тих 0,1 посто првобитне запремине.

Ciklotron je kružni akcelerator

Не знам. Управо спремам испит о томе како је простор само форма у твојој глави и сад кад читам ово, дође ми да лупам главом у радијатор до јутра, како бих побијо пола неурона.

Samo smanji malo tu vutru i proci ce!

Мислио сам да мислиш на оно пре великог праска.
Циклотрон ти је, ваљда, исто што и сударач честица (као онај у церну).
Допуна: један су хтели и код нас да праве :)

Mene zanima dal' može da elekrone, umesto što ih guramo ka 'unutra', ka nukleusu, lepo 'izvučemo' napolje i dobijemo samo jezgro, spojimo više jezgra i tu masu prodajemo kao plastelin. Plus nam ostaje neupotrebljena gomila elektrona

дође ми да лупам главом у радијатор до јутра, како бих побијо пола неурона.

Само имај на уму да се атоми радијатора никад неће додирнути с атомима главе и немаш бриге :)

Mene zanima dal' može da elekrone, umesto što ih guramo ka 'unutra', ka nukleusu, lepo 'izvučemo' napolje i dobijemo samo jezgro, spojimo više jezgra i tu masu prodajemo kao plastelin. Plus nam ostaje neupotrebljena gomila elektrona

Aл онда језгра остају позитивно наелектрисана, неће хтети да се споје с другим. А? А? А? :)

Jao jeste....Jebiga već sam investirao u projekat...