Е, не могу да читам претходних 7 страна, али да кажем овако.
Ја би извршио самоубиство само у једном случају - ако, не дај Боже, на неки начин будем осакаћен, типа, да останем без ноге, руке, ока, илити штатијазнам. Пу пу пу.
Убио би се јер стварно не би могао да живим тако. Који ће ми курац живот ако морам да се возикам около у колицима. Не би ја то могао, јебига. Свака част онима који то могу, и да плус нађу разлог да живот.
Ако је ико заслужио да има руке и ноге, то је овај човек.
Ако је ико заслужио да има руке и ноге, то је овај човек.
hahhhaahahahahahahaha kakav PANDAN!
Kad vidim ovako nešto, dođe mi da razdužim svoje ruke. Ne koristim ih dovoljno, lololo.
Između ostalog Džimi, stvarno su neverovatni. Onaj prvi je pričao kako voli golf, plivanje i još nešto, znači neverovatan je. Odgledajte još neki klip sa njim. Koliko psihički jak trebaš da budeš, to je neverovatno.
Ја се овом човеку дивим.
Pffff, meni treba o'kinut ruke....
Ako se oni nisu ubili, onda čije bi se samoubistvo moglo opravdat....
Цссс... Смарко, овај ногама свира боље од тебе. :P
Ako se oni nisu ubili, onda čije bi se samoubistvo moglo opravdat....
Baš to brate.
Смарко, овај ногама свира боље од тебе. :P
Najjače da ne svira :D
Zato sam i reka' da mi treba o'kinut' ruke odma'
Meni je pickasto da se neko samoubije, jer koliki god da su problemi ako nema izlaza ubice te ti problemi ne moras se ubiti svojom rukom, znaci boriti se do kraja. Npr. nekom mafijasu dugujem nesto, ne bih se ubio, pokusao bih to da resim, i ako ne uspem on ce me ubiti tako da nema potrebe ja da intervenisem. Ne mogu se izrazim lepo jebiga.
Uzmes pistolj i skocis s mosta!
Uzmes pistolj i skocis s mosta!
Jes pa da zarđa pištolj. Ja glupog li predloga.
Premazes ga antifrizom i nece za'rdjat!
Uvatis kanap vezes oko vrata, odes na most i upucas se u slepoocnicu i gotova stvar. Ili odes kod al kaide da se prijavis kao volonter u ciscenju sveta od djubreta.
е овако, свака част оном амантину како већ, све му је на месту и у праву је кад каже да прдите овде о нечему о чему немате благе везе, међутим ок је то и добро је што је тако, јер то значи да никада нисте искусили такве ствари и да ни не можете да их разумете.
Пичкасто није, чак треба имати муда и то каква да би неко себе убио.
Постоји нешто што се зове депресија, што у великом броју случајева, ако је депресија тежа или ако је особа лабилнија, завршава се самоубиством. То да ли ћеш се убити зависи од две ствари: каква си личност и у каквој си ситуацији. Неко ће се убити јер му се мама и тата свађају и попусти у школи и остави га девојка и све крене наопако, а неко ће се убити тек ако избије неки рат и поумире му цела породица и сви око њега и још остане богаљ нпр.
Е сад, депресија је болест психичка за коју су у неким фазама и горим случајевима карактеристичне суицидне мисли. Твој мозак крене да размишља о убиству, дакле то није нешто што ти рационално одлучиш. Ниво серотонина чини ми се (хормон среће) се смањи, немаш жењу ни за чим, не уживаш ни у чему, полако престајеш и да једеш, можда успут и физички оболиш услед тога, често је све то праћено несаницом, тугом, нервозом тј. анксиозношћу итд. и човек сам са тиме тешко може да се избори. Крену мисли о самоубиству и ти ако си одлучан и ако не скапираш шта ти се дешава ти ћеш то урадити.
Дакле, нема везе да ли си пичка или не, то је болест која може да задеси било кога, и мудоње и не-мудоње, питање је само шта је коме и колико потребно да се деси да би до тога дошло. Што се тога тиче да ли су самоубице пичкице, постоји парадокс а то је да се често дешава да се оболеле особе убију на путу ка оздрављењу, а не у најгорој фази кад им је све црно. Кад крену да оздрављују они и добију муда да тако кажем, док када су у најгорем дну они су толико беспомоћни и не знају шта им је чинити, да не могу чак ни да се одлуче да се рокну.
Шта рећи особи која вам се повери озбиљно да хоће да се убије? Да је вероватно болестан и да је то излечиво, и да треба да оде код психолога/психијатра.
За више информација и за случај да не верујете у нешто од овога изгуглајте депресију.
slazem se sa prvim amatinovim postom.... ne mislim da su pederi, picke i kukavice.... da je tako mnogo vise samoubica bi bilo....
Da li smatrate samoubistvo kukavičkim potezom ako niste u životnoj opasnosti?
a sta, ako sam u zivotnoj opasnosti onda je samoubistvo okej i skroz prirodan izbor? samoubice jesu kukavice, nemaju muda da zive...
Ја сматрам да нико нема право никог да осуђује јер нико не зна како је бити у туђој кожи, у туђој глави, проживети туђе искуство, и даља расправа на ову тему је бесмислена поприлично...
Ја сматрам да нико нема право никог да осуђује јер нико не зна како је бити у туђој кожи, у туђој глави, проживети туђе искуство, и даља расправа на ову тему је бесмислена поприлично...
Jest'.
pročitah celu temu. šta znam. na neki način ste svi u pravu, pomalo. ali ljudima u teškoj depresiji život nije dragocen. totalno drugačije gledaju na to.
ja sam bila u situaciji da mi nije ni do čega i da mi život nema smisla i razmišljala da se koknem. ali eto, nisam. al nikad nije kasno :P
A izvinte, ko je proglasio život toliko dragocenim da čovek ne može njime ni da raspolaže? Kad se malo bolje pogleda, momenti tvog života su toliko nebitni i mali u poređenju sa večnošću smrti pred tobom, i ko god to shvati, kukavica je ne ako se ubije, nego ako nastavi sa životom.
Nema tu šta da se proglašava. Život nam je jedino što imamo. Bio vernik ili ateista život ti je jedino što imaš. Kao takav, on je jedino što ima neku vrijednost.
Ako bi zanemarili religijsku mogućnost vječnog života, OPET bi mogli da zaključimo da je život vječan!
Kako sad pa to?!
Pa lijepo. Ako vječnost definišemo kao SVE VRIJEME.
Život je naše SVE VRIJEME. Bez života nema svijesti. A bez svijesti o vremenu, vrijeme ne postoji. Tako da je za nas jedino postojeće vrijeme, vrijeme našeg života.
Tako da je zapravo život vječan, a smrt je nepostojeća. (jer je njom obuhvaćeno nula jedinica svjesnog vremena)
Tako da je vrijednost života neograničena, jer obuhvata sve naše vrijeme i u njemu ima neku vrijednost x. X puta beskonačno je beskonačno.
Ne treba bukvalno shvatati tu beskonačnost. Tu se zapravo radi o totalitetu, a ne o beskonačnosti. Ali totalitet, ma koliko bio mali u poređenju sa ništavilom smrti je beskonačan.
Ako podijelimo život koji traje jednu nanosekundu sa ništavilom smrti (koja ne sadrži nimalo svjesnog vremena) dobijamo beskonačnost. Dijeliti sa nulom nema smisla, ali kad n teži nuli, jedan kroz n teži u beskonačnost.
Tako da je bilo kakav život, i ma koliko kratko da traje, u odnosu na smrt beskonačno vrijedan i vječno traje.
Au, koja logička greška. Slaba ti dedukcija. :)
Ne treba bukvalno shvatati tu beskonačnost. Tu se zapravo radi o totalitetu, a ne o beskonačnosti. Ali totalitet, ma koliko bio mali u poređenju sa ništavilom smrti je beskonačan.
Бесконачан али ограничен си тео рећи. Као круг.
E moj gamby, ti ako ne kontaš moju dedukciju, ne znači da je slaba.
E moj gamby, ti ako ne kontaš moju dedukciju, ne znači da je slaba.
Гамби, да је мени ово реко ја бих извршио самоубиство одмах!
Mrzi me da citam Jovicica, a slazem se sa svime sto je amantino rekao.
Šalu na stranu, jest malo konfuzno ono što sam napisao, ali ima smisla.
U par rečenica. Poenta je da je smrt stanje bez svijesti, pa kao takvu, možemo je poistovjetiti sa nulom, iliti ništavilom. U besvjesnom stanju nema smisla govoriti o vremenu. Vrijeme za nas ne postoji.
Pošto je smrt dakle nula, ništavilo. Život, u odnosu na tu nulu, ili ništavilo, beskonačno dugo traje, i beskonačno mnogo vrijedi.
Eto zašto je život toliko dragocijen.
JOVIČIĆU PVT!
