Samoubistvo

Da li smatrate samoubistvo kukavičkim potezom ako niste u životnoj opasnosti?

Recimo dužni ste, imate neke probleme, nebitno i ubijete se....

Ja sam uvijek mislio da je to pičkasto jer je bježanje od problema, pa mi možda vi dokažete suprotno

Au, koja logička greška. Slaba ti dedukcija. :)

Ne treba bukvalno shvatati tu beskonačnost. Tu se zapravo radi o totalitetu, a ne o beskonačnosti. Ali totalitet, ma koliko bio mali u poređenju sa ništavilom smrti je beskonačan.

Бесконачан али ограничен си тео рећи. Као круг.

E moj gamby, ti ako ne kontaš moju dedukciju, ne znači da je slaba.

E moj gamby, ti ako ne kontaš moju dedukciju, ne znači da je slaba.

Гамби, да је мени ово реко ја бих извршио самоубиство одмах!

Mrzi me da citam Jovicica, a slazem se sa svime sto je amantino rekao.

Šalu na stranu, jest malo konfuzno ono što sam napisao, ali ima smisla.

U par rečenica. Poenta je da je smrt stanje bez svijesti, pa kao takvu, možemo je poistovjetiti sa nulom, iliti ništavilom. U besvjesnom stanju nema smisla govoriti o vremenu. Vrijeme za nas ne postoji.

Pošto je smrt dakle nula, ništavilo. Život, u odnosu na tu nulu, ili ništavilo, beskonačno dugo traje, i beskonačno mnogo vrijedi.

Eto zašto je život toliko dragocijen.

JOVIČIĆU PVT!

Ako vječnost definišemo kao SVE VRIJEME.
Život je naše SVE VRIJEME. Bez života nema svijesti. A bez svijesti o vremenu, vrijeme ne postoji. Tako da je za nas jedino postojeće vrijeme, vrijeme našeg života.

Tako da je zapravo život vječan

Srednji termin ti je dvosmislen, Jovičiću. "Sve vrijeme" iz prve i iz druge premise ne predstavljaju iste pojmove. :)

Tako da je vrijednost života neograničena, jer obuhvata sve naše vrijeme

Ovo ti je neki petitio principii ili kako se već zove. Pri zaključivanju si kao početnu pretpostavku uzeo zaključak koji tek treba da dokažeš. Prvo si pretpostavio da je život vredan sam po sebi, a zatim si na osnovu toga što je život sve što imamo zaključio da život ima neograničenu vrednost. Na isti način bi, od početne pretpostavke da je život sranje, došao do zaključka da moraš da se ubiješ.

e pa to i jeste problem

sve, bilo pozitivno ili negativno kada se poredi sa nulom (tj. sa smrti) teži u beskonačnost

dakle, ako je vrijednost života za nas +0,000000000001 (pozitivna nula, srednja žalost, ali ajd dura se) onda je to u poređenju sa smrti beskonanačna vrijednost, dakle + beskonačno.

a ako je vrijednost života za nas -0,0000000001 (negativna, nula, opet srednja žalost, ali sa blagom dominacijom negativnog) onda je to u poređenju sa smrti minus beskonačno, dakle užas živi i trebali bi da se koknemo.

Međutim, ja vjerujem da je svakome čovjeku subjektivna vrijednost života iznad nule.

A onima kojima pređe ispod nule, nažalost, često se i desi da se ubiju.

Međutim to se može spriječiti filozofskim stavom da život ipak uvijek ima neku vrijednost, pozitivnu vrijednost, i da je svaki život bolji od ne-života.

Tako onda svaki život kad se poredi sa smrti teži u pozitivnu beskonačnost.

Međutim, ja vjerujem da je svakome čovjeku subjektivna vrijednost života iznad nule.

A onima kojima pređe ispod nule, nažalost, često se i desi da se ubiju.

U ove dve rečenice sam sebi protivurečiš, ali ajde da pređem na glavnu stvar.

Međutim to se može spriječiti filozofskim stavom da život ipak uvijek ima neku vrijednost, pozitivnu vrijednost, i da je svaki život bolji od ne-života.

Poenta je u ovome. Kad bi ti nekako usadio ovaj filozofski stav svakome, logično je da se niko ne bi ubio. Ali ajde probaj da odeš u duševnu bolnicu i usađuješ filozofske ideje. ;) Ti si, umesto toga, pokušao da logičkim putem, nekom dedukcijom, izvedeš da se čovek ne sme ubiti, i naravno pogrešio si u zaključivanju, jer to što ti hoćeš da dokažeš se ne može dokazati suvom logikom.

Pa ako prihvatimo taj filozofski stav, onda je dokazano.
Od tog filozofskog stava sam krenuo u dokazu.
On je premisa.

Od istinitosti te premise zavisi istinitost dokaza.

E sad, dokazati istinitost te premise, to je već malo teže.

Ali, možda ne moramo ni dokazivati. Jednostavno prihvatimo da je tako bez dokaza i gotovo. Usadimo to duboko u sebe, tako da, ako se, ne daj Bože desi da završimo u duševnoj bolnici, niko ne mora to da nam usađuje u glavu.

Dok smo još mentalno zdravi utuvimo to sebi u glavu kao neku dogmu, isperemo sebi time mozak. Tako da zaista vjerujemo u to.

Što je najbolje od svega, ja čak i bez tog ispiranja mozga vjerujem da je ta premisa tačna.

Život podrazumijeva svijest. A svijest je neka vrijednost. Čak i u slučaju neopisive muke, i to je možda bolje od nesvijesti. Kada čovjeka MNOOOOOOOOOGO BOLI, u njegovom se tijelu luči MNOOOOOOGO endorfina, koji pokušavaju da se izbore protiv te boli. A endorfini istovremeno stvaraju i euforiju. Eto jednog objašnjenja mazohizma.

Tako da u stanjima velikih muka, kao mehanizam odbrane, možda bi u nama proradio neki mali mazohista. I onda je jasno da su čak i te muke mnogo bolje od nepostojanja.

Zato mislim da je ta filozofska premisa tačna, (iako je nisam eksplicitno dokazao), a ako je tačna onda je i sve ostalo što sam napisao tačno.

Pa ako prihvatimo taj filozofski stav, onda je dokazano.
Od tog filozofskog stava sam krenuo u dokazu.
On je premisa.

Pa to ti i pričam od početka. Poturio si zaključak kao premisu, i normalno da si iz toga izveo taj isti zaključak. Tu i nema šta da se dokazuje. :)

I što je još bitnije, čak i ako prihvatimo da život može objektivno imati negativnu vrijednost - on uvijek ima potencijal da u nekom budućem trenutku ima pozitivnu vrijednost.

Hehe, pa i taj isti argument možeš da okreneš naglavačke. :)

Da ne tupim dalje, u mnogo čemu što dalje pišeš se slažem sa tobom, ali sam čisto reagovao na tvoj pokušaj da nešto egzaktno dokazuješ.

Eto recimo Ana Frank je pisala dnevnik, koji je sad tekovina čovječanstva od ogromne vrijednosti. A mogla se ubiti, ali nije, jer je prepoznala vrijednost života u gotovo paklenoj situaciji i izdržala do samog kraja!!! (Na kraju je umrla, ali postojala je šansa i da preživi cijeli rat)

Iz ove perspektive gledajući, mislim da je osobi koja je 50 godina provela u stanju smrti svejedno da li su je ubili Nemci ili se ubila sama. Tutankamon, Hitler, neki tamo nepoznati kineski seljak iz 3. veka pre Hrista, svi su oni mrtvi mrtvicijati. Koliko god voleli život, svi će se sigurno složiti da posle jednog (dakle smrtnog) trenutka postaje sasvim svejedno kako si živeo i na koji način si umro. Jednostavno.

Preživjeli iz koncentracionih logora treba da nam budu inspiracija!

E u pravu si, 'leba ti. Sledeci put kad budem bila u bedaku seticu se njih i bice mi bolje. Obecavam.

Iz ove perspektive gledajući, mislim da je osobi koja je 50 godina provela u stanju smrti svejedno da li su je ubili Nemci ili se ubila sama.

Niko nije proveo 50 godina u stanju smrti.
Niko nije proveo ni sekund u stanju smrti.
Kad stanje smrti nastupi, onda subjekat više ne postoji. Tako da nema onoga ko bi provodio neko vrijeme. Nema subjekta.

Mrtvi nisu mrtvi. Mrtvi ne postoje. Niko od nas neče dočekat trenutak smrti. Jer kad taj trenutak nastupi nas nema više. Dok god postoji neka svijest u životu umirućeg, postoji i život. Kad nastupi istinska smrt, nema svijesti, nema subjekta i nema onoga koji bi taj trenutak, dočekao, niti ono što slijedi nakon toga "doživio" ili provodio neko vrijeme.

Isto kao što niko nije nikad dočekao svjestan trenutak pada u komu ili u neki dubok san bez snova, tako niko neće dočekati smrt, a ostati svjestan.

Dubok san bez snova ili koma jesu vremenske mašine koje čovjeka trenutačno transportuju u budućnost.

E u pravu si, 'leba ti. Sledeci put kad budem bila u bedaku seticu se njih i bice mi bolje. Obecavam.

Мало ми је фалило да се убијем, али кад ово прочитах... ево сад ћу само да се исмејем последњи пут!

Patetika, patetika, znam. Ali istina. Kad su oni kroz to uspijeli da prođu i da opstanu, to znači da bi i mi trebali da se borimo kroz naše, obično mnogo manje nedaće.

Јовичић

Patetika, patetika, znam. Ali istina. Kad su oni kroz to uspijeli da prođu i da opstanu, to znači da bi i mi trebali da se borimo kroz naše, obično mnogo manje nedaće.

А зашто? Што бих ја себе поредио са једним Жидовом? Ако треба да се угледам на њега боље да се убијем одма.

Па знаш како. Самоубиство је тотално ок, да не кажем модерно, ако постоји ваљан разлог за тим.
Ај да се насерем и ја мало.
Шта је ваљан разлог? За твоје самоубиство мени нема ваљаног разлога. За своје самоубиство имао бих дебеле разлоге које ти не би могао да схватиш, што је нормално.
Да нагласим да не причам о самоубиству из неког пичкарлука типа дугови, вољена особа или тако неко емо срање. Говорим о следећем. По мом мишљењу човека чине идеали које он гаји. Није битно шта је коме идеал, битно је га има. У тренутку када све то чему човек као индивидуа тежи падне у воду, тај више није човек. Та особа постаје душевно мртва. Душевно мртва особа може само да животари, као "најобичнија" животиња и да продужава свој бесмислени животни век.
Ако је оно што је суштина мене умрло, шкк има да више смарам овде и себе и друге?

А зашто? Што бих ја себе поредио са једним Жидовом?

To dal je Židov ili nešto drugo je totalno nebitno. Ako imaš nešto protiv Židova, možeš se porediti sa nekim Srbinom koji je preživio Jasenovac.

У тренутку када све то чему човек као индивидуа тежи падне у воду, тај више није човек.

A zašto čovjek, razočaran u svoje ideale, shvativši njihovu besmislenost, ne bi mogao da pronađe neke druge ideale? Da se prilagodi prelasku u neku novu paradigmu i u neki novi pogled na svijet?

Osim toga, otkud tebi to da svi imaju neke ideale. Dosta ljudi živi čisto onako, bez nekih pretjeranih ideala, samo zato što voli život. I Bora Čorba reče, "za ideale ginu budale". S tim se ja ne slažem i ja imam ideale, ali govorim samo da ima ljudi koji nikad nisu imali ideale, pa ipak lijepo žive.

Ако је оно што је суштина мене умрло, шкк има да више смарам овде и себе и друге?

Suština nekog čovjeka može da umre samo ako on sebe identifikuje, poistovjeti sa nekom idejom. A dok god on posjeduje ideje, ali ne stavlja znak jednakosti između sebe i ideje, njegova suština je živa i nezavisna od ideje.

Inače, lično smatram da je poistovjećivanje sa idejom na granici patologije.

Mislim da je Niče donekle upravu. Hristos je bio pravi hrišćanin. A njegova vjera je predstavljala ortodoksni judaizam uz dodatak da je on mesija, Sin Božiji i spasitelj i uz poruku da i ne Jevreji mogu biti spaseni.

Nakon Hrista, sistematski su suzbijani svi jevrejski elementi u hrišćanstvu, što je suprotno i Bibliji i Hristovoj poruci.

On je rekao "Ja nisam došao da ukinem Zakon i Proroke, već da ih ispunim".

Dakle, omalovažavanje i obezvrijeđivanje Starog zavjeta od strane zvaničnih crkava nije u duhu hrišćanstva.

Mislim da je suština hrišćanstva ono što piše u kompletnoj Bibliji, dakle i stari i novi zavjet - od Knjige Postanja do Otkrovenja Jovanovog. To je hrišćanstvo, i to nije ni dodatak, ni mistifikacija, ni "hristijanizacija".

Sve ono što je kasnije dodato i što se ne sreće u Bibliji, jeste dodatak i uglavnom, mada ne nužno uvijek, nije u duhu pravog hrišćanstva.

otvoraj zmijo, i onako je malo tema sa religioznom tematikom, viš da smo gladni boga, to najbolje prolazi, treba imati sluha za narodne potrebe

Evo ti opet ako oćeš

"блажени су сиромашни духом, њихово је царство небеско? "

Ipak moram upasti na temu.

To znači da čovjek treba biti svjestan svojih mentalnih limita i ograničenja, a ne misliti da je najpametniji i da sve zna. To je blagoslov za intelektualno skromne. Najumniji ljudi su imali takav stav, počevši od Sokrata, koji je tvrdio "Znam da ništa ne znam".

Siromaštvo duhom je svijest da je svako naše znanje i talenat kod nas prisutan samo Božjim dopuštenjem, a da se prava duhovnost, mudrost i znanje nalazi kod Boga, a ne kod ljudi.

Takođe, to blaženstvo nije usmjereno protiv znanja. Kome je god Bog dao talenat i inteligenciju on treba da stiče znanja i da ih koristi u dobre, ispravne svrhe.

Međutim to blaženstvo se može shvatiti i na slijedeći način - oni koji su po samoj svojoj prirodi neuki, neobrazovani, mentalno ograničeni - mogu u nekim slučajevima da imaju blaženstvo, jer oni uslijed svojih limita, rijetko kad dovode hrišćanske istine u pitanje. Njihova vjera je jednostavnija od vjere inteligentnih ljudi. Ali to ne znači da umni i obrazovani ne mogu biti blaženi. Niti znači da se znanje treba suzbijati.

To prosto opisuje faktičko stanje nekih mentalno ograničenih ljudi koji se zahvaljujući svom stanju mogu pronaći u dječjoj jednostavnoj vjeri.

Međutim glupi i ograničeni ljudi, koji misle da su najpametniji i koji nisu svjesni svojih ograničenja, NEMAJU to blaženstvo, već jednako upadaju u grijeh gordosti, kao i oni zaista inteligentni koji misle da njihova vlastita mudrost daje sve odgovore.

Jovo, jel ti izbegavaš odgovor na moje pitanje il ne želiš da opštiš sa mnom? Čisto da znam da te ne smaram.

Mislim da je Niče donekle upravu. Hristos je bio pravi hrišćanin. A njegova vjera je predstavljala ortodoksni judaizam uz dodatak da je on mesija, Sin Božiji i spasitelj i uz poruku da i ne Jevreji mogu biti spaseni.

Dakle, sasvim je realna opcija da je on utripovao da je mesija? :)

Јовичићу, нисам видела а већ отворих тему у међувремену :) јбг

E pa nije utripovao, zato što je istorijski osvjedočeno šta je on radio - između ostalog, liječio ljude, činio čuda, unapredio i razradio ideje iz Starog Zavjeta, dizao mrtve iz groba, propovijedao, stradao, i na kraju vaskrsao. I to su MNOGI vidjeli i povjerovali da je on Sin Božji. Ima dosta izvora o Hristovom životu. Oko ključnih elemenata se većina izvora slaže. Osim toga, u jednom podneblju koje je bilo vjerski konzervativno (Palestina) + u jednoj državi koja je bila vrlo moćna i sistematski suzbijala hrišćanstvo (Rimsko carstvo) u doba kada su ljudi bili prilično necivilizovani - vrlo je mala šansa da neki vjerski pokret opstane i još stekne tolike silne poklonike. Činjenica da je hrišćanstvo opstalo i da je steklo ogroman broj poklonika uprkos progonima i od strane Jevreja i od strane Rima, ukazuje na njegovu veliku snagu. Hrišćanstvo, da je zasnovano na mitu, tripu i izmišljotinama, a ne na istini i Božanskom planu za spasenje čovječanstva, jednostavno ne bi moglo opstati u toliko neprijateljskom okruženju.

Hrišćanstvo, da je zasnovano na mitu, tripu i izmišljotinama, a ne na istini i Božanskom planu za spasenje čovječanstva, jednostavno ne bi moglo opstati u toliko neprijateljskom okruženju.

Joj bre, meni je ovo facepalm.

Није ли апсурд причати о овоме на теми о самоубојству?

I meni je facepalm to što je vama sve u vezi religije facepalm.

Jovo,

misllio sam da te pitam, da li misliš da postoji mogućnost da je Isus bio mudar ČOVEK koji je bio pod uticajem judaizma i njegovih pretpostavki, čije su reči i delo dalje mistifikovani kroz pisanja njegovih sledbenika u Novom Zavetu i potonjim spisima, kroz parabole, metafore i razne stilske figure koje se koriste u književnom stvaralaštvu, koje su ljudi onoga vremena (mora se priznati njihova intelektualna limitiranost) bukvlno shvatili? Da li misliš da je moguće da je čitav kasniji istorijski tok hrišćanstva jedna fabrikacija i izopačenje njegovih etičkih ideja? Da li misliš da je takav scenario moguć i da li ti je to ikada palo na pamet?

Јовичић
I meni je facepalm to što je vama sve u vezi religije facepalm.

Nije jebote. Otkud ti to? Eto recimo meni je ovo Filantropofobovo skroz moguce. Da je bio JEBENI COVEK. Kao Sidharta. I neke vrednosti nam nisu facepalm, u to budi siguran. To sto ne verujemo u bajke ne znaci da imamo totalno naopake vrednosti.

zato što je istorijski osvjedočeno šta je on radio - između ostalog, liječio ljude, činio čuda, unapredio i razradio ideje iz Starog Zavjeta, dizao mrtve iz groba, propovijedao, stradao, i na kraju vaskrsao.

Dizao mrtve iz groba? Činio čuda? Na osnovu čega da verujem u tako nešto? Nemoguće da si ozbiljan.

Jovo,

misllio sam da te pitam, da li misliš da postoji mogućnost da je Isus bio mudar ČOVEK koji je bio pod uticajem judaizma i njegovih pretpostavki, čije su reči i delo dalje mistifikovani kroz pisanja njegovih sledbenika u Novom Zavetu i potonjim spisima, kroz parabole, metafore i razne stilske figure koje se koriste u književnom stvaralaštvu, koje su ljudi onoga vremena (mora se priznati njihova intelektualna limitiranost) bukvlno shvatili? Da li misliš da je moguće da je čitav kasniji istorijski tok hrišćanstva jedna fabrikacija i izopačenje njegovih etičkih ideja? Da li misliš da je takav scenario moguć i da li ti je to ikada palo na pamet?

Ne bi se s tim složio. Prije svega, mislim da je Isus bio Bogočovjek, a ne samo čovjek. Kao drugo, slažem se da su mnoge njegove ideje kasnije iskrivljene, ali mislim da je konkretno Novi Zavjet autentičan i da oslikava prave Hristove ideje i djela.

U daljnoj istoriji bilo je fabrikacija, ali je bilo i autentičnog hrišćanstva kod određenih ljudi.

E vidiš, u tome je limit tvog prosuđivanja, jer ti nikako ne uspevaš da se makar na trenutak distanciraš od svojih religioznih verovanja i da razmisliš svojom glavom makar o MOGUĆNOSTI da se takav scenario odigrao. Ti si zabetoniran u dogmi, a ako se ne usuđuješ da joj kritički pristupiš i razmisliš o njenim temeljima, onda je i sama tvoja vera na klimavim nogama

E vidiš, u tome je limit tvog prosuđivanja, jer ti nikako ne uspevaš da se makar na trenutak distanciraš od svojih religioznih verovanja i da razmisliš svojom glavom makar o MOGUĆNOSTI da se takav scenario odigrao. Ti si zabetoniran u dogmi, a ako se ne usuđuješ da joj kritički pristupiš i razmisliš o njenim temeljima, onda je i sama tvoja vera na klimavim nogama

Fora je u tome sto samo takvi vernici i ostanu vernici. Zbog atako jake dogme i zacaranog kruga pitanja i odgovora u Bibliji hriscanstvo je i opstalo tolike vekove.

Ne znam al po mom shvatanju dogma je nešto najgore što postoji mnogo gore od terorizma i ostalih govana po svetu upravo to je razlog što nekad provociram na verskoj osnovi
edit a ne zato što sam latentni hrišćanin po toj logici ja mogu da kažem da su hrišćani latentni ateisti zar je tako teško verovati da neko ima drugačije mišljenje