Тај филм је стварно очајан. Ал има један старији под истим називом који није лош.
Кловерфилд. Не могу баш да га сврстам у најгоре, ал кад видим колико га неки хвале, морам мало да пљунем и доведем космос бар мало ближе равнотежи. Замислите следећу ситуацију: на једном ТВу гледате патетични љубић, снимљен по неком неделу Данијеле Стил, и повремено бацате поглед на други ТВ, на ком се приказује Годзила. Тако отприлике изгледа овај франкенштајн. Ликови неки генерички, ко у тинејџ серијама, тотално неинтересантни у почетку(сем оне кучке Марлене, која, нажалост, одма и загине), да би постепено почели толико да нервирају, да вам буде топло око срца кад Ју Ес Ерфорс учини једном и неко добро дело, и сахрани их под неким мостом на крају. Да не причам о гомили нелогичности. И у чему је фора са тим снимањем "из првог лица". Ајде, контам да неки почетници, у недостатку средстава, ураде тако нешто, па да иду на финту "стварног догађаја". У нискобуџетним филмовима то може доста добро да испадне. Али, овај бућкуриш има позамашан буџет. Врхунски специјални ефекти + аматерска камера = глупост.