Ових дана се (прилично испод радара) у скупштини усваја нови закон по којем ће сваки Србин бити потенцијални донор органа уколико се писмено не изјасни против тога. Мислим да је у питању најопаснији закон који ће икада бити усвојен у овој држави, а дискусије у јавности готово да нема. Наравно да не очекујем никакву претерану дискусију овде, али имам потребу да негде напишем своје мишљење. Како не користим друштвене мреже, а од форума користим само вукајлију и неке Партизанове, немам где друго.
У друштвима која су на нивоу племенских заједница овакав перфидан закон може изазвати огромне последице. Можда функционише у државама где су људи на вишем нивоу свести, морала, где су финансије и закони уређенији, али у Србији је ово дефакто легализација жутих кућа. Зашто мислим да је перфидан и опасан?
1. Добра већина народа неће ни знати да је ово усвојено.
2. Све и да знаш пред тебе је стављена курвањска морална дилема, биће наравно људи који ће одбити, али добар део ће помислити шта ако затреба мени или мом ближњем?
3. Из свих досадашњих искустава (од трговине беба, фармацеутске мафије итд) знамо да нам је један део здравства потпуно неморалан и криминализован. Како овим законом и буквално постајемо тржиште људског меса, питам се шта ако турчин или швабо дође са пола милиона евра и хитно тражи јетру? Да ли ће можда тада неки пацијент са упалом слепог црева који је компатибилни донор одједном добити сепсу?
Можда неком звучи превише драматично и невероватно, али тај засигурно нема појма где ми живимо.
Потенцијални донори требају дати пристанак сами, а таквим људима треба кроз живот омогућити бенефиције. Овако, дај Боже да грешим.