Pesničke duše mogu da ga puše

Их, па што одмах тако. :) Видела сам линк, али боље ти то уради; ти предано водиш рачуна о томе.

* И нисмо ћорави. :)

Pa moze kraj pesme. Provesce vece zajedno, lepa je strofa bas. Krenite sa novom pesmicom.

Могу ја, али прекидате кад је најслађе :). Онда, завршавате, или не?

Reče neko skoro "čovek majmunolik",
u narodu kažu da je imao ovolik.
Golema batina u gaćama mu beše,
zamolio je za pesmu da može da pleše.
Cik pred zoru obraća se stolu
i baca neku dobru foru.
Uspeo je da ustane pre nego što svane
pridržavajući se za svoje jarane.
Kad ustade, pijan majmunolik
pobaca silno sve case sa stola
pa izvadi palamar ovolik
Bio mnogo velik, pa savi ga na pola
A ljudi svi zinuse od cuda,
nikad dosad nevidese muda,
od lubenice svako jaje teze,
panicno ljudi pocese da beze
Al' iz ćoška devojče ga gleda,
odmerava od nazad i spreda
i pita se gde je do sad bio
i da li bi sa njome opštio.
Trznu on se iz zamisli, iza same tame
dohvati ga s obe ruke sakri ga od dame
dodji momce k meni mladoj nemoj da se stidis
imam ja za tebe nesto hoces li da vidis
Zgrabi cvrsto tad nju momce
uzbudi se mlado devojce
pa oseti svu krutinu
u ribici tu zestinu.
Ona tada njemu reče:
"Junačino, daj ga celog,
pred nama je celo veče,
do kraja ga stavi vrelog."

Noge diže, pa se gmiže
Samo viče priđi bliže.
Pauze nema, kraj se bliži
ona viče: saginji se i liži.

Мила, хвала. Ипак је ово моја омиљена тема, али сам толико болестан да не могу да се концентришем на риме. А и без Целта не знам да шљакам, он је инспиративан :). И да неофтопикујемо више, изјасните се, дајте наслов па ћу ја то да средим.

ЕДИТ

Ђуро, пази на естетику песме. Не збијај строфе, кад су биле раздвојене, отежаваш осталима :)

U svitaj zore, dok jutro polagano rudi,
Skupljam stvari lagano i tiho,
Čujem njen dah nežni,
I pažljivo zatvaram vrata.
Da se ne probudi.

Ajde paceri da vas vidim kako razmišljate. Kako nastaviti? :)

Reče neko skoro "čovek majmunolik",
u narodu kažu da je imao ovolik.
Golema batina u gaćama mu beše,
zamolio je za pesmu da može da pleše.

Cik pred zoru obraća se stolu
i baca neku dobru foru.
Uspeo je da ustane pre nego što svane
pridržavajući se za svoje jarane.

Kad ustade, pijan majmunolik
pobaca silno sve case sa stola
pa izvadi palamar ovolik
Bio mnogo velik, pa savi ga na pola

A ljudi svi zinuse od cuda,
nikad dosad nevidese muda,
od lubenice svako jaje teze,
panicno ljudi pocese da beze

Al' iz ćoška devojče ga gleda,
odmerava od nazad i spreda
i pita se gde je do sad bio
i da li bi sa njome opštio.

Trznu on se iz zamisli, iza same tame
dohvati ga s obe ruke sakri ga od dame
dodji momce k meni mladoj nemoj da se stidis
imam ja za tebe nesto hoces li da vidis

Zgrabi cvrsto tad nju momce
uzbudi se mlado devojce
pa oseti svu krutinu
u ribici tu zestinu.

Ona tada njemu reče:
"Junačino, daj ga celog,
pred nama je celo veče,
do kraja ga stavi vrelog."

Dočekaše zoru tako,
u zanosu i u strasti,
šta je posle bilo s njima
niko tačno ne mož' kaz'ti.

Osta' priča, legenda li,
o jebanju u kafani,
majmunolik i devojka
kažu "to su bili dani."

Kraj!

Важи, хвала Мила. Архива.

U svitaj zore, dok jutro polagano rudi,
Skupljam stvari lagano i tiho,
Čujem njen dah nežni,
I pažljivo zatvaram vrata.
Da se ne probudi.

Zastajem lagano, uzdahnem duboko,
poželim da se vratim,
da se još jednom zagledam u to crno oko,
ali ipak nastavljam dalje,
moja je sudbina da patim.

(A? A? Умемо ми и овако!)

лоло, па ово је тамо за тему са правим песницима. Овде је фора да буде неозбиљно, и да се остави само један или два стиха :)

Ostavila mene moja Ana
Donela mi 3 korpe banana
razalih se nema gde da stane
Uzeh korpe, vratih joj banane

Аман, што си ментол :). Надовежи се на њихову песму, не пиши своје, јаааоооо. Шта ћу с вама овде :))

pa brate, nastavi se ti na ovo sto je napisala mila... :D

Не пишем ја, имам блокаду. лоло. Ае, не спамуј него настави на Милино :)

U svitaj zore, dok jutro polagano rudi,
Skupljam stvari lagano i tiho,
Čujem njen dah nežni,
I pažljivo zatvaram vrata.
Da se ne probudi.

Zastajem lagano, uzdahnem duboko,
poželim da se vratim,
da se još jednom zagledam u to crno oko,
ali ipak nastavljam dalje,
moja je sudbina da patim.

Spavala je bila ne videh joj oci
Moracu da bezim zakasnicu na bus
Nikad vise ovde necu ja da krocim
vratio bih se da ne ispadnem bambus
znam, uzecu joj broj i sutra da umocim

U svitaj zore, dok jutro polagano rudi,
Skupljam stvari lagano i tiho,
Čujem njen dah nežni,
I pažljivo zatvaram vrata.
Da se ne probudi.

Zastajem lagano, uzdahnem duboko,
poželim da se vratim,
da se još jednom zagledam u to crno oko,
ali ipak nastavljam dalje,
moja je sudbina da patim.

Spavala je bila ne videh joj oci
Moracu da bezim zakasnicu na bus
Nikad vise ovde necu ja da krocim
vratio bih se da ne ispadnem bambus
znam, uzecu joj broj i sutra da umocim.

Kad sve to prođe probaću da sročim
"Ja te volim",a ako onda ne umočim
biću spreman s mosta da skočim,
S mosta da skočim,s mosta da skočim.

U svitaj zore, dok jutro polagano rudi,
Skupljam stvari lagano i tiho,
Čujem njen dah nežni,
I pažljivo zatvaram vrata.
Da se ne probudi.

Zastajem lagano, uzdahnem duboko,
poželim da se vratim,
da se još jednom zagledam u to crno oko,
ali ipak nastavljam dalje,
moja je sudbina da patim.

Spavala je bila ne videh joj oci
Moracu da bezim zakasnicu na bus
Nikad vise ovde necu ja da krocim
vratio bih se da ne ispadnem bambus
znam, uzecu joj broj i sutra da umocim.

Kad sve to prođe probaću da sročim
"Ja te volim",a ako onda ne umočim
biću spreman s mosta da skočim,
S mosta da skočim,s mosta da skočim.

Evo veče kasno, polako je stiglo
Sunce je zašlo, a Mesec se digo.
I dok šetam sam po mesečini
sećam se priprema u Osečini,
al` to nema veze sa ovom pesmom.

U svitaj zore, dok jutro polagano rudi,
Skupljam stvari lagano i tiho,
Čujem njen dah nežni,
I pažljivo zatvaram vrata.
Da se ne probudi.

Zastajem lagano, uzdahnem duboko,
poželim da se vratim,
da se još jednom zagledam u to crno oko,
ali ipak nastavljam dalje,
moja je sudbina da patim.

Spavala je bila ne videh joj oci
Moracu da bezim zakasnicu na bus
Nikad vise ovde necu ja da krocim
vratio bih se da ne ispadnem bambus
znam, uzecu joj broj i sutra da umocim.

Kad sve to prođe probaću da sročim
"Ja te volim",a ako onda ne umočim
biću spreman s mosta da skočim,
S mosta da skočim,s mosta da skočim.

Evo veče kasno, polako je stiglo
Sunce je zašlo, a Mesec se digo.
I dok šetam sam po mesečini
sećam se priprema u Osečini,
al` to nema veze sa ovom pesmom.

U tom lutanju nađoh se pred česmom,
odlučih da glavu ohladim tu,
možda ću napokon naći odgovore,
koji meni, paćeniku, zbore
kako da opet umočim u nju.

* Ево, Дане, нећу више да озбиљишем. Никада, никада.

U svitaj zore, dok jutro polagano rudi,
Skupljam stvari lagano i tiho,
Čujem njen dah nežni,
I pažljivo zatvaram vrata.
Da se ne probudi.

Zastajem lagano, uzdahnem duboko,
poželim da se vratim,
da se još jednom zagledam u to crno oko,
ali ipak nastavljam dalje,
moja je sudbina da patim.

Spavala je bila ne videh joj oci
Moracu da bezim zakasnicu na bus
Nikad vise ovde necu ja da krocim
vratio bih se da ne ispadnem bambus
znam, uzecu joj broj i sutra da umocim.

Kad sve to prođe probaću da sročim
"Ja te volim",a ako onda ne umočim
biću spreman s mosta da skočim,
S mosta da skočim,s mosta da skočim.

Evo veče kasno, polako je stiglo
Sunce je zašlo, a Mesec se digo.
I dok šetam sam po mesečini
sećam se priprema u Osečini,
al` to nema veze sa ovom pesmom.

U tom lutanju nađoh se pred česmom,
odlučih da glavu ohladim tu,
možda ću napokon naći odgovore,
koji meni, paćeniku, zbore
kako da opet umočim u nju.

A voda hladna, pa me glava boli,
jebeno je to, kada covek voli,
svojski se trudim da joj nesto srocim,
onda me moyda pusti da umocim.

U svitaj zore, dok jutro polagano rudi,
Skupljam stvari lagano i tiho,
Čujem njen dah nežni,
I pažljivo zatvaram vrata.
Da se ne probudi.

Zastajem lagano, uzdahnem duboko,
poželim da se vratim,
da se još jednom zagledam u to crno oko,
ali ipak nastavljam dalje,
moja je sudbina da patim.

Spavala je bila ne videh joj oci
Moracu da bezim zakasnicu na bus
Nikad vise ovde necu ja da krocim
vratio bih se da ne ispadnem bambus
znam, uzecu joj broj i sutra da umocim.

Kad sve to prođe probaću da sročim
"Ja te volim",a ako onda ne umočim
biću spreman s mosta da skočim,
S mosta da skočim,s mosta da skočim.

Evo veče kasno, polako je stiglo
Sunce je zašlo, a Mesec se digo.
I dok šetam sam po mesečini
sećam se priprema u Osečini,
al` to nema veze sa ovom pesmom.

U tom lutanju nađoh se pred česmom,
odlučih da glavu ohladim tu,
možda ću napokon naći odgovore,
koji meni, paćeniku, zbore
kako da opet umočim u nju.

A voda hladna, pa me glava boli,
jebeno je to, kada covek voli,
svojski se trudim da joj nesto srocim,
onda me moyda pusti da umocim.

Trgnuh se naglo, otresoh glavom,
more, zadovoljna je ostala sigurno ona,
kud pobegoh k'o pizda neka,
sa' ću se vrati, sa punim pravom,
sigurno na krevetu gola me čeka.

U svitaj zore, dok jutro polagano rudi,
Skupljam stvari lagano i tiho,
Čujem njen dah nežni,
I pažljivo zatvaram vrata.
Da se ne probudi.

Zastajem lagano, uzdahnem duboko,
poželim da se vratim,
da se još jednom zagledam u to crno oko,
ali ipak nastavljam dalje,
moja je sudbina da patim.

Spavala je bila ne videh joj oci
Moracu da bezim zakasnicu na bus
Nikad vise ovde necu ja da krocim
vratio bih se da ne ispadnem bambus
znam, uzecu joj broj i sutra da umocim.

Kad sve to prođe probaću da sročim
"Ja te volim",a ako onda ne umočim
biću spreman s mosta da skočim,
S mosta da skočim,s mosta da skočim.

Evo veče kasno, polako je stiglo
Sunce je zašlo, a Mesec se digo.
I dok šetam sam po mesečini
sećam se priprema u Osečini,
al` to nema veze sa ovom pesmom.

U tom lutanju nađoh se pred česmom,
odlučih da glavu ohladim tu,
možda ću napokon naći odgovore,
koji meni, paćeniku, zbore
kako da opet umočim u nju.

A voda hladna, pa me glava boli,
jebeno je to, kada covek voli,
svojski se trudim da joj nesto srocim,
onda me možda pusti da umocim.

Trgnuh se naglo, otresoh glavom,
more, zadovoljna je ostala sigurno ona,
kud pobegoh k'o pizda neka,
sa' ću se vrati, sa punim pravom,
sigurno na krevetu gola me čeka.

I beše zaista tako, na krevetu gola
sedela je s drugim, a ja ko dijabola
nestala je želja, uzeo sam mač
švaler joj pobeže, ona brižnu u plač.

U svitaj zore, dok jutro polagano rudi,
Skupljam stvari lagano i tiho,
Čujem njen dah nežni,
I pažljivo zatvaram vrata.
Da se ne probudi.

Zastajem lagano, uzdahnem duboko,
poželim da se vratim,
da se još jednom zagledam u to crno oko,
ali ipak nastavljam dalje,
moja je sudbina da patim.

Spavala je bila ne videh joj oci
Moracu da bezim zakasnicu na bus
Nikad vise ovde necu ja da krocim
vratio bih se da ne ispadnem bambus
znam, uzecu joj broj i sutra da umocim.

Kad sve to prođe probaću da sročim
"Ja te volim",a ako onda ne umočim
biću spreman s mosta da skočim,
S mosta da skočim,s mosta da skočim.

Evo veče kasno, polako je stiglo
Sunce je zašlo, a Mesec se digo.
I dok šetam sam po mesečini
sećam se priprema u Osečini,
al` to nema veze sa ovom pesmom.

U tom lutanju nađoh se pred česmom,
odlučih da glavu ohladim tu,
možda ću napokon naći odgovore,
koji meni, paćeniku, zbore
kako da opet umočim u nju.

A voda hladna, pa me glava boli,
jebeno je to, kada covek voli,
svojski se trudim da joj nesto srocim,
onda me možda pusti da umocim.

Trgnuh se naglo, otresoh glavom,
more, zadovoljna je ostala sigurno ona,
kud pobegoh k'o pizda neka,
sa' ću se vrati, sa punim pravom,
sigurno na krevetu gola me čeka.

I beše zaista tako, na krevetu gola
sedela je s drugim, a ja ko dijabola
nestala je želja, uzeo sam mač
švaler joj pobeže, ona brižnu u plač.

Promislih ja tada još jedared,
nisam tol'ke pute prevalio,
da je sada ne bih povalio.
'Ajde, mala, lepo se ti smesti,
ipak ću ja tebe sad otresti.

U svitaj zore, dok jutro polagano rudi,
Skupljam stvari lagano i tiho,
Čujem njen dah nežni,
I pažljivo zatvaram vrata.
Da se ne probudi.

Zastajem lagano, uzdahnem duboko,
poželim da se vratim,
da se još jednom zagledam u to crno oko,
ali ipak nastavljam dalje,
moja je sudbina da patim.

Spavala je bila ne videh joj oci
Moracu da bezim zakasnicu na bus
Nikad vise ovde necu ja da krocim
vratio bih se da ne ispadnem bambus

znam, uzecu joj broj i sutra da umocim.
Kad sve to prođe probaću da sročim
"Ja te volim",a ako onda ne umočim
biću spreman s mosta da skočim,
S mosta da skočim,s mosta da skočim.

Evo veče kasno, polako je stiglo
Sunce je zašlo, a Mesec se digo.
I dok šetam sam po mesečini
sećam se priprema u Osečini,
al` to nema veze sa ovom pesmom.

U tom lutanju nađoh se pred česmom,
odlučih da glavu ohladim tu,
možda ću napokon naći odgovore,
koji meni, paćeniku, zbore
kako da opet umočim u nju.

A voda hladna, pa me glava boli,
jebeno je to, kada covek voli,
svojski se trudim da joj nesto srocim,
onda me možda pusti da umocim.

Trgnuh se naglo, otresoh glavom,
more, zadovoljna je ostala sigurno ona,
kud pobegoh k'o pizda neka,
sa' ću se vrati, sa punim pravom,
sigurno na krevetu gola me čeka.

I beše zaista tako, na krevetu gola
sedela je s drugim, a ja ko dijabola
nestala je želja, uzeo sam mač
švaler joj pobeže, ona brižnu u plač.

A ja bacim mac, koji ce mi djavo,
jer sam se vraio, da bih s njom spavo,
da umocim i konacno se resim muke,
bez umakanja otekle mi ruke.

U svitaj zore, dok jutro polagano rudi,
Skupljam stvari lagano i tiho,
Čujem njen dah nežni,
I pažljivo zatvaram vrata.
Da se ne probudi.

Zastajem lagano, uzdahnem duboko,
poželim da se vratim,
da se još jednom zagledam u to crno oko,
ali ipak nastavljam dalje,
moja je sudbina da patim.

Spavala je bila ne videh joj oci
Moracu da bezim zakasnicu na bus
Nikad vise ovde necu ja da krocim
vratio bih se da ne ispadnem bambus

znam, uzecu joj broj i sutra da umocim.
Kad sve to prođe probaću da sročim
"Ja te volim",a ako onda ne umočim
biću spreman s mosta da skočim,
S mosta da skočim,s mosta da skočim.

Evo veče kasno, polako je stiglo
Sunce je zašlo, a Mesec se digo.
I dok šetam sam po mesečini
sećam se priprema u Osečini,
al` to nema veze sa ovom pesmom.

U tom lutanju nađoh se pred česmom,
odlučih da glavu ohladim tu,
možda ću napokon naći odgovore,
koji meni, paćeniku, zbore
kako da opet umočim u nju.

A voda hladna, pa me glava boli,
jebeno je to, kada covek voli,
svojski se trudim da joj nesto srocim,
onda me možda pusti da umocim.

Trgnuh se naglo, otresoh glavom,
more, zadovoljna je ostala sigurno ona,
kud pobegoh k'o pizda neka,
sa' ću se vrati, sa punim pravom,
sigurno na krevetu gola me čeka.

I beše zaista tako, na krevetu gola
sedela je s drugim, a ja ko dijabola
nestala je želja, uzeo sam mač
švaler joj pobeže, ona brižnu u plač.

A ja bacim mac, koji ce mi djavo,
jer sam se vraio, da bih s njom spavo,
da umocim i konacno se resim muke,
bez umakanja otekle mi ruke.

Pošao sam kući,počela je kiša
Na njenom krevetu ostala mi piša.
Izginuo sam ko konj,alal mi vera
Nikad neće zaboraviti Djuru šofera.

Dosta je ja mislim :D taman srecan kraj :D

hahaha slažem se. Kraj ;)

И као и све песме морала је да оде у сексуалну крајност. Назваћу је "Вукајлијаши против нејебице"

Šeks sedi na stolici,
Mocin rekvijem na polici.
Leo slika Mona Lizu,
Njut putuje vozom u Pizu.

Kraj.