НЕ БРИНИ БОГ МЕРИ ТЕРЕТ ПО СНАЗИ ТВОГ СРЦА
Не брини, душо моја, јер ништа што ти је дато није случајно.
Ниједан бол, ниједно искушење, ниједна ноћ без сна нису без смисла.
Бог, Који је створио небеса и земљу, види дубине твога срца, све твоје немоћи и све твоје снаге.
Он не ставља терет да те сломи, већ да те уздигне, да те приведе смирењу, да те учини делом своје вечне благодати.
Када ти је тешко, сети се: ниси сам у крсту своме.
Господ иде испред тебе као Светлост која отклања мрак, носи са тобом твоје болове и страхове, и сваки твој пад у Његовим очима постаје корак ка спасењу.
Крст који ти изгледа тежак у рукама Божијим постаје благослов и учитељ, он чисти срце, уздиже душу и приближава те Небеском Оцу.
Речено је у Светом Јеванђељу:
„Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити. Узмите јарам мој на себе… јер је јарам мој благ и бреме је моје лако.“ (Матеј 11, 28–30)
И Апостол каже:
„Доста ти је благодат моја; јер се сила моја у немоћи показује савршена.“ (2. Кор. 12, 9)
То значи: када мислиш да више не можеш, када ти срце клоне, када душа трепери од страха или бола тада почиње сила Божија у теби.
Тренутак немоћи није знак напуштености, већ знак да те Бог види и гради у теби духовну снагу.
Старац Пајсије каже:
„Када човек осети да више не може да носи свој крст, тада му Бог даје снагу за још један корак, јер је сваки бол и свака борба прилика за спасење.“
Зато, кад ти се учини да је терет превелик, не клони духом.
Приклони колена срца свога пред Господом и завапи Му из дубине душе.
Реците Му све: бол, немоћ, страх, сумњу.
Бог не тражи савршене речи, већ искрено срце и смирено колено.
Познај истину, браћо и сестре: живот без крста не постоји.
Али сваки крст који носиш дат је да те уздигне.
Искушења нису знак да те је Бог оставио, већ доказ да си позван на духовни узраст.
Снага човека није у томе да никада не падне, већ да сваки пут устане са вером да га Бог није напустио.
Зато веруј, трпи и моли се.
Јер тамо где човек мисли да је крај ту се рађа сила Божија.
Тамо где срце мисли да више не може там Бог показује своју вечну милост.
И када ти тело клоне, а душа заплаче тада благодат Господња уздиже твоје срце, и сваки пад постаје корак ка спасењу.
И запамти: свако искушење је као злато које се кува у ватри што те више притиска, то више ослобађа божанску искру у теби.
Свака суза је молитва, свака бол је лек, свака рана је поука.
А тамо где човек мисли да више нема снаге там Бог учи човека да у Њему лежи истинска сила.
Хаџи Горан Пузовић
