Vaše mišljenje o srpskoj muzici devedesetih

Vjerovatno pjesma iz devedesetih koju je najveci broj ljudi znao napamet od rijeci do rijeci.

Pa ne
Da l si ikada mene voljela

Da l si ikada mene voljela

Mislis ovo:

while (true)
{
printf("Dal si ikada\n");
printf("Mene voljela\n");
printf("Kao tebe ja\n");
}

Obožavam srpsku (i jugoslovensku) muziku devedesetih.
Brat iz Nemačke je voleo da sluša dens devedesetih jer je tad bio tinejdžer, pa sam i ja postao fan. Ja sam tad bio dete i ta muzika mi je ipak ostala u lepom sećanju.
Vlada pogrešno mišljenje da je ta muzika bila kič. Nije bila kič već je bila usmerena na sledeće stvari: lud provod kao kulturni cilj običnog čoveka, dobro zezanje kao način bežanja od ružne stvarnosti (a ne kao način suočavanja sa njom), skretanje pažnje sa bolnih tema na nešto površno... To je dakle bila muzika koja je kompenzovala nedostatak bezbrižnosti.
Ovde govorim o turbo folku, popu i densu. Rokeri su se ipak trudili da suoče ljude sa stvarnim problemima.
Estetika te muzike (pop, turbo folk, dens) je vrlo liberalna i često radikalna u promociji slobodnog ponašanja, oblačenja, razmišljanja...
Kad sam malo bolje razmislio, bio sam zaprepašćen činjenicom da smo se devedesetih predstavljali kao izolovano i konzervativno društvo, a sve je u stvari ličilo na neki otkačeni i na brzinu kreirani Holivud i MTV. Zanimljiva je bila nepretencioznost tih muzičkih umetnika. Oni su stvarno izgledali kao da žele samo dobro da se zabave.

Neke dobre pesme iz tog perioda:

LUNA - Da Me Ljubis Nocima

Tap 011 - Model Iz Sna

Funky G - Tvoja ljubav

ĐOGANI - Leto je

187 - Mačke

Ceca Slavković - Sve ili ništa

Dr IggY - Samo ti

CODE - VREME

Baš neke glupe pesme si izabrao

Devedesete su, zapravo, muzička renesansa ovog podneblja jer masa kvalitetnih bendova od ranije je nastavila da stvara, a masa drugih se pojavila i uradila nešto dobro, kvalitetno, drugačije...Imali smo kelte koji su svirali ajriš, do tada nešto nezamislivo, i radili to na dobar način. Overdrajv i još neki drugi bendovi pravili metal na kom bi nam i Norvežani pozavideli. Ajzbrn. Blok aut. Bjesovi, ritam nereda, goblini, oružjem protiv otmičara, lavhanters, sanšajn, who is the best i straight jackin (da ne ulazim u hip hop), negativ, Nastić šupak, koji je tad radio odličan tehno, izdao ploču koja je u svetskim krugovima bila na glasu. DLM, babe, EKV, brejkersi, Vudu Popaj, disciplina izdala ono čudo u Engleskoj, logopedi, obojeni program, Kanda Kodža i Dragiša, Rare...Milion bendova nekih pravilo muziku uz pomoć štapa i kanapa.

imao sam ovo Misli mene gone celu mp3 na nekom hardu davno jos, skoro trazio na yt celu, nema

Overdrajv i još neki drugi bendovi pravili metal na kom bi nam i Norvežani pozavideli.

Ne

Overdrajv i još neki drugi bendovi pravili metal na kom bi nam i Norvežani pozavideli.

Nemojmo preterivariti, metalkore.

Улоговао сам се само да дам плус

Ne slušam metal, život je suviše kratak za ta sranja, ali overdrajv je bio suvi kvalitet tog žanra.

nije

E baš jeste

ma jok

Overdrajv i još neki drugi bendovi pravili metal na kom bi nam i Norvežani pozavideli.

pa dobro, mozda neki losi norveski metalci

Iako su loši, opet su dobri

'Muzika' devedesetih ovog područja je za mene crna rupa čovečanstva.
Kad naidjem na neku dobru pesmicu (a bilo ih je) iz tog perioda, prosto se zbunim da je to izašlo iz te crne rupe takodje.
Dobar deo tih dobrih pesmica potiče od bendova i izvodjača koji su već bili dosta dobri i pre raspada Juge (Partibrejkers, Van Gog, Koja, EKV), ali nadrealno je da je bilo i dobrih stvari koje su se pojavile i nakon raspada Juge.
Ipak, dokaz da je to samo kap u moru je to što većina toga ostaje samo u sećanjima ljudi koji su to tad voleli (ili naleteli negde na te pesme), a onaj mrak iz crne rupe koju pomenuh i dalje jaše radio i tv i ispire ljudima mozgove.
Igi Pop, Divlji kesten, Lana, Luna, oni cigani što skakuću... samo mi neku jezu izazovu i na pomen tih imena.
Kad vidim punu halu Čair došla deca (ej deca!!) da slušaju neku Milicu Pavlović?? Pa ko si bre ti jebala te ta deca sva??
Užas i strahota

Igi Pop, Divlji kesten, Lana, Luna, oni cigani što skakuću... samo mi neku jezu izazovu i na pomen tih imena.

+
Doduše, Igi Pop nije član tog društvanceta, ali dr Igi svakako jeste.

Sloba Milošević je devedesetih zapravo dopustio da legalna načela slobodnog tržišta vladaju samo u muzici.
Popularna muzika devedesetih je odražavala neusaglašenost društva po pitanju etike.
Jedan pametan čovek je rekao da ne vredi imati visoke kriterijume kad je estetika u pitanju ako odnos prema etici ne valja.
Muzička estetika je bila zadovoljavajuća dok je etika bila predmet sporova, nesporazuma i sukoba.
Uzmimo za primer Maju Marković iz grupe Luna. Devojka peva savršeno, izgleda pristojno i lepo, strudirala je na Filološkom fakultetu, ponašala se vrlo kulturno i inteligentno dok je bila na sceni…
A zamera joj se to što je pevala pesme koje ne obrađuju neke ozbiljnije teme.
Zapravo su popularni pevači (denseri, folkeri, pop muzičari) uspostavljali neku vrstu moralne neutralnosti u kulturi. Devedesetih smo se suočili sa traumatičnim stvarima, a muzički umetnici su možda kroz neutralnost i naivnost navodili ljude da ne učestvuju u kršenju zakona tako što će se praviti ludi, nevešti i neupućeni.
Naši najpopularniji pevači tog vremena su delovali krajnje neobavešteno i neupućeno kad je rat u pitanju, a to je možda bio pametan način da se ljudi povuku, smire i nekako strpe dok ne prođe ono najgore.
Kad je u pitanju filmska umetnost, stvari stoje drugačije. U mnogim filmovima stvari su prikazane vrlo uverljivo i to je delovalo upozoravajuće na publiku.
Veliki deo naše kulture od devedesetih do danas dovodi u pitanje održivost bilo kakvih duhovnih, moralnih i intelektualnih vrednosti ako te vrednosti nemaju veze isključivo sa parama. Drugim rečima, vredi ono što može brzo da se unovči, a ne ono što na lep način uzdiže duh, intelekt i moral.
A to je nedopustivo.
Lepo je to reditelj Đorđe Kadijević opisao kad je zapitao ljude “zar je normalno da od 1991. godine gledamo filmove u kojima je najčešće glavni (anti)junak kriminalac sa vrućeg beogradskog asfalta?”.

Đubar težak bika ta muzika. Mada današnja scena joj ozbiljno konkuriše

Jao vidi čega sam se setio

Ovaj biser da se ne zaboravi takodje

I ovaj apsolutni transfer blama, ne znam ko je došao na ideju da napravi ovakvo nešto

“Izvinite, gde staje voz za Jugoslaviju” vajb teme

Muzika oduvek bila individualna stvar
Ne pokušavajte da mi nametnete lejm trendi muziku bićete napušeni