Spacex i NASA Lansiranje 27 Maj 2020

fora sa svemirskim internetom je sto infrastrukturu pravi bogata americka firma, a moze da je koristis iz ugande. inace treba u ugandi da se razvuku opticki kablovi do gradova i sela gde jedva i struju imas, a to niko nece radi.
po definiciji jeftinije je od kablova. mislim nije da je smisljena topla voda, dokazano je da sateliti bolji za prenos signala na daljinu. ovi hoce da ih spuste dosta nize da antene budu manje i da komuniciraju izmedju satelita direktno kad prenose podatke.
tehnicki sve ovo izvodljivo, al treba bas dosta satelita.

ma da ali tim uganđanima onda treba pametni telefon, što kaže čvor struja da napune bateriju, banka i bankovni račun da uplate taj internet i na kraju pare da uplate na taj račun. Moja poenta je da ljudi koji do sad nisu imali pristup Internetu ili nemaju potrebe za njim ili nemaju sredstava za njega, pa sve da im je iznad glave satelit

Њах, Руси шаљу људе у свемир кад им се дигне, а сад је спектакл кад неки Амер то уради, још не НАСА, него приватник.

Ignorisanje problema (lat. ignoratio elenchi) je logička greška koja se dešava kada argument nema nikakve veze sa postavljenim pitanjem ili definisanom temom. Argument i može biti validan i zaključak istinit, ali se kategoiše kao logička greška zato što nema veze sa zadatom temom razgovora.

Istorija
Ignorisanje problema je logička greška koju je prvi uočio Aristotel, otac logike. On tvrdi da su sve ostale logičke greške na određen način ovog tipa. O logici piše u svom delu Organon.

Primeri
Sagovornik 1: Trebalo bi legalizovati prostituciju i zakonski je regulisati.

Sagovornik 2: Ja mislim da bi marihuanu trebalo legalizovati.

Moguće je da sagovornik 2 ima i validne razloge zašto to misli, ali njegov ogovor skreće s teme razgovora koji vodi.

Њах, Руси шаљу људе у свемир кад им се дигне, а сад је спектакл кад неки Амер то уради, још не НАСА, него приватник.

moć medija

sto se hrane tice:

Trenutno se proizvede negde izmedju 125% i 150% ljudskih planetarnih potreba, zavisi od podataka koje imate. Naravno, ovo nije jednostavna racunica i ne znaci da imamo hrane ko blata - vecina prehrambenih proizvoda se relativno brzo pokvari, neka hrana nije prihvatljiva u drugim kulturama (muslimani ne hasaju svinjetinu uglavnom, mi u Evropi najcesce ne jedemo insekte, itd). Ali kada se i oduzme taj deo, opet ostaje da se proizvede otprilike onoliko koliko je covecanstvu potrebno. Sad, jebiga, ne proizvodi se ravnomerno. I zato u Evropi i Americi imas izbor kakav hoces, a u Africi si srecan ako imas parce leba tog dana, pa otuda ima i oko 10-15 % svetskog stanovnistva koje gladuje, vec u zavisnosti od toga kako definisete glad.

Problem gladi se, ubedjen sam, uz tehnologiju koja je danas dostupna covecanstvu, moze vrlo lako resiti. Cak i u susnim predelima moze da se proizvede bar onoliko koliko su neke minimalne potrebe stanovnistva. Mozda postoji par ekstremnih predela gde ni tehnologija ne pomaze, al onda proizvedes hranu malo dalje, pa je transportujes. Ne znam kolko ste ispratili ovu pricu za vreme korone, kad je Vucic rekao da Srbija ima dovoljno zaliha brasna da moze cela nacija hleb da hasa godinu dana, taman da nemamo nista drugo. Sve ovo znam iz prve ruke jer mi je cale poljoprivredni inzenjer, a i gomila iz familije se bavi poljoprivredom i stalno su u kuci bile price o tome.

Zasto se onda problem gladi ne resi kad je tako jednostavno? Iz prostog razloga sto za to ne postoji ekonomski interes. Cak i u Srbiji gde je plodna zemlja, rod manje-vise bilo koje biljke koja je kljucna za ishranu, jedva da je dovoljan da pokrije troskove proizvodnje (na prvom mestu, gorivo, ali i radnu snagu, razlicita sredstva protiv parazita, vodu, itd). Naravno, drzava moze da intervenise i podigne cene psenice ili kukuruza, ali onda ce i cene namirnica neminovno skociti. Poljoprivreda je, u velikoj meri, neprofitabilan posao. Izuzeci su malobrojni. U Africi, gde stanovnistvo svakako nema para i gde su poljoprivredni uslovi slabiji, situacija je pet puta gora nego u Srbiji. To je rupa bez dna.

Problem je u aktuelnom vladajucem kapitalistickom sistemu gde se sve gleda kroz profit - i hrana, i sport, i krov nad glavom, i obrazovanje, i kultura. Sta je resenje, jebem li ga, ne znam ni sam, al znam da problem sigurno niej u tome da hrana ne moze da se proizvede. Moze itekako.

Sto se vode tice, tu je problem malo ozbiljniji jer se radi o ogranicenom izvoru. Ali i to je resivo u idealnom slucaju u kojem ce ljudi prestati da budu govna koja trose 10 puta vise nego sto im je neophodno.

Њах, Руси шаљу људе у свемир кад им се дигне, а сад је спектакл кад неки Амер то уради, још не НАСА, него приватник.

Chad capitalism.

Pa ceo projekat je 10 milijardi dolara, sto je nista. Drugo vec imaju 422 satelita, od 1500 koliko msm da im je potrebno da pokriju vecinu populacije. Druga stvar, ako ti imas internet vec, i placas ga 50e recimo(govorim za zapadni svet) i dodje SpaceX i ponudi ti isti taj internet(ili bolji) za 20e. Sta ces da uradis? KOLIKO JE to milijardi dolara zaadjeno? Evropa, Amerika, Indija, Kina su ti 4 milijarde ljudi, racunaj koliko para na internetu se zaradi. Elon Musk ce postati trilijarder. Trece, projekat ce zavrsiti najkasnije do 2022, priliv novca ko.zna koliko ce ubrzati dalje projekte. Cetvrto, sta mislis gde ce svi investitori da ulazu novac kad internet kompanije propadnu, i ostane samo jedna sto prodaje internet? Peto, satelit je u atmosferi pa je u atmosferi, neces sigurno u nerazvijenoj africkoj zemlji da trazis 20e za net, dovoljno je i dolar jedan jer je satelit tu pa je tu. Sesto, koga boli uopste kurac za stopu gladnih, taj broj se smanjuje, ljudi generalno postaju sve bogaiji i bogatiji, sam ekonomski razvoj covecanstva ce dovesti do toga da se stopa gladnih spusti na 0. Sedmo, tema je za satelite vezana i to kako ce Elon Musk promenti covecanstvo na bolje, ne da li malo crnce ima da jede nesto.

ne bih se baš radovao manjku konkurencije. manjak konkurencije = manjak kvaliteta i odgovornosti. ali dobro, osim toga, zar nije njima prošao onaj zakon da špijuniraju i kontrolišu šta gledaš na netu da bi doplaćivao pakete za lupam fejsbuk i youtube odvojeno? ne daj bože da to ovamo doleti

Taj zakon je prosao jos 2001 godine. Pa generalno je manjak konkurencije los po potrosace, osim u slucaju kad je dobar. Primer Amazon, spuste cenu, obrisu konkurenciju, ali ne dignu cene ponovo, prvo jer ne smeju zbog zakona, drugo jer je svakoj firmi bitno da ima dobar PR. A za internst vec postoji infrastruktura, samo sto se nece koristiti jer ce Starlink da bude broj jedan, ali ukoliko dignu cene opetce se otvoriti neki SBB i koristice.vec.postojecu infrastrukturu, a tako da zajebes potrosace mozes samo jednom. Musk realno vec ima sta hoce, sumnjam da mu je cilj jos para da zaradi, sad je cilj ostaviti nesto iza sebe, zvitoni projekat. Biti prvi koji ce da pokrene kolonizaciju svemira, pisac istorije, neko o kome ce se uciti u skoli kao.predvodnika 4te industrijske revolucije(mozda i pete zavisi kako.se.gleda)

29. maj 1991 : utakmica veca od zhivota!!!1

Ja verujem da je izlaz za čovečanstvo da se okrene ka istraživanju i kolonizaciji svemira, da jednog dana stvarno star trekujemo po unverzumu, to je jedino što će motivisati celu planetu da saradjuje, ostala globalistička proseravanja hajde da se držimo za ruke i pevamo kumbaja su sranje vode.

Sta ce pre biti, covek na mesecu ili partizan u EL?

Ja verujem da je izlaz za čovečanstvo da se okrene ka istraživanju i kolonizaciji svemira, da jednog dana stvarno star trekujemo po unverzumu, to je jedino što će motivisati celu planetu da saradjuje, ostala globalistička proseravanja hajde da se držimo za ruke i pevamo kumbaja su sranje vode.

Istina, s tim da je to zacarani krug, jer i da bismo se okrenuli istrazivanju svemira, moramo prestati biti govna koja se ubijaju medjusobno bez nekog jaceg razloga.

Npr NASA dobija godisnji budzet oko 20 milijardi dok americka vojska dobija preko 700. Pricali su ranije da bismo do sad vjerovatno vec bili i na Marsu samo da je bilo para