Najlepše ratne pesme

Imali su heroin. Zato su i jurišali.

Valdemare, znam kako se osećaš. Vratićemo Krajinu.

nekad je rat bio dobar, ovaj današnji je sranje

Ма не одушевљава мене рат по себи, Крајина никада неће бити враћена, само гледам зомбије по шопинг моловима, еј, за шта ће то да се бори, кад ће то да помисли да постоји нешто више, за шта би дао живот? Мени су чукундедови, прадедови и дедови, и још мало скорије родбине, изгинули борећи се за оно у шта верују, ја сам преживео својевремено, није био баш то ни неки рат. Него само: за шта су сад људи спремни да се боре и да дају живот? Или бар комотност у животу? Ни-за-шта. Јебем их, већину.

Nemacki vojnici su u dr sv ratu bili na kokainu

Можда мјеша појам допа и дувана

bili na duvanu? zato su na kraju rata bili oduvani

ahahahahahahahhahahsjs

Mozda je iz bosanske vukojebine i poprolicno je neobavesten pa mu je droga=heroin

ваљда ти из вукојебина најбоље знају које грање леше

Neki spid ok, ali brate, da daš dop vojnicima, tako bi iskulirali da bi to bilo nenormalno. Rasni ne zna.

pa dobro ne zna čovek šta sad, nije stigo još da se raspita kod plemenskog šamana

Na palama aktuelni srecni ljudi sada, u subotu bila epizida kad sima pobegne celo pleme plakalo

čudi me da im sada puštaju struju subotom

Ajde čeka te mušterija pored prikolice.

Imam kamion brt, to je nova stvar mnogo bolja nego zaprega

Ратна песма не може бити лепа. Или је тужна или је ратно хушкачка. Лепа ратна песма?! Као лепа песма о тумору. Лепа песма о сиди. Људи су генерално отишли у курац са схватањем појма лепоте.

Србину је најтужнија ратна песма Тамо далеко. Коме није, тај није Србин, јебо га Чедомир Вучић у шупчић.

Србину је најборбенија ратна песма Марш на Дрину. Коме није, тај је Турчин и усташа, јебо ли га Шешељ у сред уста.

А што се тиче мог избора за најложачку страну војну песму, еве, ене, ете:

Pesma je ili lepa, ili nije lepa, nezavisno od toga o čemu peva. Lepa pesma o tumoru, o sidi, o ratu, što da ne. I to su krupne teme, dostojne pesme. Pesme o smrti, pesme o borbi, pravdi, nepravdi, onome što su ljudi spremni da žrtvuju, daju, uzmu, otmu, pesme o čoveku u ekstremnim situacijama koje ga određuju, to je lepota. A ovo o cveću i ptičicama, ja volim tebe, ti voliš mene, bejbe ou je, pa jebi ga, baš, baš... Ima i tih lepih, naravno, samo ne bih isključio iz izbora lepih pesama, tematski, pesme o borbi i smrti. Čak su mi i istinitije.
Nego, ti sudiš o lepoti prema temi. Nije mi samo jasno kako onda procenjuješ muzičku kompoziciju, recimo Betovenovu sonatu broj 32 u C-molu, njegovu poslednju sonatu, tragično delo skroz? Evo, pa odslušaj, nije ni reč rečena, a opet teži kao pedeset hiljada ratnih tužnih pesama.

Ти ћеш мене да учиш о Бетовену? Еееее! Да си ти мени жив и здрав, да дођеш код мог пријатеља у Јагодину, да чујеш уживо, а не ова снимљена срања која ко зна ко је плагирао!

Морао сам да отерам причу на шалу, разумем те потпуно, слажем се, и оно што је ружно, тужно, јадно и бедно може бити лепо. Само, није лепо. Али добро, рецимо да јесте лепо, да не би дискутовали око тога, јер да питаш ратног војног инвалида шта има лепо у чињеници да нема ноге, да сере и пиша у пелене, да му се не диже, јер га нема, и то што пије шаку лекова пре сваког оброка - мислим да би ти јасно одговорио са свега две речи, сексуалног или фекално прехрамбеног контекста. Шта мислиш колико је вредела песма "Тамо далеко" свим оним српским официрима који су са својим ордењем просили за хлеб?

Послушао сам Палминог друга, није ме нешто дотакла композиција. Има далеко тужнијих и патоснијих. Ова не патоше тако добро. А ни брзо. Пре сам се сморио -док је дошло до емотивних делова, сам сам био спреман да се бацим на патос, само да већ једном почнемо са патетисањем. Клавир и није толико за тужне песме, пре је то виолина, али и то је ствар укуса.

Што се тиче тугаљки и плачикомпозивија, Григ је мајстор за закопавање и роњење по депри и вуцарање по патосу најтанинијих емоција и нервних сломова. Пер Гинт -

У само пар минута те натера да сам себи покидаш кожу, почупаш ребра и извадиш срце које још куца и дрекнеш - КУРВО, ЈЕСИ ЛИ ОВО ХТЕЛААААААААААА???????

Да ли је лепо плакати од туге? Није. Да ли је лепо плакати од бола? Но, но. Да ли је лепо плакати од страха? Њет. Ајд кад човек плаче, то и некако... али брате, што морају да му цуре и слине кад плаче, то је стварно понижавајуће. Још ако плачеш лежећи на леђима, па ти се сузе сливају у уши... Докурца!

Samo sam hteo da kažem da lepota i bol ne moraju jedno drugo da isključuju. Bolno može biti lepo, lepo može biti bolno, to jest, lepo i jeste bolno, a da li je i obratno, ne znam, to svako mora da prosudi po svom ukusu. Nisu oni što su izginuli ili posle ko bogalji zaglavili da prosjače, u trenutku svoje žrtve razmišljali šta će posle da im se desi, već su, poneti svojim idealima (koji, naravno, nisu svi bili estetski - ali priznaj, ima mnogo toga estetskog u beznadežnom junaštvu), dali ono što su dali. Izbor je u pitanju. Ja sam se često u životu pitao i bio stavljen pred dilemu da li zbog lepote (da ne ulazim u detalje) da skočim sa litice ili ne. Evo, nisam, priznajem, zato postojim i ovo pišem. Lepota, prava, je smrtonosna, i niko ne može da se nosi sa njom. Ne postoji estetska egzistencija, ili ako postoji, prilično je kratkotrajna.

Samo da se upisem na temu poetika propasti

Estetika propasti...

Lepota, prava, je smrtonosna, i niko ne može da se nosi sa njom. Ne postoji estetska egzistencija, ili ako postoji, prilično je kratkotrajna.

Ah

Oh... Ne znam šta da napišem.

Estetika propasti nebitno, ne pravim pitanje ali ipak bih to pre nazvao poetikom.

Kao kad Belmondo u "Profesionalcu" ide ka helikopteru a onaj som ga ubije s ledja, posto ih je prethodno sve napravio majmunima a njemu licno slomio nos. To je po meni poetika, jer estetika tu i nije nesto, pada pokosen kao djak u Sumaricama. SUMARICE! "Ja i sada drzim cas!"
I to je poetika.

Estetika bi mozda mogao da bude Stevan Sindjelic i raznosenje gomile turaka u vazduh, ako to gledas iz daljine.
Ili da sednes pored atomske bombe i pretvoris se u cestice aktiviravsi je.
Ne vidim kako bi skok sa litice pretvorio u lepotu kada bi ispod nje deset sekundi kasnije lezalo tvoje telo u veoma neestetskom stanju.
A lepota i bol se ne iskljucuju medjusobno, meni je uvek nekako bio kul Dok Holidej jer kaslje krv i oce dumre ili Bolani Dojcin koji mora samo malo da se podveze a onda razija sve redom.