Poslednjih par meseci kada popijem malo, a i inače slušam ratne pesme. Sviđaju mi se opasno, imate li vi neke predloge?
Samo molim vas bez Rokija Vulovića. Nemam ništa lično protiv njega, ali uvo ne prihvata njegove pesme. Više volim one koji su otpevali jednu pesmu, dve i to je to. A ne Roki, ima 300 pesama.
Dakle:
Mislim, šta je lepo: leptirići koji lepršaju nad cvećem, šta? Ili nešto mnogo ozbiljnije.
Lepota, prava, je smrtonosna, i niko ne može da se nosi sa njom. Ne postoji estetska egzistencija, ili ako postoji, prilično je kratkotrajna.
Ah
Oh... Ne znam šta da napišem.
Estetika propasti nebitno, ne pravim pitanje ali ipak bih to pre nazvao poetikom.
Kao kad Belmondo u "Profesionalcu" ide ka helikopteru a onaj som ga ubije s ledja, posto ih je prethodno sve napravio majmunima a njemu licno slomio nos. To je po meni poetika, jer estetika tu i nije nesto, pada pokosen kao djak u Sumaricama. SUMARICE! "Ja i sada drzim cas!"
I to je poetika.
Estetika bi mozda mogao da bude Stevan Sindjelic i raznosenje gomile turaka u vazduh, ako to gledas iz daljine.
Ili da sednes pored atomske bombe i pretvoris se u cestice aktiviravsi je.
Ne vidim kako bi skok sa litice pretvorio u lepotu kada bi ispod nje deset sekundi kasnije lezalo tvoje telo u veoma neestetskom stanju.
A lepota i bol se ne iskljucuju medjusobno, meni je uvek nekako bio kul Dok Holidej jer kaslje krv i oce dumre ili Bolani Dojcin koji mora samo malo da se podveze a onda razija sve redom.
Postoje razne definicije lepog, i razni ljudi ih različito shvataju. Nešto što je u jednom trenutku lepo u sledećem naravno može biti ružno. Sve zavisi od konteksta, od onog ko gleda, onoga kako se gleda. Ikarov let je lep, legendaran, njegovo raspljeskavanje o morsku površinu, za onoga ko je to gledao (naravno, niko, jer toga nije bilo), ali svejedno, ne bi bilo lep prizor. Nego, pomešale su se ovde kategorije. "Lepo" je isključivo predmet percepcije čovekovog estetskog čula, a "herojsko", "uzvišeno" itd. čovek oseća drugim čulima, etičkim verovatno. S tim što etičko i estetsko ne mogu biti potpuno razdvojeni, nekad je lepota nadahnuta herojstvom, nekada herojstvo lepotom, nekada su smrt i jedno i drugo, ali svejedno, nema herojstva bez smrti (osim ako ne pričamo bljutave priče o neranjivom Supermenu) i nema lepote bez smrti (osim ako ne pričamo o nekakvom božanskom delu koje zauvek traje, ne propada).
Bolani Dojcin koji mora samo malo da se podveze a onda razija sve redom.
Pa reci, zar to ne bi bilo lepo i da ne postoji pesma o njemu? U stvari, najverovatnije on nije ni postojao, nego samo o njemu pesma, i ona je lepa, ne samo zbog njega u njoj, već pre svega zato što je lepa kao pesma, a sekundarno po izboru junaka i njegovog podviga.
Da li ovu pesmu možemo smatrati lepom?
међу три најбоље његове
Лепо је оно што сагледано нашим чулима у нама изазива осећај пријатности – обично је то симетрија, углађеност, складан тон, финоћа, складна пропорција нечега/некога итд.
Треба умети и умрети јуначки. Али то није лепо. То је ужасно. Нема ту ничег лепог, чак ни естетски лепог. Када се војници обуку у лепе униформе, то њихову трагичну судбину не чини ни најмање лепом. Напротив, чини је још трагичнијом.
Да, имаш право за литицу – толико често сам стајао изнад исте и радовао се том једном једином кораку који ме је делио од бескрајне среће да се бацим у загрљај сопственој будалаштини и илузији таштине ограниченог мозга. Оно што човека који је духован и образован заиста ослобађа такве таштине јесте смирени силазак низ стриме литице, па једно дуго проматрање литице одоздоле на горе. Видиш, ја сам то урадио, јер нисам могао да се помирим са чињеницом да ме сопствени мозак лаже. Сишао сам до самог понора и гле чуда – тамо нисам нашао ту исту страст гледајући у вис као ону коју сам осећао када сам гледао надоле. А исто је растојање, све је исто, зар не? Не. Таштина је остала горе, а разум је сишао доле. Човек је паметан само онолико колико ствари гледа са дна амбиса, а не са његовог врха. Јер са дна га подиже мудрост, а са врха га спушта глупост.
Исто важи и за жене. О, како сам мислио лепо о женама! А само зато што сам их гледао са висине. Жена је лепа само онолико колико је добра, а не онолико колико споља изгледа углађено и складно. Причај жени да је лепа, да је мудра и као ниједна пре, јешће ти из руке. Лажи је брутално, да је боли, вероваће ти све, јер је будала. Јер гледа у амбис сопствене пропасти и жели да начини тај корак. Плитка је, лакомислена, сујетна – јер зна да јој је саговорник сразмерно глуп количини сујетних комплимената које је спреман да јој да само да би је појебао. Не чак ни да би је освојио и имао за себе, већ само да би обавио прости физички сношај са њом и отишао даље. И она то зна и радо се баца у тај амбис. Јер, као што рекох – са врха те на дно спушта само глупост.
Треба бити духовна, филозофска и мисаона громада да би се савладала сујештина у самом себи према илузији лепоте чулног света. Да, слажем се са твојом констатацијом да је права лепота смртоносна – одвикнути од гледања душом, од гледања бесмртних ствари, спремни смо као будале да погинемо за лепоту смртних, пролазних ствари. Трагично. Како рече један православних духовник – „Није важно за шта си спреман да умреш, већ за шта си спреман да живиш вечно“. Очигледно је да таквих мотива модерни човек – нема.
Imao sam izbor u životu da se zbog lepote bacim u sunovrat, to je bilo toliko primamljivo, kao sirene, ali nisam to uradio jer sam bio kukavica, iako sam smatrao da je ta lepota i sunovrat isto, prepuštanje lepoti i smrti. Možda nisam baš najpogodnija osoba za diskusiju o tome.
Мени делује да баш јеси права особа за дискусију о овој теми. Имао си избор да због илузије чула не урадиш глупост и ти то ниси урадио, савладао си себе. Победио си свог највећег непријатеља. Зашто је то кукавичлук? То је мудрост. Ако си своју глупост и сујету савладао једном када ти је било најтеже, то је за дивљење. Узорит поступак.
Jednu divnu temu ste sjebali.
У једном периоду својега живота данима сам плакао јер сам схватио да у овоме животу нећу достигнути неке идеале хероизма, чојства и јунашта депиктоване у неким историјским еповима. Не зато што ја то нисам у стању, већ што прилике не дозвољавају. Мада опет, ко зна.
L@ki узми 500 кила ТНТ-а и када буде било заседање Скупштине, разнеси антисрпска говна! Дићи ћемо ти споменик као онај Христу у Бразилу. И већи. Ето ти херојског подвига.
A šta je sa tetkicama koje rade tamo? I one su nečije ćerke, majke,sestre.
Granjka, neću se složiti sa tvojom omalovažavajućom tvrdnjom o ženama. A na ostalo mogu samo da kažem: Eh.
Који ти је курац? Зашто квариш тему јеботе идите на чет па тамо смарајте једно друго
Moja top lista:
1.Srebrenice ti si meni mila dabogda se triput ponovila
2. Srebrenica malo je malo je i Markale nama dosta je kad vas više ne bude
3 Ne volim te Alija zato što si balija
Klasik
Nego, da vratim temu na kolosek...
Pesma je o snu kozačkog junaka Stepke Razina, u kojem mu je najavljena smrt.
Ой, то не вечер, то не вечер,
Мне малым-мало спалось,
Мне малым-мало спалось,
Ох, да во сне привиделось...
Мне во сне привиделось,
Будто конь мой вороной
Разыгрался, расплясался,
Разрезвился подо мной.
Налетели ветры злые
Со восточной стороны.
Ой, да сорвали чёрну шапку
С моей буйной головы.
А есаул догадлив был —
Он сумел сон мой разгадать.
"Ох, пропадёт, — он говорил,
Твоя буйна голова."
Ой, то не вечер, то не вечер,
Мне малым-мало спалось,
Мне малым-мало спалось,
Ох, да во сне привиделось...
Ох, да во сне привиделось...
Ох, да во сне привиделось...
ENG
Oh, this evening, this evening
I hardly slept at all,
I hardly slept at all,
Oh, I saw in my dream.
I saw in my dream,
As my raven horse
Was playing up, dancing,
Frolicking around beneath me.
An ill wind struck me
From the East
Oh, and ripped the black hat
From my raging head.
And the Captain was a soothsayer,
He could interpret my dream.
“Oh, you will lose” – he told me,
“Your raging head.”
Oh, this evening, this evening
I hardly slept at all,
I hardly slept at all,
Oh, I saw in my dream.
Oh, I saw in my dream.
Oh, I saw in my dream.
Najjača za Kosovo.
Šta se koji kurac vrtite oko Alije i Srebrenice i Knina i Kosova, valjda ovo treba da bude tema o najlepšim ratnim pesmama, a ne najlepšim pesmama o ratu u bivšoj Jugoslaviji? (pogotovo što se peva o stvarima gde smo popili po pičci, osim o Srebrenici, gde je razbijanje pičke neprijatelju bilo nešto čime se ne treba hvaliti).
Лимени, јао како си мицаст! Ево, сад ће Партизанка да ти вида јуначке ране, јер подржаваш и потхрањујеш женску глупост, сујету и будалаштину. А глупи људи воле да буду збуњени високим речима и њањавим текстовима, тако да - само удри, оне то воле!
Ја сам те искрено похвалио за исказану врлину као човека, ти си ми одговорио са - Ех. Који је то ниво културе, нисам сигуран, али у сваком случају, срдачан поздрав уз по мени једну од најјачих ратних песама Првог светског рата:
И још:
Лимени, јао како си мицаст! Ево, сад ће Партизанка да ти вида јуначке ране, јер подржаваш и потхрањујеш женску глупост, сујету и будалаштину. А глупи људи воле да буду збуњени високим речима и њањавим текстовима, тако да - само удри, оне то воле!
Грањка, често речи које кажеш о некоме другом говоре више о теби него о њему. Знаш шта мислим о томе што си написао а ја цитирао, па да не идемо даље, трошење тастатуре и прстију, ја те нећу вређати иако ти вређаш, па макар сад не мене директно. Ти ићи бити Рамбо Тарзан, ја ићи својим путем, лепо мени, лепо теби. Ти наћи неку ћурку чијом ћеш инфериорношћу хранити его, мени таква самопотврда није потребна, па се не дружим са глупима, сујетнима и будаластима, ране сам видам, а покажи толико карактера да пљујеш друге у постовима упућеним њима, а не мени. Hego, ја знаm за твоје галантне каваљерске изјаве, постове и поруке, тако да, негде лажеш, а где, то само ти знаш. Ако хоћеш принтскринове, може и то. Али не мора, схватићу то као твоје умеће манипулисања, како рече, њањавим вискоким нечим нечим. Само, из оног што сам прочитао, нисам стекао утисак како баш владаш тиме, морао би мало да повежбаш.
Ја сам те искрено похвалио за исказану врлину као човека, ти си ми одговорио са - Ех.
Извини, требало је на твоју похвалу да одговорим салвама и ватрометом задовољства што си ме похвалио, а не емоцијом коју сам доживео читајући твоје речи и сећајући се своје интимне историје.
Lepota je subjektivna.
Zamena teza, Kosovka devojka vida rane, partizanke streljaju za jubuku i šišaju na ćelavo domaće izdajnike, ili obrnuto (ovako napisano ne zvuči pošteno). Aa da, krpimo i čarape.
Drugarice, tvoj profil kao ličnosti skoro skroz se poklapa sa Granjkinom listom iracionalnih predrasuda zbog kojih on može da mrzi ili bar potcenjuje i omalovažava čoveka (Granjka bi rekao - ženu), pa mu nemoj zameriti, kako čovek sa predrasudama može biti objektivan... Cccc... pitam se je li oženjen i da li tim prstima kojima kuca takve stvari o ženama prolazi kroz kosu svoje suprute, ili mazi ćerku po glavi... Ako ima ženu, devojku, zna li ona uopšte šta on misli o njoj? Ako zna, a i dalje je s njim, to je nezdrav odnos, i to je za žaljenje, ne treba ljudsko biće da bude podložno nekome ko tako misli o njemu. Ako (kao što predlaže) laska i pothranjuje njenu sujetu slatikim rečima, onda je, recimo neiskren, a neiskrenost nije dobra u ljubavi, možda je znak da ljubavi tu i nema, već surovo nadigravanje, manipulacija i dominacija (ne u onom lepom smislu) - a zašto bi neko to voleo da ima, takav odnos, ja ne razumem. Ako je pak singl, pa ništa, onda je sve to teoretisanje. A ako troluje, uspeo je od mene da izmami nekoliko redova u kojima izgleda da ga shvatam ozbiljno.
