Po mnogima tri vodeća pisca izgubljene generacije (mada je sam Hemingvej skovao izraz za sebi bliže godište). Šta ste od koga čitali? Podcenjena i precenjena dela? Zanimljivosti...
https://www.smartlivingnetwork.com/uploads/20140603110237hemingway-with-cat.jpg
http://www.dagospia.com/img/patch/09-2013/salinger-264392.jpg
https://mrpoecrafthyde.files.wordpress.com/2015/08/charles-bukowski.jpg
Meni je ovo nenadmašno... kaki kurac tolstojevski
Jednom, davno, kad je Simoru bilo osam a meni šest godina, naši roditelji su priredili zabavu za šezdesetak ljudi u naše tri i po sobe u starom hotelu Alamek u Njujorku. Zvanično su se povlačili iz varijetea, i ta prilika je bila koliko dirljiva toliko i svečana. Nama dvojici dopustili su da negde oko jedanaest sati ustanemo iz kreveta i vidimo sve to. A nismo samo gledali. Na molbu prisutnih, čemu se nimalo nismo protivili, igrali smo, pevali, prvo pojedinačno, a onda zajedno, kao što već često rade deca iz našeg
miljea. Ali uglavnom smo samo stajali i posmatrali.
Negde oko dva noću, kad je počelo opraštanje, Simor je zamolio Besi - našu majku - da mu dozvoli da gostima koji odlaze donese njihove kapute, okačene, prebačene, razbacane i nagomilane po čitavom stanu, čak i preko donjeg dela kreveta naše usnule mlađe sestre. On i ja dobro smo poznavali oko desetak gostiju, još toliko njih samo po viđenju ili po čuvenju, a ostale vrlo malo ili nimalo. Morao bih da dodam i to da smo već bili u krevetu kad su svi oni stizali. Međutim, posmatrajući goste tokom nekih tri sata, smeškajući im se, s ljubavlju, mislim, Simor je - a da prethodno nije postavio nijedno pitanje - doneo skoro svakom gostu, pojedinačno ili za po dvoje odjednom, bez ijedne zabune, baš njihove kapute, a svim muškarcima i njihove šešire. (Sa ţenskim šeširima imao je mahh problema.) Dobro, ne mogu baš da tvrdim kako je takav podvig tipičan za jednog kineskog ili japanskog pesnika, a pogotovo ne želim time da kažem kako ga to čini onim što jeste. Ali ipak verujem da ako kin eski ili japanski poeta ne zna već na prvi pogled koji je čiji kaput, onda njegova poezija ima veoma slabe izglede da ikad sazri. A osam godina je, po meni, gotovo krajnja starosna granica kada ta veština mora već biti savladana.
Meni je ovo nenadmašno... kaki kurac tolstojevski
Ako uspeš da proceniš ko je bolji slikar: Dega ili Polok, onda možeš i takva poređenja...
Ne znam puno toga o slikarstvu, ali bih se pre odlučio za nekog iz Holandske škole...
Čestitam Oblalče, za samo 23 dana otvorio si više retardiranih tema od Rasnog.
To ipak nije mala stvar
H. Miler
V. Fokner
V. Vitmen
Dž. D. Selindžer
E. A. Po
V. Vulf
E. Birs
S. Plat
Č. Simić
Ameri koje volim da čitam, poređano nasumično. A ima još, a Hemingveja onako, podnosim, a Bukovskog ne volim.
Okej je to lista, mada bih rado menjao Vitmena za Tvena
Dobro, ali mi nekako Tven dođe pisac za omladinu u odnosu na Vitmena. Kao i Melvil, koji je njima obavezna lektira, recimo. Čitam neke američke kritike, porede Melvila i Dostojevskog, pa, o, jebem mu sunce...
Čini mi se da je Melvil dosta opštiji ili univerzalniji pisac, pošto, iako obojica vrše izvesne problematizacije, Melvil iskače iz same kulture... dok mi je opet dostojevski previše vezan za rusiju, posebno možda u bednim ljudima
dok mi je opet dostojevski previše vezan za rusiju
Onoliko koliko je Niče vezan za Nemačku, na primer, ili Gete za Nemačku, ili Ruso za Francusku. Mislim da grešiš, da je obratno. Dostojevski se bavi svim pitanjima koja su mučila ljude u 19. veku - smislom morala, religije, društvenim uređenjem, budućnošću društva, psihologijom pojedinca. To što je priča smeštena u Rusiju ne znači ništa. Raskoljnikov je student u Petrovgradu, a Napoleon je u Parizu, s tim što Raskoljnikov pokušava da razreši pitanje Napoleona i ljudske moralnosti, činjenja zla zarad postizanja dobra. Ivan Karamazov je evropski intelektualac, Luter koji gađa Đavola mastionicom. Fjodor Pavlovič je matori De Sad... Nemoj da te čista promena scenografije zavara.
A bre, osim toga, Dostojevski je otac modernog romana, a Melvil pisac Mobi Dika :) Doduše, samo sam Mobi Dika čitao od Melvila. To bi bio njegov najpoznatiji roman, valjda. A kad staviš Braću Karamazove pored Mobi Dika - pogledaj šta je univerzalnije, uticajnije, kompleksnije. Tu mi Melvil više dođe kao pisac za omladinu. Nije zahvalno porediti dva takva dela, ali je moguće, zbog istog perioda u kojem su nastala. Mobi Dik počinje i završava svoju ulogu sredinom 19. veka, a Karamazovi... Šta da napišem više.
Hemingveja volim, za Bukovskog ne shvatam što bi trebalo da je neki istaknuti pisac, Selindžera nisam čitao jbg.
Oblače, matori, nadam se da se sprdaš s Melvilom.
Ne baš. Mada ne znam koliko ste me shvatili, jer postoji mogućnost da se nisam najtačnije izrazio. Hteo sam reći da se kod Dostojevskog oseti sama Rusija u rečenici, česti demunitivi u dijalozima (najbanalniji primer)... Dok bi Melvil prenet na Rusku književnu scenu, makar po načinu izražvanja po meni predstavljao pre jednog Gogolja...
Dok bi Melvil prenet na Rusku književnu scenu, makar po načinu izražvanja po meni predstavljao pre jednog Gogolja...
Lele :) Šinjel, Nos, Mrtve duše... Oprosti, prošao sam književnokritički dril na fakultetu, ne mogu nikako da se složim s tobom.
Hemingway je dobar, u smislu kompletno dobar, tako se to radi snažno i u pičku.
Bukowski je dobar jer je iskren i interesantan.
Selinger je wannabee.
Ali i Taras Buljba... fakulteti su očigledno sjebali i tebe i mene...
E, Gogolj ima Tarasa Buljbu, ali gde su Melvilu Mrtve duše?
Selindžera nisam čitao. Hemingvej među najprecenjenijim piscima u univerzumu. Starac i more sam čitao jednom kao mali, kad sam morao zbog petice iz srpskog, i tada sam ga odredio kao izrazito meh. Kao da, da, kontam ja sve to, borba sa životom, Santijago dovlači kostur ribetine nazad u selo da svi skontaju kako je sposoban iako će umreti od gladi, sve je to kul, ali mi je još tada delovalo izrazito trivijalno. Uzeo sam ga prošle godine, da mu dam još jednu šansu, s obzirom na to da je nobelovac i da ga voli profesorka srpskog (koja nije čitala Sliku Dorijana Greja, ali odgovorno tvrdi da je loša). Isti utisci, možda sam skontao pokoju metaforu više ili nešto tako, ali sam se ovog puta i smorio jer sam znao šta će se desiti, a užasno je nedinamično delo. Jedino dobro što je proizišlo iz toga je što se jedna preromantična riba oduševila kad sam joj rekao da sanja lavove.
Jedino što mi se sviđa od bukovskog je Plava ptica. Uz Jebi se Nina od Marka Tomaša možda omiljena pesma. I dobro, X od Drainca i Pesma o nerazumnom nedostajanju od nekog lika kojeg ne mogu da se setim sad. I gotivna mi je jako Ikona od Mike Antića. Jebiga, komercijala sam.
Ako si procitao samo Starac i more, onda ti je to vrlo nepotpuno za neki sud, Peri d platapuše
Pozdravio vas Prust i poručio tim vašim piscima da se naguze jedan po jedan...a da, to zvuči pogrešno:)
Hahagaahahahahahag jebeni peri d platapus
izmeri ti iq i bice ti sve jasno
Ko je lik sa slike?
Šta koje pičke materine znači onaj vrabac, video sam ga već par puta?
U najmanju ruku, čitanjem razvijaš vokabular i stil izražavanja, ako ne i mišljenja. Jednom pravniku bi to trebalo da bude važno.
On zapravo misli da troluje. Mada verujem da je ozbiljan, pošto je za kvalitetno trolovanje odviše glup. Drugo možda sam bliži deci od tebe. A pod tri verovatno izgledam 30 puta bolje od tebe. Kao i ostali ljudi sa ove teme.
Postoji nešto što zovu fah idiot. Malo je grub naziv, označava ljude koji poseduju izuzetno usko znanje i interesovanje za sve oblasti osim svoje struke. Takvi kažu: baš me boli kurac za haljinu Ane Karenjine ili šta je bihejviorizam ili koji kurac filozofi to bi trebalo ukinuti. Ali takvi ljudi mogu da budu izuzetno korisni za društvo, radeći u oblastima svojih stručnosti. Loša stvar je kad takvi krenu da napadaju druge, smatrajući se vrednijima, a zašto, zato što, apsurdno, poseduju manju opštu obrazovanost.
Uzmi za početak Silogizme gorčine, to su filozofski aforizmi, prilično lako stiče se uvid u njega ako čitaš prvi put. A onda uzmi Kratak pregled raspadanja. Nemoj mene kriviti ako ti ogadi život :)
Aj da ih nadjem. Sta je sa ovim raspadanjem, o cemu se radi tu?
@Veselko
Zdravo Veselko :)
@deky_aod
Zdravo, deky_aod :)
Aj da ih nadjem. Sta je sa ovim raspadanjem, o cemu se radi tu?
Zbirka kraćih eseja, sa nihilističkom centralnom idejom. Zabavno štivo.
Ne moze bolje. Je li tesko to pronaci na srpskom?
https://www.kupindo.com/Beletristika/28997061_Kratak-pregled-raspadanja-Emil-Sioran
Nije
Meni iskreno ta forma nije legla jer ideje koje je Sioran izložio su mi poput ovih današnjih lifestile gurua samo mekice dublje. Ako si hipik u post hipi vremenu svakako bi ti bilo interesanto čitati preteče hipika :)
" Posle svakog razgovora, u kome istančanost odaje stupanj jedne civilizacije, kako da ne zavapimo za Saharom, kako ne zavideti biljkama ili beskrajnim monolozima životinjskog carstva?"
Al Gor - kupa se
Ne moze bolje. Je li tesko to pronaci na srpskom?
Uvek možeš do biblioteke. Bar neke veće.
Ako si hipik u post hipi vremenu svakako bi ti bilo interesanto čitati preteče hipika
Pričamo o istom ultranihilisti?
Da.
Antipodi funkcionalno definišu obe strane.
Sad bih pisao, ali ajd da ne zbunjujemo čoveka.
pisi, valjace
Не бих се само сложио да је Сиоран претеча хипика, али човек каже - антиподи. Добро. Теме апсурда, ужаса од постојања, самоће, монолози упућени непостојећем Богу, дефинитивно нису њу ејџ фазон који фурају хипици. Вероватно коментар није био о садржају, већ о форми, кад прича о лајфстајл гуруима. Само Сиоран је био човек који је живео своју филозофију, нешто као Сократ, Диоген, Кјеркегор, одатле ваљда тај лајфстајл приступ. У неким делима је све време писао о себи, личне исповести. Али на пример, шта сам последње од њега читао, Пад у време и Крик безнађа, уопште није толико личан, нити је афористичан. Ту има обимније есеје, озбиљнију, скоро праву филозофски форму. Само тему није променио.
Теме апсурда, ужаса од постојања, самоће, монолози упућени непостојећем Богу
Šta je antipod ovoga? Hipici jebeni.
Ja ti kažem šta je crno, napišem jebeni esej ok? Da li ćeš znati da mi kažeš šta je belo posle čitanja šta je crno? To ti kažem.
Ja neću znati. Postoji mnogo toga što čoveku može dati smisao u životu - vera, deca, ljubav prema Vučiću, Šešelju, posao, sujeta, uspeh, novac... a apsurd, besmisao je negacija svega toga zajedno. Tako da, ako pročitam šta je najočajniji nihilizam, posle neću znati da li da idem u crkvu, učlanim se u SNS ili pokrenem privatno preduzeće :)
Pa kad si glup jbg :)
Pa kad si glup jbg :)
Nisam, pokrenuo sam privatno preduzeće. Ali i privatni preduzetnici snažno osećaju apsurdnost postojanja.