"My name is Earl" - ili spisak loših stvari koje smo uradili

Јесте. Све је другачије. Чак нема ни деце у парку Војводе Вука.
А код Сирана никад нисам ушла. Јуса је ипак Јуса.

Red je da se vratimo temi:
Jednom sam se, tražeći đavola, sa drugarima skembao u grmlje a napolje smo, na pešačku stazu, isturili novčanik iz koga je virila banknota (neka zelena, beše davno), al smo novčanik zakačili za plastični konac za udice. I tako kako ko krene da pokupi easy money sa zemlje: zip! povučeš konac i ovaj ispadne konj. To smo radili dok jednom prilikom ne naiđe iskusan mangup, stade nogom na konac, pa se polako sagnu, izvadi lovu, novčanik zavrljači u grmlje i nastavi da hoda. Nismo ni pisnuli, tamo, u grmlju... Kajem se... što nismo sačekali mangupa sa toljagom noću da povratimo lovu.

Случајно. Хтела сам да убацим нешто и 'ладно повучем преко и спејс.
Тек сад видим. Кречана. :))))

Он је баш био фаца.

Njega ne znam... al mi zvuči kao gotivan lik.

Ма, лепо је било.
А и лепо се присетисмо старог краја.

Mi ne bismo bili mi bez kraja u kom smo odrasli... kao tikve bez korena.

Lingvisticko prase, a propo novih naziva koje si pominjao, ja sam bila ubedjena da se ulica u kojoj zivim i dalje zove Marsala Birjuzova :)

Tamo živiš? Pa ja sam odavno (nekoliko godina) čitao da joj je vraćen naziv Stara Kosmajska... oduzeli ulicu generalu koji je oslobađao Beograd a onda, 20 godina kasnije, poginuo na Avali... Čekaj, sad ću da nađem neki oficijelni plan grada...

Ma,@Mima^^,ne lazi molim te.

Počela sam da osećam veliko zadovoljstvo kad lažem. - Sviđa mi se to.
O mnogim ljudima znam mnogo više nego što bi i mogli da pretpostave - imam i ja svoje KGB metode. I spremna sam da ih pljusne neku od tih prljavštine ne bi li ih povredila. ---- Nema razloga da mi bude žao.

Pa moraš nekako da opravdaš taj svoj nick, ne? :)

Pa moram, sviđa mi se tako :D

U 2. razredu krvnicki se posvadjao sa danas najboljim drugom jer sam ja imao 2, a on nijednu gresku na nekom diktatu. Ne kajem se... decja posla
U 3. razredu prebio nekog pedera jer mi je udario sestru. Kajem se... sto mu nisam sasuo zube u dusnik
Mesec dana posle sam istog tog pedera naresetao decjim pistoljem na gumene metkove, opet mi je dirao sestru... Ne kajem se (Lik i dalje ima modrice)
Posle 3 meseca udarao sam neku macu... toga mi je najvise zao... i dalje se ponekad zaplacem kad se setim.
U 4. i 5. razredu sam radio svasta... mene je pubertet pogodio pre ostalih.
U 6. razredu sam na informatici srusio operativni sistem svim kompovima u LAN-u posto mi je peder od nastavnice dao 4 jer nisam znao neko govno u Corel Draw. Morali su opet da kupuju original windows... cuo sam od nekog druga da su placali 300 evra. Ne grize me savest... Nikad nisu ni saznali ko je to uradio
Iste godine sam polomio vilicu i isterao oko nekom kucetu bejzbol palicom (Napalo me kad sam krenuo da trazim lopticu). Kajem se... Sto mu nisam oba smrdljiva oka isterao, pa onda da me napadne majku mu 'ebem.
U 7. razredu (pre neki dan) Prebio lika na sred skolskog hodnika jer mi je zadirkivao sestru i udario mi samar. Matematicarka me jedva odvojila od njega, polomio sam mu rebro. Ne kajem se. Prosao sam nekaznjeno. To mi je bio prvi mesec u toj skolli. Taj je nauvio lekciju da se na kaci sa likom u koznoj jakni...

Ууууу,чисто да знам,да се онда не качим с тобом,иако сам 4.средње.:)

Ћале и ја смо правили ограду и ја сам га ударио чекићем по прсту.Таман да се покајем,кад се сетих прошле године кад је он мене декнуо даском по руци.Тад помислих:,,Ово му дође као мило за драго.''

- са 4 украла омиљене штикле за барбику моје другарице
- у том периоду наговарала је да се љубимо у уста
- мој брат и његови другови су месецима правили бункер, склониште испод једне терасе од разних ствари и тамо нон стоп проводили време, а мене никад нису хтели да пусте јер нисам знала лозинку, па сам их пријавила мами и натерала их да поруше бункер
- цинкала нон стоп децу из забавишта васпитачици
- у другом разреду окренула све девојчице из разреда против девојчице која нам је нова дошла, јер сам била љубоморна на њу
- у четвртом разреду окренула све девојчице против дечака због неке глупе игре коју нису хтели да играју са нама
- у петом разреду сам тукла и малтретирала сваки дан једну девојчицу која ме покрала, док нисам окренула цео разред против ње и док је учитељица није пребацила у други разред
- једно од тих малтретирања је било да је голицам на сред игралишта пред осмацима, а две другарице је држе за руке и ноге, док се није упишала
- нон стоп сплеткарила, трачарила, манипулисала, цинкарила, штреберисала, увек су ми се свиђале симпатије и момци мојих другарица, док нисам кренула у средњу, тад је све престало.

Због свега се јако кајем. :)

Ау, добра тема.
Овако... Ја ћу писати о лошим стварима које сам урадио ЗАЈЕДНО са својим друштвом (тзв. рајом) из дјетињства. Напоменућу и то да сам одрастао у рату, који је у великој мјери утицао и на то да несташлуци буду морбиднији и "опакији" (јеби га, ипак смо гледали лешеве сваки дан. нпр, једном смо отворили изрешетан замрзивач у коме су била два костура, а један мој друг је играо баскет са нечијом лобањом...)

-када сам имао 12 година, наговорили смо двојицу 6-о годишњака да ставе три тек рођена мачета у врећу и играју са њима фудбала (и данас ми у глави одзвања њихов очајнички мјаук)
-у одприлике истом периоду смо наговорили једног седмогодишњака да баци мачку са врха солитера. она се залијепила за асфалт, а малом смо рекли да ће мајка због тога да му умре. касније су га родитељи водили код психолога.
-натјерали смо једног, такође клинца који још није био пошао у школу, да нас орално задовољава у логору којег смо направили од дасака. дјечак је то радио са великим уживањем и усхићењем, увијек вичући "вадите курчеве, вадите курчеве!!!". данас је он одрастао момак, а сви у граду га зову "Пушач"...
-једној ментално поремећеној дјевојчици смо онај шиљак на врху кишобрана гурали у вагину док нас није открила њена баба
-натјерали смо једног момка да издрка у шприц и онда смо тај шприц убризгали некој куји. рекли смо му да ће она зато родити кучиће који ће личити на њега. отрчао је кући плачући. немам појма гдје је сад тај лик.
-једном локалном алкосу (сада је мртав, Бог да му душу прости), који је стално лежао по улици са флашом ракије, смо се испишали у ту флашу. све је попио.
-двоје малих циганчади смо боли неким иглама од инекција које смо нашли на смећу, да видимо хоће ли им се шта десити. ништа им није било.
-у катанце од неких педесетак гаража у дворишту смо цијелу једну годину гурали чачкалице. у питању је најефикаснији начин разваљивања катанаца, немогуће је извадити дрвца. престали смо када је полиција ријешила "случај".
-запалили смо чика Боривојевог москвича. никад није сазнао ко је то урадио.
-минирали смо таблу на улазу у град, на којој је писало "Србиње", јер смо били против мијењања имена града. једна "коцка тротила" је била довољна, не само да разнесе таблу, него и да направи кратер дубине пола метра. погинула је једна крава, ни крива ни дужна. колатерална штета.
-пели смо се на кров од моје зграде да би у згради поред могли да посматрамо мајку од једног нашег друга и дркамо. наравно, и њему смо рекли за то.
-цијели хаустор од једног солитера у коме годинама није радио лифт смо били ишврљали најгаднијим псовкама које су се односиле на једног бившег друга и његову ужу породицу. сви они, и дан данас, када иду на посао или у школу могу и даље да их читају јер хаустор никада није прекречен. живе на петом спрату и до приземља им треба бар 2 минута да сиђу.
-једне године на мору, када нам је нестало новца и када нисмо имали шта да једемо и када нисмо могли да се вратимо кући, свако вече смо из дискотеке крали ташне од дјевојака у којима смо налазили по 4-5 марака којима смо могли купити по парче пице. немате појма како је гадан осјећај када ровиш по туђој ташни и преврћеш по туђој интими, бацаш у море слике нечијих најмилијих и лична документа, а из чега се јасно може видјети да су жртве биле сиромашне...

И тако, могао бих вам до сутра причати о својим догодовштинама из дјетињства, али нешто ме мрзи да пишем.

Боже, ако можеш, опрости ми. Ако не можеш, спреман сам да сносим последице.

-када сам имао 12 година, наговорили смо двојицу 6-о годишњака да ставе три тек рођена мачета у врећу и играју са њима фудбала (и данас ми у глави одзвања њихов очајнички мјаук)
-натјерали смо једног, такође клинца који још није био пошао у школу, да нас орално задовољава у логору којег смо направили од дасака. дјечак је то радио са великим уживањем и усхићењем, увијек вичући "вадите курчеве, вадите курчеве!!!". данас је он одрастао момак, а сви у граду га зову "Пушач"...
-једној ментално поремећеној дјевојчици смо онај шиљак на врху кишобрана гурали у вагину док нас није открила њена баба
-натјерали смо једног момка да издрка у шприц и онда смо тај шприц убризгали некој куји. рекли смо му да ће она зато родити кучиће који ће личити на њега. отрчао је кући плачући. немам појма гдје је сад тај лик.

Pa vi niste normalni, sramota evomene,do sad sam te poštovao kao čoveka i kao autora...od sada će to biti teško.

Јел` знаш ти како су се овамо дјеца понашала у рату? Немаш појма. Зато, немој ни да осуђујеш. То што смо ми радили није ништа у поређењу са оним шта су друга дјеца радила.
Не говорим ово да бих себе оправдао, већ да ти покушам то некако приближити. Ја се КАЈЕМ због свега тога. Разумијеш?
Наравно да сад, као зрео човјек, презирем све то.

На крају крајева, нисам ништа "сакрио од јавности", пробај и то, бар мало, да цијениш.

Evomene, ne beše ti lako sa takvim detinjstvom. Cenim tvoju iskrenost. Neke od ideja koje ste primenili su kao da ih je izmislio Hičkok...

- Ubila sam iz nehata svog hrčka. Stavila sam ga u otvoren kišobran i okrenut naopako na patosu i onda sam kišobran jako zavrtela, šatro da ga zabavim kao na ringišpilu. On je usled centrifuge izleteo iz kišobrana i zveknuo o zid. Al ajde da sam to jednom uradila, nego 20 puta. Nije ni čudo što je uginuo! Ali ja nekako u svom mozgu nisam kapirala da to može da ga ubije! Toliko se i dan danas kajem zbog toga, a to je bilo pre 20 godina. To je jedino toplokrvno stvorenje koje sam u životu svom ubila.

Брутално.

Ja sam ubio dva toplokrvna bića.Dugovali mi pare.

Хладнокрвно.

@evomene
cenim ja to što si ti izneo u javnost,ali čak i za rat je previše bolesno to što ste radili.