Sa pet sam isekao celu njivu kukuruza od nekih tries pet ari. Bilo mi je dosadno.
Sa sedam sam bacio molotovljev koktel na veterinarsku stanicu, ni dan danji mi nije jasno zašto.
Sa deset sam počeo da pušim, sa dvanest sam se prvi pu napio, sa 13 zapalio prvi džoks.
Sa šesnaest i sedamnaest, sam probao već sve sa tržišta narkotika zemlje i regiona, pio po litar badela dnevno, nisam uspeo u nameri da prebijem svojeg oca, pošto sam inače dete razvedenih roditelja, a on je to zaslužio i još uvek ga čekam da mi stane na crtu da ubijem svaki molekul njegovog bića, odbio da odem u Petnicu, popišao se profesoru u fijoku od stola, pobacao celu učionicu kroz prozor, pojebao neku svoju doalju rođaku ne znajući da smo rod.
Sa dvadeset sam gađao profesora usred predavanja na socijologiji kada je počeo da jede govna skinhedima, poslao sudski poziv namenjen meni čoveku koji se zove identično kao i ja i išao je samnom u grupi na vežbe na faksu.
Umlatio boga u jednom kinezu nasred ulice na koju sam ga izvukao pošto sam mu dokazao da u džepovima nemam ništa sem kutije cigareta, upaljača i nešto novca, koji sam spremio da kupim džezvu jebenu koja je ostala na kasi, mnogo sam džangrizav dok ne popijem kafu ujutru.
Oterao sam Tomu Nikolića u kurac, kao i nekog njegovog telohranitelja, koji su mi se isprečili na putu pošto sam žurio na posao. Prozivao nekog stranačkog funkcionera ursa ili ldpa koji je u naše jebeno selo došao sa pričom o nekim glupostima, a trebalo je samo da odobre i daju pare za projekte za kanalizaciju i vodovod.
Na testiranje za mensu ili kako se već to zove otišao sam mrtaaaav pijan posle trodnevne terevenke, i ispalo da sam crtao smajlije preko tačnih odgovora.
Ispisao sam se sa fakulteta i otišao da radim u šumi samo zbog toga što su me moji iznervirali za novu godinu. Devojci udario šamarčinu iz sve snage, kada mi je pretila da će me izbosti nožem zato što sam joj kresnuo sestru.
Jebem li ga, mnogi vidovi maltretiranja nastavnog kadra u osnovnim i srednjim školama su kliše a o tome bih moga da napišem knjigu, ali to je nekako podrazumevano u Srbiji.
Sa dvadeset i tri sve je prestalo, sada sam samo još jedan mali čovek sa velikim smeškom. Gledam svoja posla, radim šta moram da bih preživeo, treniram i hranim se zdravo, ne pijem, ne drogiram se, jebem svako žensko koje poželim, ne pričam lovačke priče, našao sam svoj mir na obroncima planina istočne Srbije, odlučan u nameri da nikada ne osnujem porodicu, da nikada ne dobijem decu i da odem odavde kada budem ispunio svoja obećanja na dan smrti ljudi koji su me odgajili.
