Је л' читао неко Fight club?
American Psycho:
Ово је типичан пример остварења које се толико одвојило од књиге да је постало засебно дело. У суштини, сада кад бих хтео да кажем шта је боље, не бих знао јер су ми књига и филм пружили потпуно другачији угођај. Књига има много детаљних описа, тотално је независна од радње, с времена на време вам се може учинити и досадном, чак и претерано болесном/грозном, јер описи убистава на пет страна, са сваком ситницом описаном заиста знају да буду мучни, док опис одела у три пасуса исто може да постане монотон, али се све то савршено уклапа у целину и тачно те доводи до суштине дела, и до апсурда и бесмисла тог начина живота.
Дакле, књига се јако тешко и дуго чита, и у први мах кад је завршите, будете у фазону, који курац, али кад се након недељу, две након читања осврнете на целокупно дело, укапирате колико је заправо до јаја књига. Прочитаћу је још неки пут сигурно.
Филм много дугује фантастичној глуми, и много је бржа радња и забавнија радња, и са те стране је лакше гледати га. А опет се држи суштине дела. Шта га знам, баш ми је тешко да упоредим та два. Другачији је приступ. Филм је много питкији од књиге, али са друге стране, књига много више улази у саме ликове и ставља те у непосредну близину тих ликова.
Савршен пример како треба одрадити филм, а да притом, филм постане ново дело, а не само екранизација. Погледати филм и прочитати књигу под обавезно.
