Кад помену Реме повјерење, паде ми на памет једна ситуација из првог разреда средње школе. Завршава се школска година тамо неки мај мјесец штајазнам и сад знате оно како иде неки професори пуштају са часова. И сад, договоримо се ми да са једног таквог часа одемо у играоницу да пикамо лоле, а била нека врућина у пичку материну, 35 степени фазон. И сад пар њих купило неке сокове, а два друга и ја пиво с лимуном. И улазимо ми у играоницу, а оно смрди на вутру ненормално, буквално не може човјек да дише, ал јебига оћемо да пикамо лоле. И сад уплаћујемо ми сви по два сата на комповима, кад прилази нама лик, у фазону Хавиер Пена - власник играонице,, "штаторадите болон", "оћте да ме затворе", "има овде и ђеце". Ми га сви пошаљемо у курац и одемо. После два дана прича се по граду, како је неки момак избоден у тој играоници, а што је најгоре избо га неки лик који је био на интерполовој потјерници. Не поносим се тиме, али пиво с лимуном ми је можда спасило живот. Е сад онтопик, у минусу си само ако имаш олош у граду који ће некога да убоде ножем јер гличују играчи кад изводе слободна. Знам за једну играоницу у мом насељу, која је баш фемили френдли, а распон муштерија од 12-30 што је фантазија. Битно је да људи почну да долазе у групама, типа екипе за пес или лоле.