DNK, teorija evolucije po Darlingu i inače, mutacije i tako to

Ali objasni ti na merljiv način koji je status subjektivne slike sveta nekog čoveka, i njen odnos prema zamišljenoj "objektivnoj" slici. Imaš dve teškoće: prvo, možeš da zamisliš samo svoju subjektivnu sliku, normalno, i onda da je generalizuješ kao da je svi imaju, a tuđu subjektivnu sliku sveta nikako ne možeš imati. Drugo je što ne znaš kako izgleda objektivna slika, ajde deo toga naučno kao i zna se, ali opet ti to ne vidiš, ne osećaš, nego ZNAŠ. Svejedno, koji je status jedne misli u glavi čoveka, na koji način ona postoji? Sa spoljne strane gledano, ona postoji kao skup nekih električnih impulsa, a sa unutrašnje, za tog čoveka postoji na sasvim drugačiji način, kao nešto živo, slika, miris, zvuk, ideja, predstava. Do tog spoljnog dolaziš naučno proučavajući mozak, do tog unutrašnjeg ne dolaziš nikako, osim kod sebe samog. Postoje stvari koje jednostavno ne mogu da se izmere.

misli su nam zajednicke. misao koju ti stvoris je generisana gomilom ideja koje rezoniraju u mnogo vise mozgova, sa mnogo vise neurona nego sto ti imas. ti si skup necijih tudjih ideja i kao takav si jedinstven, ali nisi zatvoren i nezavistan skup, vec deo neceg mnogo veceg. i neke tvoje misli, ako budes srecan ce ziveti i posle tebe, i definisati druge licnosti.

subjektivnost ne postoji, to je samo nas privid, kako bi misli mogle da se razvijaju i razmnozavaju.

A ove duhove koje spominjete ljudi uzdižu iznad nivoa obične hipoteze jer im se na neki uvrnut način dopada ideja o neuništivosti, kao to će da otputuje u neki raj i tamo večno uživa u đakuziju sa nekim ribicama... Ako se nešto ne može dokazati ne znači da je automatski dokazano i da ga treba prihvatiti, mnogo loša logika. U fazonu Nauka ne može da dokaže da li duša postoji ili ne, sledi postoji.

Volim metafore, pa ću pitanje
uporediti sa pitanjem oka kojim
čovek gleda svet. Njime sve vidi,
ali oko samo sebe ne vidi, a i ne
može, naravno. Može odraz u
ogledalu, ali to ipak nije oko.
Slično bi moglo biti i sa dušom.

Vidi, ovo sve što si pisao do sada mi nekako ide u onom pravcu 'da nema nas u univerzumu da ga percipiramo, da li bi on zaista postojao?'. Ono, bez nas koji merimo vreme i promene u njemu, u odnosu na beskonačnost sve bi se desilo odjednom i ne bi se desilo uopšte.
Međutim, Čak je rekao da dok se ne dokaže postojanje duše ona za njega ne postoji. I upravu je utoliko što se ne uzima negativno već pozitivno dokazivanje. Ali, posle toga on kaže kako su mereći neke valjda kognitivne procese u mozgu i izveli negativno dokazivanje. U fazonu, ako postoje procesi, aktivnosti u mozgu, koje stručnjaci tumače kao potrebu kod pojedinca za konceptom duše, onda je taj koncept imaginaran produkt želje pojedinca. Tako nekako?
E vidiš, i ja sad tu mislim nešto u smislu ako je to posredno izveden dokaz, koji još uz to nešto negira, meni to nije dovoljno.
Ako pozitivna tvrdnja u ovom slučaju zahteva neposredan dokaz, onda negativna zahteva još više. A to je manje više nemoguće ovde.
A ovo je šurnjaesti put da čujem tako nešto, pa me zanima šta je to što oni očekuju? Kakav dokaz?
Opet, ponekad treba imati malo vere.
Valjda nisam umrsio mnogo.

dusa ne postoji, ali ljudi dele misli i ideje. ako bi mogao da nekome preneses sve svoje misli, preneo bi mu i "dusu".

to je ona fora, sa metlom kojoj si zamenio 5x drsku i 3x glavu. fizicki nije ista metla, ali kao pojam jeste ista. isto tako i coveka, ako bi mu menjao deo po deo, prvo ruku, pa nogu, pa glavu pa mozak deo po deo, vise ne bi bio isti covek, ali bi imao istu dusu, jer je u vremenu postojao kao kontanta iako u prostoru nije.

ideje ostaju, kao neka vrsta duse. religija nije umela ovo da posmatra kao informaciju, vec je morala da joj da neko ime.

subjektivnost ne postoji, to je samo nas privid, kako bi misli mogle da se razvijaju i razmnozavaju.

Ali gledaš to spolja, opet. A ja gledam šta u jednom trenutku znači jedna misao za jednog čoveka, a ne analizirati njeno poreklo. Naravno da se kreće u sistemu misli i ideja koji je postavljen davno pre njega. Govorim o subjektivnosti, identitetu pojedinca. Ne možeš reći da subjektivnost ne postoji. U mojim pokretima i mislima je mehanika, hemija, električna struja, i možeš raščlaniti na najsitnija crevca, ali ne možeš doživeti ono što sam ja doživeo. A jedan fajl ili misao možeš preneti sa računara na računar, sa čoveka na čoveka.

jebi ga, sa razvojem medicine i vestacke inteligencije i razvojem prenosa informacija malo cemo morati da redefinisemo pojmove subjektivnog, duse, duha, smrti i statijaznam.

sa razvojem medicine i vestacke inteligencije i razvojem prenosa informacija malo cemo morati da redefinisemo pojmove subjektivnog, duse, duha, smrti i statijaznam.

Pa normalno, neće valjda razvoj teologije da doprinese spoznavanju ovih stvari nego neurologija, biofizika, hemija, .....

Ti redefiniši, a ja znam šta je nervni impuls kao kvantitativna pojava, i ove ili one snage, koji se javlja u ovom ili onom delu mozga, a znam i šta znači za mene taj nervni impuls: kvalitativnu pojavu, emociju, misao, živu sliku, muziku, nagon. Shvataš: za MENE. Ne može to promeniti ni Bog s neba da dođe. To je tako kako je.

Lepo je Ajnštajn zapazio, a malo ko je to prihvatio - priroda je objašnjiva. To što trenutno ne može da se objasni do kraja kako nastaje emocija u tvom mozgu ne znači i da je nemoguće i da se nikad neće saznati.

koliko je u stvari pomak nauke koji je isključivo kvantitativan?
"nauka je toliko toga otkrila" pa super, svaka joj čast

Lepo je Ajnštajn zapazio, a malo ko je to prihvatio - priroda je objašnjiva. To što trenutno ne može da se objasni do kraja kako nastaje emocija u tvom mozgu ne znači i da je nemoguće i da se nikad neće saznati.

Ja izgleda govorim svahili :) Neka objasni kako nastaje, u to verujem da hoće, ali ne može objasniti na način tako da drugi zna šta sam ja doživeo, koja je unutrašnja strana, od mene percipirana, te moje emocije, misli, slike. To nije merljivo. U to ne možeš ući. To je subjektivnost.

koliko je u stvari pomak nauke koji je isključivo kvantitativan?

To ide tako, mora da bude kvantitativan, ne možeš očekivati ništa drugo, jer je naučna metoda zasnovana na logici. Ali mislim da je svet prekrupan zalogaj za formalnu logiku. A ovo sa Ajnštajnom - svet je objašnjiv, samo današnjem čoveku uglavnom nisu objašnjive moderne teorije fizike o svetu, koliko sam primetio.

Томдрил Мерилин
koliko je u stvari pomak nauke koji je isključivo kvantitativan?
"nauka je toliko toga otkrila" pa super, svaka joj čast

nema većeg licemerja nego kritikovanje nauke postovanjem po internetu sa kompa uz korišćenje milion naučnih dostignuća istovremeno (računajući i cvikere kao vrhunsko dostignuće optike). Ali to je stvarno poslednji level licemerja.

nema većeg licemerja nego kritikovanje nauke postovanjem po internetu sa kompa uz korišćenje milion naučnih dostignuća istovremeno (računajući i cvikere kao vrhunsko dostignuće optike). Ali to je stvarno poslednji level licemerja.

Reći da nešto ima svoje granice i da nije čarobni štapić za sve - to je izuzetno licemerno :) Ako misliš na mene...

nisam na tebe mislio jer tvoja kritika je dosta objektivnija (iako trenutno pričaš o subjektivizmu).

to je skeptičnost prema nauci, ništa više, kao oružje zbog dogmatičnog shvatanja nauke
zato i rekoh kvantitativan pomak, da neko ne kaže kako nauka kvalitativno napreduje
edit. ili dogmatskog, dogmatičnije zvuči jako kulje, jebiga

Ja mislim da ako nauka ne gleda na sebe i svoja dostignuća sa skepsom, koja je njen organski deo, onda polako zaglavljuje u ideologiji ili nečemu još gorem. A činjenica subjektivnosti ne može da se ukine, stoji tu i kopa oko mehanicistima.

to je skeptičnost prema nauci, ništa više.

Skepticizam je jedna od osnovnih metoda nauke, da nema skepticizma u nauci teško da bi se bilo šta menjalo. Ali jedno je skepticizam, a drugo izrugavanje i negiranje nauke i naučnog metoda. Ne mogu da razumem ljude koji sve negativno govore o nauci a prvi nabave samsungove galaksije.

А на основу чега си одредио да наука неће моћи никад да објасни субјективни осећај? То превише смрди на оно:

Свет је имао почетак.
Дакле морао је буде створен.
Створио га је бог.

А на коју фору је одлучено да мора да почетак буде бог? Или да мора да има почетак?

NAUKA JE SRANJE,KO JOS VERUJE U TE GLUPOSTI,SVE SAMO NAGADJANJA http://s4.postimg.org/o8c98fta5/Kerefest.jpg NIKOLA TESLA NAJVECI COVEK U ISTORIJI SVETA

Niko nema nista protiv metoda, vec protiv dogmi. Elitizam vlada.

А на основу чега си одредио да наука неће моћи никад да објасни субјективни осећај? То превише смрди на оно:

Hoće verovatno da objasni kako nastaje, koje su mu komponente, gde je u mozgu centar zadužen za njega, al izgleda da pričamo ovde o dve različite stvari na dva različita jezika :)
Ovo drugo, nisam govorio o Bogu niti počecima ikakvim.

А на основу чега си одредио да наука неће моћи никад да објасни субјективни осећај?

ovo je bila jedna od onih šah mat replika posle koje teško može neko da se iskoprca. Ne sviđa mi se odgovor koji si dao Vald da se priča na dva različita jezika.

Niko nema nista protiv metoda, vec protiv dogmi. Elitizam vlada.

Ako imaš protiv dogmi onda treba da upreš prs na religiju, ja veći rasadnik dogmi nisam video, pa rekao bih da je i po nametanju autoriteta na visokom prvom mestu i po elitizmu.

Elitizam je naziv koji se koristi za ideologije, pokrete i praksu temeljenu na uvjerenju da odlučivanje, upravljanje ili vlast u nekom društvu, organizaciji ili državi mora biti ograničeno isključivo na pripadnike njegove elite, odnosno pojedince koji se od njenih "običnih" pripadnika ističu po porijeklu, materijalnom bogatstvu, obrazovanju, fizičkim ili mentalnim sposobnostima.

Uporedi scenu kad običan čovek kleči, naziva popa ocem i celiva mu ruku (obratiti posebnu pažnju na stajling obe osobe, i obične i svete) i scenu gde Lorens Kraus (fizičar i govornik) priča nakon predavanja sa ljudima koji mu priđu.

У науци реално нема елитизма, већина људи су ок, стално причају, држе конференције, емисије, и тако даље. Увек се труде да објасне, други научници их критикују, ако испадне да нису у праву, прихвате то. Наравно, и они су људи, имају неки мало арогантан став, али то је због количине глупости са којом се сусрећу. А што се тиче догме и једноумља, мислим да тога нема. Покушава се све и свашта на разне начине, него људи који се баве псеудонаукама и желе да прикажу како рецимо квантна физика утиче на свест и доказује да има душе или шта све не, немају никакве резултате, срање су има мртоди, и неће да пусте радове да се провере, него пишу књиге да их продају образовцима, деретићевцима и сличнима. И онда када их научници притисну да поткрепе своје тврдње, рецимо такве као те ваше о свести и души, онда се жале на догматизам. Како је догматизам тражити да нешто буде више од нагађања и попуњавања рупа у науци оним што ти се свиђа?

ovo je bila jedna od onih šah mat replika posle koje teško može neko da se iskoprca. Ne sviđa mi se odgovor koji si dao Vald da se priča na dva različita jezika.

Ja hoću reći, ako nešto postoji, mada i kao funkcija i produkt nečega drugog, to znači da - postoji. Ako ćeš tako, ne postoji ni radio-program, pošto je sastavljen od elektromagnetnog zračenja i elektronske skalamerije za slanje i prijem. Ali evidentno postoji. Muzika koju čuješ preko njega i ono što ta muzika u tebi izaziva novi je, drugačiji kvalitet u odnosu na elektromagnetne talase. Treba još jedna metafora? :) Kad nešto razbiješ na sastavne delove, onda izgubi smisao. Karburator sam za sebe nije ništa, ali zajedno sa ostatkom automobila pravi nešto što postoji kao automobil, a inače možeš da ga baciš na auto-otpad. Neutron sam za sebe jeste neutron, al dodaj mu par protona i elektrona, dobijaš nešto novo, različito od njega: atom hemijskog elementa.

Лоша ти је аналогија.

http://www.dodaj.rs/f/3X/b6/XhtDujk/dvhvq7jpg.jpg

Лоша ти је аналогија.

Samo malo prošireno gledanje. Analogija je odlična. Skup funkcija mozga i tela: duša. Skup instrumenata orkestra: muzika. Oboje kvalitativno različiti od onoga što ih pravi.