То је само покушај аналогије, не треба схватати дословно. Догму вере су многе идеологије замениле својим манифестима, а припадност религији замениле припадношћу партији, раси, економији, савезу, па и култури.
Тачно је да вера нема монопол над моралом и емоцијама, као што то немају ни хуманизам ни ``истина``, па ни наука. Уместо што се такмичимо да докажемо да су теисти глупаци, а атеисти ђаволи, било би боље да се удружимо да решимо заједничке проблеме.
Занимљиво је то што сам потпуно уверен да би за једним столом могли да нађемо у сасвим пријатном ћаскању Буду, Исуса, Вишну, Мухамеда, Теслу, Дарвина, Моцарта и Перу Ложача. Они се не би тукли. Али они иза њих који не схватају њихове поруке и нису сазрели... па... знамо већ шта би они радили.
Мењање верске догме неком идеологијом је претварање идеологије у веру, што опет значи да је главни приблем вера, вера у нешто иако постоје докази да није тачно или не ваља. Као што на пример ни либертаријанци ни комунисти неће да одступе од својих идеологија ни макац. Друго, ово за миран разговор стоји, али нисам сигуран колико би се они сложили око уређења друштва. Имам и ја пријатеље различитих мишљења и сви имају, али кад је у питању расправа о политици или вери, ретко се заврши без жестоке расправе, скоро свађе, па одлучимо да баталимо.