Србијанка
Грањка, можеш ли објаснити разлику између планова и жеља, будући да интроспективно сагледаваш себе и свој живот сваке недеље?
План је стратешки приступ у координацији јасних акција са циљем да се постигне одређени резултат у будућности. Тај резултат је ЖЕЉА коју смо дефинисали на јасан начин. Када знамо шта желимо, план постаје детаљнији и јаснији, а активности лакше.
Хоћу да научим јапански? Зашто? Где? Када? Колико? Ето плана. Што је жеља реалнија, то је и план реалнији, као и његова реализација.
Заборавих да напоменем: никако не треба живот НАБИТИ у план. Живот не трпи много ограничења. Али, ако човек плански сваки дан ради оно што жели да би постигао још веће циљеве, онда тај живот може постати заиста драгоцен. Дакле, не да живот постане војничка обука, већ да се живи са страшћу уметника који вежба своју пасију до перфекционизма. Не зато што то тако треба, већ зато што он то жели и зато што је то смисао његовог живота.
Шта мислиш о алтернативним начинима излечења? Да ли је духовност медицини неопходна?
Треба бити опрезан када је у питању алтернативна, али и званична медицина. Данас мораш да имаш препоруку за водоинсталатера, а камо ли за лекара. Пун је свет шарлатана. Духовност медицини није потребна оног тренутка када пацијент умре. Дотле, паметни медицинари поштују и дух човека, јер такви знају да духовно стање пацијента некада значи више од правилне и правовремене терапије. То такође не значи да не треба ићи код лекара, већ да треба приступити свеобухватном излечењу људског бића. Многе болести модерног доба су пре последица духовне болести, него телесне.
