Докле је досезала ваша Љеност?

Slikaću svoju kuhinju sledeći put kad je zapustim... obično kad spremam kolokvijum/ispit pa će vam sve biti jasno...

Комшија из дома шаље мом цимеру поруку ''Дођи код мене''. Било око 11 увече. Цимер оде у његову собу, овај лежи у кревету и каже му ''ај ми угаси светло, не мог да устајем''.

pffff sta da ti kazem, daleko...

Moj razrednik u osnovnoj, Gojko Šarac, rip, gospodario je ovom vještinom. Mislim da kao klinac nikada nije odlazio u potragu za doživljajima, nego ih je čekao. Sjedeći. Ja ga pamtim kao čovjeka koji stalno sjedi.

Ja sam tada nekad u osnovnoj pao sa balkona jer sam krenuo da bacim flašu punu vode (?!) na klince koji su na nas atakovali mecima iz plastičnih pištolja, i pao sam dole i slomio ruku i sve i skače Maksimilijan jedan i pomaže mi da se popnem do travnjaka da me spusti i da dođem sebi, panika je opšta, haos, a Šarac uvaljen u plastičnu stolicu, srastao je sa njom, puši cigaru i boli ga kurčina najviše ikad za mnom i za filmom koji se daje na 3 metra od njega, šta još napisati o Šarcu, da, raspust, ljetni, ja spavam, devet je sati i zvoni telefon, ja se nisam probudio, buraz se javio, a Šarac je mene tražio ali nema veze kad si se već ti javio, brate Tenorovljev, otiđi u taj i taj diskont, zapiši me za karton kisele i donesi mi ga ovdje u stan.

Ja sam ponekad pio vino, al nisam umeo. Popijem po cetiri-pet litara i onda ocu dumrem. I tako ja lezim i umirem i povraca mi se. Odem u kupatilo da izjavim ljubav WC solji-meni dobro. Opet legnem-opet muka. I tako se ja setao, i onda uzmem dusek i cebe i jastuk i odnesem u kupatilo, i spavam ko covek. I onda me Otac tako nadje ujutru, i posalje me za Valjevo da nesto dovezem i kaze mi da nisam normalan, a ne kapira da sam ja ustvari genije.

Držim dršku od nekog multifunkcionalnog džogera na kućište od kompjutera da gasim svetlo koje je na pola metra od mene.
I premotavam porniće, nekad sam gledao što duže da drkam a sad da završim to što prije.

Do toga da gledam neku zanimljivuju emisiju na TV, i u desnom dodnjem uglu pise da ce se TV ugasiti ako ne pritisnem neko dugme, i naravno, ja ne pritisnem i ugasi se. I tako nastavim da se izlezavam.

Kad u dnevnoj ležim i gledam tv, a treba mi nešto sa stolića, ja rukom privučem isti jer me mrzi da se pomjerim i jedan milimetar i kad perem suđe ostavim uvijek bar jednu kašiku jer mi dopizdi