Докле је досезала ваша Љеност?

Свак од нас је лијен, било да је у питању прошло, садашње или будуће вријеме. Љеност, по мени, има два лица: прво лице је то што је погубна. Немојте ми сада овдје глумити мамице и причати да се треба отарасити љености, јер сви то знамо. И радимо на томе. Као.

Друго лице љености огледа се у томе што је пресмијешна. То је оно када ти видиш те маестралне смицалице којима прибјегаваш само да скратиш себи муку и да посао завршиш што прије, без значајног напора и губитака на времену.

Ја сам магистрирао ову професију. Око куће ме боли курац да било шта урадим, а није да имам нешто урадити, ево сада рецимо говорим кеви да би требали изгладити односе са комшијама јер они имају трактор са грталицом или тако неки курац јер се мени не да да очистим овај нокат снијега који је нападао. Једноставно не могу и јебига. То је једна од мојих карактеристика - радим оно што мени треба, и само то могу урадити без икаквих напора и кукњаве. Да ми треба ауто, ја бих сада излетио из куће, очистио тај снијег за десет минута и томпус прика.

Сврха теме је да нам на њој препричавате заједничке дожиљаје вас и ваше љености.

Citat:Izdrkam ja i to sve po sebi jersam ležao a mrzelo me da ustanem da išaram tepih. I mrzelo me da ustanem da se operem i ostanem ja tako da ležim da se skori. Šta, ionako je bio petak a ja se nedeljom kupam, za dva dana niko neće crći...

Cekaj, u normalnim okolnostima svrsavas na tepih ? ಠ_ಠ

P.S Kaizene jebem ti mater, ubaci dugme citat u forum !

koliko to tek dismr.

Некад ме ухвати лењост на послу толико ужасно, да се присетим како народ пљује нас канцеларијске пацове, па у тренутку смислим 30452354 изговора зашто је неко попио ФТ1П или да ми га нема печат.

Citat:kupi sebi masažer prostate.

Radi li to, ili su to samo gej priče? Da ne bacam pare...

u filmovima funkcioniše. zaboravio sam ime te komedije.

ne daj boze da neko nadje devojku.to je malo pederski.

ja bi mogao da drzim casovi lenjosti
jednom kad mi je pao zar citav cigare ili dzointa,ne secam se,na goli grudni kos,dok sam lezao,ja samo posmatrao kako przi,mrzelo me da gasim

Moja lenjost....moja sramota.
Taman kolika mi je sudopera. Dok se ne napuni. A ogromna je - nestandardna, mislim da je namenjena restoranima.
A kad prođe taj napad, to pranje potraje da posle 3 X napunim mašinu za sudove dok raščistim tu koleru...

moja SOBA tako izgleda lolo

Једном ме мрзело да оперем руке па сам их испрскао дезеодорансом.

по пет-шест празних чаша, из којих се пило све и свашта, ми је остајало на столу по две недеље. сад не би то био толики проблем, да то није сто за комп, где сам проводио по 5 сати дневно. Или рецимо, узмем да једем, баш за тим столом, и падне ми комадић саламе, а мене мрзи и усједно ми се и јебе да га дохватим. Најгоре је било кад ми падне зрно кукуруза шећерца, па после месец дана при усисивању собе налетим нањега и сетим се тренутка како сам уживао док сам наварен хасао тај ћућуруз. Прашина је достизала и до 2 прста дебљине, не она два прста штоно се каже у народу, него баш баш два прста.

Slikaću svoju kuhinju sledeći put kad je zapustim... obično kad spremam kolokvijum/ispit pa će vam sve biti jasno...

Комшија из дома шаље мом цимеру поруку ''Дођи код мене''. Било око 11 увече. Цимер оде у његову собу, овај лежи у кревету и каже му ''ај ми угаси светло, не мог да устајем''.

pffff sta da ti kazem, daleko...

Moj razrednik u osnovnoj, Gojko Šarac, rip, gospodario je ovom vještinom. Mislim da kao klinac nikada nije odlazio u potragu za doživljajima, nego ih je čekao. Sjedeći. Ja ga pamtim kao čovjeka koji stalno sjedi.

Ja sam tada nekad u osnovnoj pao sa balkona jer sam krenuo da bacim flašu punu vode (?!) na klince koji su na nas atakovali mecima iz plastičnih pištolja, i pao sam dole i slomio ruku i sve i skače Maksimilijan jedan i pomaže mi da se popnem do travnjaka da me spusti i da dođem sebi, panika je opšta, haos, a Šarac uvaljen u plastičnu stolicu, srastao je sa njom, puši cigaru i boli ga kurčina najviše ikad za mnom i za filmom koji se daje na 3 metra od njega, šta još napisati o Šarcu, da, raspust, ljetni, ja spavam, devet je sati i zvoni telefon, ja se nisam probudio, buraz se javio, a Šarac je mene tražio ali nema veze kad si se već ti javio, brate Tenorovljev, otiđi u taj i taj diskont, zapiši me za karton kisele i donesi mi ga ovdje u stan.

Ja sam ponekad pio vino, al nisam umeo. Popijem po cetiri-pet litara i onda ocu dumrem. I tako ja lezim i umirem i povraca mi se. Odem u kupatilo da izjavim ljubav WC solji-meni dobro. Opet legnem-opet muka. I tako se ja setao, i onda uzmem dusek i cebe i jastuk i odnesem u kupatilo, i spavam ko covek. I onda me Otac tako nadje ujutru, i posalje me za Valjevo da nesto dovezem i kaze mi da nisam normalan, a ne kapira da sam ja ustvari genije.

Držim dršku od nekog multifunkcionalnog džogera na kućište od kompjutera da gasim svetlo koje je na pola metra od mene.
I premotavam porniće, nekad sam gledao što duže da drkam a sad da završim to što prije.

Do toga da gledam neku zanimljivuju emisiju na TV, i u desnom dodnjem uglu pise da ce se TV ugasiti ako ne pritisnem neko dugme, i naravno, ja ne pritisnem i ugasi se. I tako nastavim da se izlezavam.

Kad u dnevnoj ležim i gledam tv, a treba mi nešto sa stolića, ja rukom privučem isti jer me mrzi da se pomjerim i jedan milimetar i kad perem suđe ostavim uvijek bar jednu kašiku jer mi dopizdi