Ко последњи побједник 130

Ali je javna, ova nije.

Pa ti si ultramegahipster :)

Znači, nebeska i realna :)

Наравно :)

Ако признајем једино небеску власт као реалну, и ако ми је реална власт она која је небеска, онда сам баш тру хипстер и милитантни вођа побуњеничке групе, као и религиозни фанатик.

E verovatno nisi mislila na to, ali kad tako pišeš pada mi na pamet Vizantija, one njihove teodulije i simfonije, i ulične tuče oko suštine božje. Mada mi pada na pamet i maskirna uniforma, kalašnjikov i krst, hehe.

Мени и Жан д'Арк, као и модерне варијације на исту, и не мора нужно религиозна идеја да буде у средишту, али ни у позадини :)
Знам, знам... и онда морам да медитирам да бих била у стању зена јер ништа од свега тога. Много ми и те туче вуку на земаљску. :(
А тек калашњиков...

Gde je meni mozak, kad sam pročitao Žan d'Ark, pomislio: kakvi su to sad francuski modni kreatori... :) Slabo mi radi mozak danas. A oko ovih tuča, palo mi na pamet čisto onako, čitao sam nekog valjda Engleza koji je pisao kako bi više voleo da živi u zemlji gde se ulične rulje sukobljavaju oko religijskih pitanja nego oko fudbala. A ima neku logiku, iako je besmisleno, ali mislim da je zanimljivije ubiti nekoga zato što vam se mišljenja sukobljavaju nego zato što nemate mišljenja ni jedan ni drugi. Mada je pitanje šta je bilo u glavama tih Grka.

Ali ne, definitivno zemaljska sila ne :) U stvari, ne mrzim silu, mrzim vlast, nego mi se negde opet u glavi izmešaju to dvoje. Sve mi se meša, ne mogu jednu jedinu celu misao da spojim danas. Proleće :)

Gde je meni mozak, kad sam pročitao Žan d'Ark, pomislio: kakvi su to sad francuski modni kreatori... :)

хаха шизма код Кристијана Делакроа и Жан Пол Готјеа! :П :)
Морам да престанем да пишем тако полушифровано. :)

A ima neku logiku, iako je besmisleno, ali mislim da je zanimljivije ubiti nekoga zato što vam se mišljenja sukobljavaju nego zato što nemate mišljenja ni jedan ni drugi

Али тада треба рећи да је то било из чистог задовољства, лепше звучи. Не знам, боље је "убио/ла сам јер ми је било досадно", или "јер је знао/ла неку моју мрачну тајну", него, ето, ми се тако сукобили у мишљењима, и како да поднесем то, него да смањим број за једног који не мисли као ја. Можда сам престрога, али у кривичном смислу узроци јесу битни, и на убиство на мах се гледа блаже јер је неко изазван...и углавном је то тај сукоб мишљења. Ја мислим да то није фер. Од пролећа, и иначе, логика ми се пореметила. :)

Али тада треба рећи да је то било из чистог задовољства, лепше звучи. Не знам, боље је "убио/ла сам јер ми је било досадно", или "јер је знао/ла неку моју мрачну тајну"

Da, mnogo je estetskije. Ne znam da li si čitala, ima od Tomasa de Kvinsija, O ubistvu kao lepoj umetnosti, posebno prvi deo je super. Gleda na formalnu stranu ubistva kao na formalnu stranu bilo čega, kao nešto što može samo po sebi doneti estetsko zadovoljstvo. Ne zna čovek da li da se smeje, uplaši ili da se ozbiljno zamisli. Ako ti dođe u ruke, pročitaj. A i ako te ne mrzi na engleskom, pogledaj malo, preporučujem.
http://supervert.com/elibrary/thomas_de_quincey/on_murder_considered_as_one_of_the_fine_arts

И зашто је друштво учинило убиство због сукоба мишљења привилегованим, док је планирано убиство оквалификовано као свирепо, и тежа је казна запрећена? Зашто је појединац који воли да убија опаснији него неко ко не може да контролише себе и свој бес. Појединац који себе контролише је за друштво опасан... сада ми то тако пада на памет, можда о томе има у тој књизи, погледаћу, наравно :)

Морам још да читам Фукоа, он је писао о историји санкција, услед неких промена оне више и немају своју логику...

Baš mi to nikad nije padalo na pamet, ne u tom obliku... možda društvo više ceni borbu mišljenje nego ispoljavanje osećanja, više voli hladan mozak nego toplo srce, više razum nego emocije, više disciplinu nego hedonizam :) Možda će društvo lakše da kontroliše i u svoju službu stavi nekoga ko ubija zbog ideje nego onoga ko to radi iz svog plemenitog zadovoljstva :) Jer ovaj što ubija za ideju spreman je i da pogine za nju, znači koristan je, a ovaj što s merakom secka nekoga u podrumu danima koristan je jedino sebi, neće da gine za opštu stvar. Otud ta ogavna diskriminacija.

Ironični12. mar 2014.

Samo da vas pozdravim.

Ako, ako, ono sa B-stablom bilo je inspirativno :)

Ironični13. mar 2014.

Koliko-toliko poznavanje tog B-stabla mi je omogućilo da položim najteži ispit u godini. :)

Ja prvo mislio da je neka genetika, pa nekako skapirao da je informatika. Jeste?

Србијанка13. mar 2014.

Мени се чини да је емоционално хладније планирати убиство, и све што иде око тога, пре и после, него викати, нервирати се, па насрнути. Као што убијање у рату може исто да буде и хладно и топло, или је професионализам (дакле, љубав према професији, али знање, које захтева одређену припрему, и наравно, уживање у раду), или је неко убеђење, да не набрајам подврсте тога. Лакше ми да посматрам само ова горе два. :) И јесте контрола срж. Теже ће да се контролише хладна глава, тачније никако, него испран мозак и уверења, јер се управо то друштво брине која ће то уверења бити и чиме ће се мозгови испирати. Безвезе. Истина је да би невезано за казну, статистички било мање тих што то из мерака чине него ових других. Пожељно је више људи убити када ти то каже Власт, али не мали број људи, онако како ми то хоћемо, само за нашу душу. Не знам зашто сам се чудила, задовољства су јасно одређена, зна се шта је народно весеље, а шта подозрење...

Ironični13. mar 2014.

Jeste informatika, indeksiranje linearno uređenih podataka. :)

Мени се чини да је емоционално хладније планирати убиство, и све што иде око тога, пре и после, него викати, нервирати се, па насрнути.

Hladnije je planirati nego prsnuti pa ubiti, ali pretpostavljam da planirano i dobro sprovedeno ubistvo iz zadovoljstva (iz materijalne koristi mi nekako nisko) donosi mnogo veće uživanje nego ubistvo u afektu, ili recimo neko ratno-revolucionarno, gde se ubica oseća kao slepa ruka pravde, strelja tamo neke izdajnike po istorijskoj nužnosti. Hedonizam ipak pripada srcu, a niko ne uživa ideološki :)

Србијанка13. mar 2014.

Наравно да јесте уживање, љубав је на много вишем ступњу на емоционалној скали од беса, а племенитост хедонизма не доводим у питање ни мало. :) Нисам то лепо, није емоционално хладније ако је разумније. Меа кулпа. :)

Da, a kad se u sve to umeša i ravnopravnost polova, dobiješ ovo... Ovde sam vrištao... :) Napor žene da postigne priznanje...
http://www.njuz.net/zene-ubice-i-dalje-neravnopravne-sa-muskim-kolegama/
Mada ovde gledaju više kroz prizmu društvene pojave, manje se udubljuju u njene motive, pozadinu priče. Ali šta ćeš od takvog sajta :)