Pobedio Radioationworker, nagrada kilo roštiljskih kobasica.
Ко последњи побједник 130
Arhiva2.190 odgovora· poslednji 9. mar 2015.
Gde je meni mozak, kad sam pročitao Žan d'Ark, pomislio: kakvi su to sad francuski modni kreatori... :)
хаха шизма код Кристијана Делакроа и Жан Пол Готјеа! :П :)
Морам да престанем да пишем тако полушифровано. :)
A ima neku logiku, iako je besmisleno, ali mislim da je zanimljivije ubiti nekoga zato što vam se mišljenja sukobljavaju nego zato što nemate mišljenja ni jedan ni drugi
Али тада треба рећи да је то било из чистог задовољства, лепше звучи. Не знам, боље је "убио/ла сам јер ми је било досадно", или "јер је знао/ла неку моју мрачну тајну", него, ето, ми се тако сукобили у мишљењима, и како да поднесем то, него да смањим број за једног који не мисли као ја. Можда сам престрога, али у кривичном смислу узроци јесу битни, и на убиство на мах се гледа блаже јер је неко изазван...и углавном је то тај сукоб мишљења. Ја мислим да то није фер. Од пролећа, и иначе, логика ми се пореметила. :)
Али тада треба рећи да је то било из чистог задовољства, лепше звучи. Не знам, боље је "убио/ла сам јер ми је било досадно", или "јер је знао/ла неку моју мрачну тајну"
Da, mnogo je estetskije. Ne znam da li si čitala, ima od Tomasa de Kvinsija, O ubistvu kao lepoj umetnosti, posebno prvi deo je super. Gleda na formalnu stranu ubistva kao na formalnu stranu bilo čega, kao nešto što može samo po sebi doneti estetsko zadovoljstvo. Ne zna čovek da li da se smeje, uplaši ili da se ozbiljno zamisli. Ako ti dođe u ruke, pročitaj. A i ako te ne mrzi na engleskom, pogledaj malo, preporučujem.
http://supervert.com/elibrary/thomas_de_quincey/on_murder_considered_as_one_of_the_fine_arts
И зашто је друштво учинило убиство због сукоба мишљења привилегованим, док је планирано убиство оквалификовано као свирепо, и тежа је казна запрећена? Зашто је појединац који воли да убија опаснији него неко ко не може да контролише себе и свој бес. Појединац који себе контролише је за друштво опасан... сада ми то тако пада на памет, можда о томе има у тој књизи, погледаћу, наравно :)
Морам још да читам Фукоа, он је писао о историји санкција, услед неких промена оне више и немају своју логику...
Baš mi to nikad nije padalo na pamet, ne u tom obliku... možda društvo više ceni borbu mišljenje nego ispoljavanje osećanja, više voli hladan mozak nego toplo srce, više razum nego emocije, više disciplinu nego hedonizam :) Možda će društvo lakše da kontroliše i u svoju službu stavi nekoga ko ubija zbog ideje nego onoga ko to radi iz svog plemenitog zadovoljstva :) Jer ovaj što ubija za ideju spreman je i da pogine za nju, znači koristan je, a ovaj što s merakom secka nekoga u podrumu danima koristan je jedino sebi, neće da gine za opštu stvar. Otud ta ogavna diskriminacija.
Samo da vas pozdravim.
Ako, ako, ono sa B-stablom bilo je inspirativno :)
Koliko-toliko poznavanje tog B-stabla mi je omogućilo da položim najteži ispit u godini. :)
Ja prvo mislio da je neka genetika, pa nekako skapirao da je informatika. Jeste?
Мени се чини да је емоционално хладније планирати убиство, и све што иде око тога, пре и после, него викати, нервирати се, па насрнути. Као што убијање у рату може исто да буде и хладно и топло, или је професионализам (дакле, љубав према професији, али знање, које захтева одређену припрему, и наравно, уживање у раду), или је неко убеђење, да не набрајам подврсте тога. Лакше ми да посматрам само ова горе два. :) И јесте контрола срж. Теже ће да се контролише хладна глава, тачније никако, него испран мозак и уверења, јер се управо то друштво брине која ће то уверења бити и чиме ће се мозгови испирати. Безвезе. Истина је да би невезано за казну, статистички било мање тих што то из мерака чине него ових других. Пожељно је више људи убити када ти то каже Власт, али не мали број људи, онако како ми то хоћемо, само за нашу душу. Не знам зашто сам се чудила, задовољства су јасно одређена, зна се шта је народно весеље, а шта подозрење...
Jeste informatika, indeksiranje linearno uređenih podataka. :)
Мени се чини да је емоционално хладније планирати убиство, и све што иде око тога, пре и после, него викати, нервирати се, па насрнути.
Hladnije je planirati nego prsnuti pa ubiti, ali pretpostavljam da planirano i dobro sprovedeno ubistvo iz zadovoljstva (iz materijalne koristi mi nekako nisko) donosi mnogo veće uživanje nego ubistvo u afektu, ili recimo neko ratno-revolucionarno, gde se ubica oseća kao slepa ruka pravde, strelja tamo neke izdajnike po istorijskoj nužnosti. Hedonizam ipak pripada srcu, a niko ne uživa ideološki :)
Наравно да јесте уживање, љубав је на много вишем ступњу на емоционалној скали од беса, а племенитост хедонизма не доводим у питање ни мало. :) Нисам то лепо, није емоционално хладније ако је разумније. Меа кулпа. :)
Da, a kad se u sve to umeša i ravnopravnost polova, dobiješ ovo... Ovde sam vrištao... :) Napor žene da postigne priznanje...
http://www.njuz.net/zene-ubice-i-dalje-neravnopravne-sa-muskim-kolegama/
Mada ovde gledaju više kroz prizmu društvene pojave, manje se udubljuju u njene motive, pozadinu priče. Ali šta ćeš od takvog sajta :)
Колико сам се ја пронашла у овоме... ето, још увек ме овде убеђују да сам мушко :)
Али код "убишкиња" сам се морала заиста насмејати. :)
Добар текст.
"Зовем се Марија, и ја сам убишкиња." Не, нико се не би ни осврнуо..ех, животе.
:) Ubica, ubiškinja, stanovnica Uba :) Ima posle Uba, prema Valjevu, jedno selo Klanica. Vesela zemlja, veseli ljudi :)
Imam ovde jednu drugaricu koja bi bila serijski ubica garant, samo da je ne mrzi da se cima, jedva od lenjosti i na posao ode. Inače, sto posto. Nego, nisam siguran koliko su žene diskriminisane tu, a koliko ih u stvari manje ima.
Није чудно да не знам јер нисам до Ваљева много ишла. :) Весела места, у једном убијали, у другом клали.. :)
ха ха добра је та другарица, немам тако занимљиву другарицу :(
Можда се не зна, колико се таквих Марија пати јер нису откривене..Какви људи таква и убиства, убијају због патње, сужене и помрачене свести. Комплимент је изгледа неком рећи "ти би могао/ла да убијеш свирепо" :)
Какви људи таква и убиства, убијају због патње, сужене и помрачене свести. Комплимент је изгледа неком рећи "ти би могао/ла да убијеш свирепо" :)
Ne, zaista, moraš tog de Kvinsija pročitati, svideo bi ti se.
Ja u ovom trenutku života ne mogu ni mrava da zgazim, najozbiljnije, mada osećam da bih nekad mogao biti drugačiji. Bio sam jednom kod neke drugarice (ne te što je neostvareni ubica), pa ona u kuhinji videla bubu i pozvala svog malog sina da je zgazi. Ja mu nisam dao, uzeo bubu i izbacio kroz prozor. Ovaj mali se začudio, a ona mu kaže: Ne brini se, sine, čika samo voli da je ubije tako što je baci sa visine. Još se češem po glavi, šta se desi sa bubama koje izbaciš sa trećeg sprata.
:) Па не газим ни ја бубе, не убијам, само теоретишем!! :П :)
Потпуно разумем...сећам се, када сам била мала, комшиница, моја вршњакиња, убила лептира, испред мене, дуго нисам могла да заборавим тај призор...шок. Гледаш како је диван лептир, а неко рукама пљас, и смеје се! Некој деци је то нормално, науче их тако, а зашто.. А други комшија је убијао мраве и правио гробнице, покушавала сам да га спречим...баш имам сећања на детињство као Џоди Фостер :)
Вероватно се тако деца социјализују на исправан начин, не мени исправан, него у оном већинском смислу. Уче их хладноћи срца, да немају саосећања, да газе слабије.
Ja sam kao baš mali morao da ubijam krompirove zlatice, bilo je ili one ili krompir, zaliha hrane za zimu :( Moji nisu hteli da ih truju onim praškom, a i kad su počeli, postale su imune. Priznajem zločin, pržio sam i mrave lupom sa neke četiri godine, posle su mi rekli da sam hteo da izbacim bes zbog mlađeg brata, koji je odvlačio pažnju sa mene. Znam da sam počeo da branim insekte od drugih negde oko polaska u školu, ali ne sećam se kako i zašto, šta se desilo. E kasnije sam isprobavao lupu na sebi, koliko mogu da izdržim, jedna od najglupljih ideja koju sam smislio u životu.
Uh, ispovedih se, sad mi je lakše :)
Ако обратиш пажњу, видећеш да између твог злочина и ових које сам набројала има неке разлике. Ја бих само могла да наведем то да сам старију сестру ударила столицом и то врло свесно да је убијем, али, проблем је био у томе што сам ја била мала, па је и столица била мала. Нисам животиње и друге малтретирала, него само спроводила своју намеру на оном ко ми је крив. :) Тада су ми одрасли били криви, и имала сам још неких покушаја који су неправедно били угушени батинама.
А у соби ми се редовно прави осињак, и наравно да ми не смета.
Ово су баш лепе приче. :)
A NE STVARNO JE GLUPA TEMA BRATE. AL OCU DA POBEDIM JER UVEK POBEDJUJEM PA OCU I SAD JER SAM CAR. AL TO SAM VEC REKO. I ISKLJUCI CAPS NISAM CORAV
TEMA JE PREVR', NEMAŠ POJMA KOLIKO JE MOĆNO TAKMIĆITI SE I OSJETITI SVE ČARI POBJEDE. OVO JE ČISTA SPORTSKA TEMA.
KAKAV CAPS, JA GALAMIM!
Ćao forgetkooo! <3
Šta radiš? Je l' gospodariš temom? :)
vi ste carevi, ali ja pobjeđujem...
Gospodarim, nego kako! Evo i buri se uključuje u borbu, ali pobjednik se zna. JA!
Ajde dogovorite se vas dvojica koji će da pobedi :)
Forgetko, ti bi da uništiš draž ovog takmičenja, ccc...
nema dogovora, ovo je lokalni derbi... đe da sutra postavim karanfile u šipovu, a da rasprodam sve?
đes fmn :)
Ispred robne kuće, a možeš i na pijaci.
ma pijaca je daleko... nači ispred robne... dolazi ćale sutra, pa da malo ispitamo situaciju....
Subota je, biće raje i na pijaci. Robna je sigurica, ali napenaliće se njih dosta tu...
Pijaca bi mogla biti iznenađenje dana. :)
aha, znai bude i tih što prodaju... ok, fala na informaciji :)
HAAA, PROPITKUJEŠ ME SAMO DA OSTAVIŠ ZADNJI POST!
E NEŽGAMAJCI!
OPA... JJA DOMIIRAM... I PRODAJEM KARANFILE :)
JOK, JOK... JA DO KONAČNE POBJEDE...
I keep hangin' on
Try to learn the song
But I never do
Tema je u Arhivi i zaključana je, tu se više ne odgovara.