Казана воли кљукац

Тема за све вас који дестилујете. Која воћка? Који казан? Колико стабала? Како се орезује? Ко шљиве скупља, ко дрво тресе? Колико кљук ври? Колико ни грама шећера мећете само да почне да ври? Како се зове ваш рођак који може да пије директно из казана? Јел се муља или се сечком сече ил се тучем дроби? Колико литара је твој казан? Колико пута сте се пробудили на џаку ћутке поред ладног казана за ракију? Колико ноћи печеш за редом? Ко је у твом селу упао у буре са ракијом и удавио се? Да ли се само младе воћке наводњавају? Која сорта грожђа се најмање прска? Колико да је сунчано и суво место где треба да расте шљива? Зашто нема кајсија сваке године када се не појави она буба са тврдим крилима што по ноћи туче од олуке? Да ли се пече на пању или на ћутки? Боља врба, буква или грање од орезивања? Да ли је ракија од прошле године негде, можда закључана? Да ли је стварно најбоља ракија са старога стабла? Прскате ли воћке, или ви не прскате, али деда прска? Да ли већ имате своју амбалажу или само идеју како желите да вам изгледа етикета?
ПРАВИЛО ТЕМЕ:
Пишите о печењу ракије, припреми кома, куповини ракије, анегдотама сракјом или питајте шта вас интересује у вези процеса. Молим без празног кокодакања, на јасно дефинисаној теми. Хвала.

Брате, стави још неки видео..овако опразно делује. +

Ja konto nova šprdnja na račun Kaizena :D

Ovo što reče Makaronac.

Вац двојица на свакој теми у тандему коментаришете. Срчићи <3

Скинуо сам фолклор.

Не разумем се превише у производњу, али у потрошњу ракије свакако. Некако се увек погоди да нисам кући кад се пече, јебем ти школу и ко је измисли.

Ovo što reče Thilmo.

Dragisicu, a jel mozemo da postavljamo pitanja?

Da kažem da je najveća zabluda u vasioni i bližoj okolini da ni gram šećera se ne treba stavljati u rakiju. Od 3 do 5 % bez problema ide, svaka kila šećera se isplati sa kilom rakije. Imali smo kazan, u osnovnoj i srednjoj školi i nešto fakulteta sam radio kao peci-pajstor, odmenjivao oca i đeda. Ali bez problema 3 do 5 %. Ko kaže da može da oseti da je taj procenat šećera ubačen u rakiju, ili sere k'o foka (najverovatnije), ili je potrefio slučajno (manje verovatno) ili je neki iksmen (postoji mogućnost, doduše minimalna).

Lukse, ajde onda tebe da pitam. Pekao sam pre neki dan rakiju sa komsijom, pa se potegla tema. Ali nije ni on znao odgovor.
Kako se komina "skladisti" kada se rakija pece zimi? Jel se hermeticki zatvori ili kako?

Ne možeš je zatvoriti hermetički. Najbolje je da je sipaš u ono veliko plastično bure za kiseo kupus i ušuškaš starim ćebetom.

Ne bi trebalo hermetički zatvarati da nema ni malo vazduha, samo pokriješ nečim preko bureta (lim, daska, šta imaš, i staviš ciglu gore preko, to je to), preko komine se svejedno stvori ona korica. Ako imaš kakvih ćebadi prekriješ i obložiš da ne mrzne. U svakom slučaju, ne bi trebalo uopšte čekati tako dugo, ako nije kakav zort, uvek ćeš biti na gubitku kad stoji komina duže od 4 sedmice.

Луксе, мој стари је једаред испекао ракију без шећера и касније у варен ком, ставио шећер и испекао нову туру. Изнео на пробу. Народ тврдио да је она чиста шећеруша, а да је шећеруша врхуска јер нема шећера у њој.
Него јеси ли када пекао Виљамовку. То мене тренутно боли. Сакупио сам преко 200 кг крушке и ево га кува. 22. септембра идемо у казан. Једно 5 година већ стари покушава са крушком и сваки пут испадне неки шпиритус. Пробао сам тастову ракију од крушке виљамовке. Одлична. И сад ме мучи што смо сакати па је наша ракија гора. Зато сам се умешао ове године да пробам ја да исправим ствар. Сјебо сам гомилу слободног времена.

Луксе, мој стари је једаред испекао ракију без шећера и касније у варен ком, ставио шећер и испекао нову туру. Изнео на пробу. Народ тврдио да је она чиста шећеруша, а да је шећеруша врхуска јер нема шећера у њој.

O tome ti pričam. ;-)

Sad nemam vremena, postovaću kasnije o kruški.

preko komine se svejedno stvori ona korica.

Тзв колач. Хоће да дође до накнадног врења, услед промене температуре, гравитације или кавитације. Ако тај колач упре у горње сужење чабра, направи се притисак, па хоће да попуца буре и да оде све у курац. Док ти приметиш, оно истече све течно. Зато треба с времена на време проверити тај колач, померити га мало.

Znam da ćaća moje prijateljice pravi viljamovku, kad skupi plodove ostavi ih da miruju oko mjesec dana, da nadođu šećeri, a vrenje obavlja na nižoj temperaturi i vrlo tiho, lagano.

Не ваља затварати херметички комину. Код врења долази до испаравања метил алкохола из комине, који је иначе отрован, па ако је затворен поклопац, често се дешава да метилен поквари комину. Иначе, комина је зрела након 21 дана за печење (говорим за шљиву, мава вјерујем да је и за остало воће слично). Сваких 6 дана се понавља процес врења у комини и тад је комина најбогатија етиленом, који је и основа свих алкохолних пића, па је тад најбоље пећи ракију, због количине, значи 21. дана, па 27. и тако даље. Не би требало пуно чекати са комином, мада ја немам искуства до сад са тим да чекам на зиму да печем. Обично се успреми код мене шљива крајем августа, па се пече најкасније до средине октобра, зависи од обавеза.

Што се тиче ватре на којој се пече ракија, код мене се у крају преферира да то буде на тихој ватри од грања, гравобог најчешће. Не треба накркати под казан ватру као кретен, јер се често деси да загори комина у њему, па ракија добије чудан укус. грање и полако, ко нема живаца да џеџи око казана, не треба ни да пече ракију.

Што се тиче земљишта за воће, најбитније је, ако правиш себи воћњак да знаш колико ти је кисело земљиште и како поједине сорте опстају на њему. Ја мислим да анализа земљишта не кошта много, распитај се, па онда сади, боље него напамет да рокаш. Што се сунца тиче, шљиви одговара да је баш на осунчаном терену. Ту не можеш да оманеш.

Што се кајсије тиче, није то више дрво за неке наше просторе, промијенила се доста клима у посљедње вријеме, никад не знаш каква ће година бити. Често се деси да због оштре зиме и мраза почетком јуна не угледаш ни једну једину кајсију на грани. Ова година је била изузетак, буквално је родило све од воћа.

Ја сад планирам кад завршим факултет да са маторим разбацим један воћњак још, једно 200 стабала, за моју душу, па ће бити ракије.

Moji nikad ni grama šećera ne stavljaju, ali zato čekamo dok šljive ne sazriju da budu slatke kao med :)

Kad rode sve imamo 6-8 tona. Dok familija koja ima više toga za obrati mora ranije početi skupljati, pa mahom i nepotpuno zrele šljive, pa moraju dodati malo šećera da bi podstakli vrenje. Da li moraju ili su samo navikli na to, ne znam...

Zrele šljive, to je prvi uslov valjda za dobru rakiju.

Ни моји никад не стављају шећер. Ово што рече Медвједић, треба само купити зрелу шљиву. Незрела шљива такође може да поквари ракију јер не садржи довољно фруктозе у себи и прилично је кисела. Не треба поткупљати шљиву свих сорти сем стенлејке јер се често деси да опадну незреле - овог љета је доста шљиве опало прије времена само због силне врућине која је била у августу. Ја сам читао негдје да је шљива најбогатија шећером кад се кожица на плоду благо смежура, мада никад нисам толико чекао да шљива дође до тог стадијума.

Ово што рекох за стенлејку, њу треба поткупљати кад опадне јер је то сигуран знак да је зрела. Иначе, знате да је то јако кисела шљива и на нашим просторима има најмањи проценат шећера у себи.

Moj deda, a i ja sa njim (mada nevoljno), pravi najbolju rakiju u Raškom okrugu a i šire!

Zrele šljive, to je prvi uslov valjda za dobru rakiju.

У зависности од сорте шљиве. Стенлејке се осуше на грани. Док рецимо трноваче попадају. Плод се мора обрати пре него што се осуши или га поједу осе и црви. Када се ради о роду од преко 2 тоне, односно преко 100 стабала, тешко је да се утрефи баш да сав плод буде зрео. Зато се ради складиштење, што каже Скочко.
Е сад. Моје крушке нису прскане. И после две недеље складиштења, буду потпуно течне, после три недеље се проспу. Не могу да издрже месец дана. И ако сам прочитао да треба да их складиштим због шећера. Ја сам користио метод, ако је мекана, иде у канту под туч, па се сипа у буре сок.
Један огранак је рокнуо од тежине комплетно на земљу. Обрао сам крушке и складиштио их већ скоро месец и по. Смежурале су се. Пре су за руски чај него за комину. Нисам их убацио. Ради се о гајби крушака виљамовки. У максију такву гајбу, зелених виљамовки продају за 108 динара кило.

Evo jedan od tekstova mog ujaka, da malo reklamiram čovjeka, nepotizam jer sam tako u mogućnosti... A poslije o temi dnevnog reda, jer je i kod mene rodilo za razliku od prošle godine...

Evo kotla, evo garavoga

13.5.2010.
Posle dužeg vremena, zimus sam imao priliku da provedem noć, sa mojim Gerzovcima, kraj rakijskog kotla.

Jesenas šljive dobro rodile pa otac rad, slava prišla, da ima prave, čiste šljive da iznese pred ljude. Rakijski kotao (kazan) ili kako ga iz milošte zovu veseli stroj (sprava, mašina) veliki je magnet za zvane i nezvane, znane i neznane, pogotovo kada padne noć.

Pekli smo cijeli dan pa zašlo se duboko u noć. Mjesec se pomolio iza Borovice i obasjao snijegom ususkano Gerzovo. Ubrzo oko kotla okupilo se desetak ljudi, nekako je atmosfera življa, veselije je. Ciča zima stegla, u nozdrvama se osjeti miris tek ispečene rakije i tropa koji se puši u koritu. Časiša kruži, ide iz ruke u ruku, svi nazdravljaju i blagosiljaju posao.

Poneki kad ostane malo rakije u čašici, prospe je u vatru, ona bukne i odgovori plamenom. ''Djeco, vidite li kako rakija gori, tako bolan, ona i u isanu gori, nemojte čudo piti'', upozorava stari kotlar. ''Vala, kad ti nisi izgorio, neće niko'', dobacuje neko iza kotla.

Na trenutak, kad utihnu naši glasovi, čuje se kako komina kvrca i ravnomjerno okretanje ručice da ne bi zagorjela. Čas grijemo leđa, čas se okrenemo licem prema kotlu, mada nas ponekad zaguši dim kad ga vjetar natjera. Komšo povuče pjesmu ''Evo kotla, evo garavoga, evo moga brata rođenoga'', mi ostali prihvatismo pjesmu koja je parala noćnu tisinu.

I tako pjesma za pjesmom, rakija za rakijom, mjesec uveliko odmakao. Kotlar vadi krompir iz žara, stari donese udo mesa, tu je i kajmak. Pijuckamo, mezimo, pjevamo, pričamo o nekim vremenima koja se neće vratiti.

I ova noć je samo repriza jedne epizode iz tih vremena kojih se prisjećamo. Kad sam bio mali, volio sam da se šunjam oko kotla, da slušam priče i pjesme sve dok me ne bi onako dremovnog otjerali u krevet. Mjesec se izgubio, uveliko zabjelilo, pjetli lupanjem krila i svojom pjesmom pozdravljaju novi dan.

Umoran, ozebo, dremovan, kao nekad u djetinjstvu, doduše nisu me otjerali otišao sam u krevet. Prije nego što ću utonuti u san, neka toplina obuzimala je moje tijelo i u duši sam osjećao veliko zadvoljstvo što provedoh noć kraj rakijskog kotla.

Hahahahaha

Pravimo isključivo šljivu, mada od iduće godine ćemo malo voljamovku premijerno probati. A evo i nekoliko pjesama o ovom veselom događaju pečenja rakije

Ja rakiju i djevojku, majko, obadvije volim podjednako.

Oj rakijo, primakni se duši, crna mi se džigerica suši.

Od rakije nema bolje žene, po tri dana ona ljulja mene.

Oj rakijo, majko tuberana, lječiš moja pluća poderana.

Oj rakijo, četerest stepeni, dok je tebe, ja se ne oženi.

Oj rakijo, ima li te džabe, da te piju seoske barabe.

Oj rakijo, da si bliže Bogu i njega bi oborila s nogu.

Konjak, vinjak i rakija loza, to je majko, moja dijagnoza.

Oj, rakijo, rako, ja te volim jako, a ti mene rako, u jarak polako.

Usne moje mirišu karminom, draganove rakijom i vinom.

Oj, rakijo, šljivovice vruća, ti si moja upalila pluća.

Pijem pivo jel ti ženo krivo, piću šerbe, ostaviću tebe.

Pijem pivo, rakija mi gorka, kod kuće mi žena ko djevojka.

Pijte braćo, ja ću iz bokala, za mene je svaka čaša mala.

Piću, piću dok je u litriću, kad ne stane, ja ću iz mehane.

Domaćine, daj rakiju vamo, da mi tebi slavu čestitamo.

Rakija je uvatila dima, o moj gazda samo nek je ima.

Koliko sam popio konjaka, kupio bi Fapa teretnjaka.

Oj rakijo, moja ljekarijo, ko te pije taj bolestan nije.

ili je neki iksmen (postoji mogućnost, doduše minimalna).

Postoji bezmalo siguran način detekcije previše šećera, doduše zahteva malo prakse - daš nekom da ti zapali cigaretu, ali mora biti prva cigareta i prva rakija na prazan stomak. Sunše brzo rakiju i, dok još nisi jezikom coknuo, povučeš dim cigarete. Ako ima šećera reakcija se kreće od slatkaste mučnine u grlu do povraćanja u mlazu :)

Za viljamovku savet - pošto prepek proizvodi čist destilat dobija se špiritus bez ukusa i mirisa, zato iz prvog pečenja odvojiš prvenac dva litra (ono prvo što curi, prim. prev.) i ostaviš sa strane, kad krene prepek sipaš to odvojeno u lonac u koji curi rakija i onda počneš sa merenjem procenta alkohola. Kad dođe na željeni nivo (kod nas je to 21-22 grada, kad ohladi da bude oko 20) onda je rakija gotova. One dve litre prvenca zadrže sav miris i ukus kruške i cela količina "pokupi" šmek.

Problem je što nema standardizacije. Svaka budala pravi rakiju. Niko se ne fokusira na kvalitet jer kvalitet se ne ceni i ne može da ispliva od kvantiteta "šećeruša". Zakon nije jasno definisao proizvodnju i promet rakija, šljivovica nije geografski brendirana, svako je stručnjak za sve