Da vratim priču na svemir:
sve u svemu, veliki prasak je morao da se desi brze od brzine svetlosti, ali mi ne mozemo objasniti nista ako ne uzmemo da je brzina svetlosti konstantna i maksimalna brzina interakcije izmedju cestica.
Pazi, sad ću probati onako, kao laik laiku, da prenesem, mislim važeću, teoriju:
Brzina svetlosti je maksimalna ali je to brzina kretanja svetlosti KROZ PROSTOR. Dakle, ništa se ne može kretati kroz prostor brže od svetlosti. Ali, prostor se širi. I brzina širenja prostora ne podleže navedenom ograničenju. Po inflatornoj teoriji (koja je, kako sam shvatio, trenutno prihvaćena kao važeća), prostor se u jednom periodu razvoja, nakon velikog praska, raširio na ogromne razmere u kratkom vremenu tako da su se određeni objekti koji se u tom prostoru nalaze našli na mnogo većoj udaljenosti od nas nego što bi to moglo da bude da su se kretali uz uobičajena ograničenja kroz statičan prostor.
Zato se, na primer, prateći plavi (ili crveni, jebem li ga) pomak u spektru nekih objekata u dubokom svemiru, pre svega kvazara, primenom običnih formula za izračunavanje brzine kojom se udaljavaju od nas dolazi do apsurdnih zaključaka da se udaljavaju brzinom većom od brzine svetlosti, ali ako se primeni princip širenja prostora, onda rezultati postaju logični. Inače, kada kažem širenje prostora, mislim bukvalno na širenje prostora a ne na širenje svemira, jer pod uobičajenom predstavom širenja svemira ljudi razumeju kretanje i udaljavanje objekata u prostoru jednih od drugih dok se pod širenjem prostora podrazumeva uvećanje prostora između obejkata nezavisno od njihovok kretanja kroz prostor.
