Evo videh ovaj sad poster sto je odabrn pa se prosetih i prica moga dede pa reko da otvorim temu
Dedine ratne price
Arhiva240 odgovora· poslednji 23. feb 2017.
E ovako. Ni je od mog dede al je od jednog drugog. Nemci ti dosli u selo i poceli da maltretiraju, ruse i tako te stvari da rade. I taj covek ( kako nisu imali oruzija) sa svojom bracom odluci da vilama ubiju trojicu nemaca i da puskama oteraju jos cetvoricu. ( ukupno je bilo 7 nemaca) i tako oni napadnu sa ledja nemce i krene lose i pocne pucnjava i tako ti on jedino ziv ostane. To su culi jos ova cetvorica pa krenula odakle dolazi buka. Taj deda se popne na krov i skine dvojicu nemaca. I prema prici ova druga dvojica pobegnu. E sad koliko je istina ovo nemam pojma
--ćale mi ratovo i '99. i 1992-'93. za vreme bombardovanja je bio rezrvista stariji vodnik pri vatrogasnoj službi i posle granatiranja ćupristanske kasarne doneo kući par pogorelih heklera, štoljče za signalne rakete i dva kalaša s izgorenim drvetom, neupotrebljivo ofc.
u ratu preko drine je bio čini mi se u erdeviku, ono, nije bilo baš zajebano,al nije bilo ni laganeze. ne znam priče iz tog rata, nismo nikad prozborili o tome. i nema potrebe.služio je JNA, al je oduvek bio monarhista
--deda bio mladunac kad je počo drugi svecki, tako da nije učestvovao u ratu,al mi reče u par navrata da kad je došo nemac u selo, ponašo se kao veliki gospodin, i tad je moj pokojni deda žika prvi put i probao čokoladu i meso iz konzerve, delili nemci klincima, imali u rezervama. od tada je čak i zamrzeo ruse, pričao mi kako su to goveda obična nehigijenska i smrdljiva, bez osnovne kulture. služio je kasnije JNA, al je oduvek bio monarhista
--pradeda duško je bio veeelika šljokara tako da nije ni čudo što nisu teli da mu daju pušku ni partizani ni četnici. nije služio vojsku i boleo ga kurac ko je na vlasti sve dok je imao da popije bar pola kila rakije dnevno. umro je u devedestoj godini.
--čukundeda ignjat je bio veliki gospodin, ratovao u prvom sveckom, oženio austrijanku, moju čukun babu.i radio je posle tog rata par godina na kraljevom dvoru kao baštovan. ne znam priče šta je radio dok je držao pušku i gde je bio, umro je kao relativno mlad čoek.
Moj deda jeo bobice za vreme rata.
A ovaj moj šumske jagode. Tamanio ih k'o nezdrav :)
Hahaha
Један мој деда је причао да је једним метком убио три шиптара.
Мени је један прадеда био у четницима па у партизанима, један је био у заробљеништву у Италији а један други у Немачкој, бабин брат је био у четницима а чукундеда ми је био у Церској бици где је умро. Е сад, приче знам само од бабе и деде али то је све из друге руке.
Има нека прича за неког комшију из села којег су ухватиле Швабе и он им побегао, али тај опис бегања је гори од Алберта. Нешто фазон посвађао два стражара, побегао из...тог неког логора где су били (наравно умакао је свим војницима), шта ти ја знам, и на крају побеже кући са све оковима око руку.
Чукундеда био у Првом светском рату, ал' с погрешне стране Дунава, па га регрутовали Аустроугари, и после неког времена побегне ти он из њихове војске, нађе неке ликове у Сремској Митровици који га пребаце до Београда, и ови тамо вичу агресор агресор(плава униформа, јелте), а он им се преда и за недељу дана се борио у њиховој војсци. :)
Има нека прича за неког комшију из села којег су ухватиле Швабе и он им побегао, али тај опис бегања је гори од Алберта. Нешто фазон посвађао два стражара, побегао из...тог неког логора где су били (наравно умакао је свим војницима), шта ти ја знам, и на крају побеже кући са све оковима око руку.
Deda Dejvid Koperfild Benny Hill version :)
Ја више не знам да ли је то општепозната фора или не, али ми је увек ћале причао да су њему овако објашњавали разлику између четника и партизана кад је био клинац:
Пратизани су били честити борци против окупатора и народних издајника. А четници су били стриц Милан, деда Мане, кум Пера...
Hahahahahahahaa
Poznata ali dobr fora
Што сте заборавили човека?
Нисмо, ја га малочас споменуо...
ima priča iz Ivanjičkog sreza, kad su snimali Užičku republiku pa pokupe statiste, a to je Stambolićev kraj, tu je ubijen poslednji četnik Srbije, čuveni Boža Javorac - postroje statiste pa krenu redom: partizan, četnik, četnik, partizan, partizan i sve tako do kraja. Kad su završili pitaju: "Ima li neko nešto da mu je nejasno oko posla?", a jedan se javi pa kaže: "Jasno mi je za partizane, ali hoćemo li mi što smo četnici dobiti od vas uniforme ili da donesemo od kuće?"
ima priča iz Ivanjičkog sreza, kad su snimali Užičku republiku pa pokupe statiste, a to je Stambolićev kraj, tu je ubijen poslednji četnik Srbije, čuveni Boža Javorac - postroje statiste pa krenu redom: partizan, četnik, četnik, partizan, partizan i sve tako do kraja. Kad su završili pitaju: "Ima li neko nešto da mu je nejasno oko posla?", a jedan se javi pa kaže: "Jasno mi je za partizane, ali hoćemo li mi što smo četnici dobiti od vas uniforme ili da donesemo od kuće?"
Урбана легенда.
Upoznao sam čiču, tesara, gore na planinčugi. Puno je kuća napravio od drveta. Kada su snimali film "Ptice koje ne polete", gore na bilješkoj steni. Onda im je taj čiča gradio baraku. Jer je taj čiča najbolji majstor za drvene kuće u istočnoj Srbiji. A Bata Živoinović je igrao onoga dedu Zdravka lugara. Ne znam ja kada se Bata zamerio čiči, ali ga čiča zdravo ne voli. Niko ne zna zbog čega.
I izgradili oni tamo barake, za film i tako to. Kada okupi producent, tamo lokalce, počasti ih klopu i piće, ko ima nešto da ih pita. I veli on njima: "Onaj scenarista, jebo mu pas mater, stavio da, lugar, glavna uloga, gine. Treba nam neko za jednu scenu, da bude kao krivolovac i da puca na Bati Živoinovića. Mi bi to dobro platili. Platili bi ko sve ovo što ste do sada radili. Duplo para, ko hoće da puca na Batu." Pa kao nezgodno je, Bata je defakto narodni heroj, pobio more švaba, bla bla.
I kaže njima čiča: "Ubiću ga ja za džaba, samo da mi vi obećate, da nećete svedočiti." I sada gledaju ga oni producenti. Pa razmišljaju šta im je deda rekao. Naposletku ukapiraju, pa dedu ispod miške, pa u ladu nivu i pakuj u selo. Jebi ga Bata u to vreme bio, narodni poslanik, visok član SPS, štiotio ga zakon, mogli su odma da šalju čiču na robiju.
Blage veze nemam ko je lik koji puca na Batu. Ali je neko od lokalaca.
moj je teča rođen i odrastao gore, ispod Savine vode, selo Kurćubi, kad pogledaš odozgo kao s neba da gledaš...
ima priča iz Ivanjičkog sreza, kad su snimali Užičku republiku pa pokupe statiste, a to je Stambolićev kraj, tu je ubijen poslednji četnik Srbije, čuveni Boža Javorac - postroje statiste pa krenu redom: partizan, četnik, četnik, partizan, partizan i sve tako do kraja. Kad su završili pitaju: "Ima li neko nešto da mu je nejasno oko posla?", a jedan se javi pa kaže: "Jasno mi je za partizane, ali hoćemo li mi što smo četnici dobiti od vas uniforme ili da donesemo od kuće?"
Verovatno je legenda, jer se i u mom kraju priča slična priča, mada kod mene ta priča ima mnogo detalja što možda govori o njenoj autentičnosti: Kada su snimali Povratak otpisanih, deo je sniman u Koraćici, selu odakle je Bata Živojinović (on je tu glumio četničkog majora) - scena u srušenoj crkvi je snimana na ruševinama manastira Pavlovac u Koraćici (danas je obnovljen), a on je okupio svoje seljake da statiraju. Među njima je bio i njegov veliki prijatelj, čuveni mladenovački fotograf Mića Kalispera (kome je Bata često nameštao epizodne uloge, tako da Mića i njegov sin Ratko glume dvojicu od šest Čvorovića u Balkanskom špijunu, čuvena scena sa pankerima). Mića je inače stvarno bio i u četnicima i u partizanima, pa kad je došlo do podele uniformi za četnike, mića i njegova ekipa su samo rekli "ne treba, donećemo mi naše od kuće". Tako se bar priča.
Avokadova je ubedljivija al koga briga svakako je 80 posto ovde izmisljeno :-)
e nemoj da mi kades pricu..izmisli svoju..
deda mi pricao kako je udario samarom hitlera.bilo je to u bg.hitler stajao ispred neke zgrade i pusio cigaretu a moj deda mu prisao i rekao mu daj ovamo sve pljuge i upaljac.hitler kaze najn ili tako nesto a moj deda ga udari samarom i vikne na njega daj pljuge i hitler krene da bezi a moj deda nije mogao da ga juri jer je imao upalu misica
moj deda pushkom njemce ganjo
moj deda ima parkinsona i sere nekontrolisano
Navodno, moj cukundeda, mamino prezime, se iz Prvog svetskog rata vratio bez obe noge. Valjda ih izgubio dok je prelazio Albaniju, pa ga popeli na top ili na konja i teraj dalje...
Sto je najgore, kazu ljudi da je posle rata nastavio da radi kao gradjevinac na skeli. Podignu ga kolege na skelu, on zida i pomera se rukama po skeli. Kad mora da pisa ili da ide kuci, oni ga skinu sa skele i stave u kocije. Sreca njegova pa je bio domacin, imao nekoliko konja i kocije pa je imao cime da se krece.
E sad, ovako su meni pricali. I meni zvuci nerealno, al' ajde...
Puchemi noga, dedino unuche
Cukununuce
Marko Bode je rođen u gradiću Osterodeu. Otac mu je bio Nemac, majka polu-Nemica polu-Srpkinja. Tačnije, otac joj je bio Srbin. Četnički vojnik.
Za vreme Drugog svetskog rata Bodeov deda je bio zarobljen i transportovan u Nemačku u logor. Tamo je upoznao jednu devojku i zaljubio se. Toliko da je čak pobegao iz voza koji ih je vraćao kući pred kraj rata kako bi ostao s njom.
Oženio se, a u tom braku je rođena jedna devojčica – majka Marka Bodea! I stvarno! Kada ga bolje pogledate, Bode uopšte ne liči na tipičnog Nemca.
eo averedž priče da je đedo nešto zbidžio u švapskom zarobljeništvu.
moj đed poginuo u ovom ratu '92. Ubio ga ustaša snajperom u borbi. A prađed, on je bio u austrougarskoj vojsci u prvom svjetskom ratu i ubijao ruse na istočnom frontu, posle ga ruje zarobile i bio sedam godina u ropstvu
Jedna od priča (nije od dede al jbg) koje sam čuo od jednog starijeg vodnika koji je bio na kosovu 99te je da je video kad su zarobljenog albanca vezali za tenkovsku cev da ne može da mrdne i onda ožežnu a vrelina cevi ga sprlji, al ne opale odmah već da drže tako neko vreme da visi
A prađed, on je bio u austrougarskoj vojsci u prvom svjetskom ratu i ubijao ruse na istočnom frontu, posle ga ruje zarobile i bio sedam godina u ropstvu
ДВОУМИМ СЕ ОКО ХИТЛЕРА И ТИТА. МОЖЕ ПОМОЋ ПОЛА ПОЛА? И ДА ПОЗДРАВИМ ГАЗДА ПРОКУ.
moj đed je jači od vaših đedova
Moj deda umro od ciroze jetre boleo ga kurac da ratuje
moj deda je mlad 1977. god, keva je moja bila problematicna rodla sa 11 god
Deda deda bas si krme
ja vragolan i moj deda ratujemo gde god treba
xaxaxa sokodzove
xaxaxaxa shir kahn
Tema je u Arhivi i zaključana je, tu se više ne odgovara.