Dedine ratne price

Evo videh ovaj sad poster sto je odabrn pa se prosetih i prica moga dede pa reko da otvorim temu

Први дани II Светског рата, ни четници ни црвени нису још почели са радом, људи сазвали збор да се договоре шта ће и како ће. Скупили се домаћини на некој утрини (баба ми је причала да је било око 150 људи), таман почели да митингују кад ете швапског авиона. Један рафал по оној гомили, тројица мртвих, међу којима и мој прадеда. Коњец фиљма.

Vako, đed sa ćaćine strane je 1939. goodište i drugom svjetskom nije mogao iz tehničkih razloga da ratuje pošto nije bilo nosača za puškomitraljez na dečijoj hodaljci. Al je njegov ćaća, a moj prađed, bio na robiji u Sibiru 7 godina te pretpostavljam da je bio u austrougarskoj vojsci u prvom svjetskom pa su ga Rusi pokupili kad su došli. To ga nije spriječilo da se vrati s robije i dođe kući i napravi dvanaestoro djece, od kojih je osmoro ostalo živo. Ovaj moj đed iz prve rečenice je poginuo u ovom ratu 1992. godine u odbrani od napada ustaške jedinice Zenge na moje selo Unka. Pogođen je snajperskim metkom u prsa i bio je metar i po od mog oca u tom momentu. Imao je 55 godina tada.
Đed sa majčine strane je bio tri godine u četnicima, a kad je vidio da je vrag odnio šalu prešo je u partizane i zadržao se tri mjeseca. Kasnije kreno da pravi djecu i sklepo devetoro od kojih je jedno umrlo.

Elem, što se tiče ratnih priča ispričaću jednu stričevu (brat od moga ćaće) kad su našli bure od 1000 litara rakije neđe na Plehanu, to vamo između Dervente, Doboja i Modriče. Pošto nisu mogli da nađu čep opale metak u vrr i malo iscuri u kanistere koje su našli. Naspu oni po dvaes litara rakije i odnesu u svoj vod, Kad su popili posle dva dana odu po još i nađu ono bure izbušeno mecima na svaka dva centa po vertikali lololoo.

A drugi stric kad je bio u Vozući, planina Ozren, blizu doboja, sjeli da jedu nekih pašteta i ide neki lik, nosi transportnu torbu, hramlje, i izvadi iz torbe ljudsku glavu sa turbanom - neki mudžahedin.

Otac je bio u izvidnici, i prišunjao se nekim ustašama na nekih 30 metara u travuljini i čekada se odmaknu da može da se vrati nazad, kad ono u tom momentu prolazi preko njega neka zmijurina. Usro se bio živ ali nije smio da beži pošto bi ga ovi ubili.

evo jedna netom predratna. Vidio moj đed dok je još bio živ da će biti sranja i krenuo da naoružava familiju. Kad je pribavio pištolje i puške odlučio da kupi nešto moćnije. Čuo da ima neko u jednoj kasarni što šverca oružje i ode i kupi minobacač i dva sanduka mina. Došla 1991. i riješi đed da oproba oružje. Okupilo se cijelo selo na Božić izjutra i opale oni trri mine. sve je bilo do treć koja nije opalila. Prvo se niko nije smio nadviriti nad cev minobacača, pa kad su se uverili da je odletela ina, celo selo tražilo po šumi minu da neko ne bi nabelajiso kad krene u drva traktorom. i tako

Imam i ja jedan "ratni" doživljaj - gurnu mene u rezervu ovde u Srbiji, nisam u vojnoj evidenciji ali gospodin kojeg su posle penzionisali primi lovu da jedan gazdaški ne ide u rezervu pa pošalje mene jer zna moju familiju, odradim 62 dana rezerve na granici sa Hrvatskom, 1993-ća godina, mart/maj. Dođe general Biorčević u obilazak, pijan ko tuka, pita mene da li sam spreman da "idem preko" da branim srpstvo. Ja mu kažem da nisam jer mi vera zabranjuje ubijanje. On zapeni, nisam tolike oči video nikad u životu, pita "Koja vera, sunce ti jebem?", ja kažem pravoslavna, on izvadi pištolj da me strelja, jedva mu ga oteše - pisali mi rezervu, ona traje maks 60 dana, a mene držali 62, da me ubio ili ranio ne bi vojska još isplatila odštetu.

Doduše, i kod Banjaluke me skidao škrbavi tinejdžer sa autobusa da me strelja jer mi prezime nije na -ić, pa sam, dakle, ustaša. Spasio mi glavu neki ćaletov bivši učenik što je posle završio Akademiju. Meni film "Turneja" čist dokumentarac...

Ja mog dedu nisam nažalost ni upoznao...
Ali uopšte po ćalovoj priči, mene dedin život oduševljava...
Rođen je 1893. u Bosni, išao čovek u I svetski rat, preživeo sve nedaće, vrati se u Srbiju, oženio se, i napravio 2 sina i ćerku...
Čovek završio i u II svetskom ratu, odakle se takođe vrati živ i zdrav, da bi 50 i neke upoznao moju babu, koja je takođe imala 3 deteta iz prvog braka ( 2 ćerke i 1 sina ), i 59. godine dobio mog oca - ZNAČI SA 66 GODINA!!! Deda bio opasan! Posle Solunskog fronta, i svega što je preživeo uspeo da napravi mog ćala sa 66 godina... lolol
Sve što imam od dede jesu neke njegove crnobele slike i nekoliko ordenja...

U 66 godini. Pa deda ti dobro znao zanat :-)

--ćale mi ratovo i '99. i 1992-'93. za vreme bombardovanja je bio rezrvista stariji vodnik pri vatrogasnoj službi i posle granatiranja ćupristanske kasarne doneo kući par pogorelih heklera, štoljče za signalne rakete i dva kalaša s izgorenim drvetom, neupotrebljivo ofc.
u ratu preko drine je bio čini mi se u erdeviku, ono, nije bilo baš zajebano,al nije bilo ni laganeze. ne znam priče iz tog rata, nismo nikad prozborili o tome. i nema potrebe.služio je JNA, al je oduvek bio monarhista

--deda bio mladunac kad je počo drugi svecki, tako da nije učestvovao u ratu,al mi reče u par navrata da kad je došo nemac u selo, ponašo se kao veliki gospodin, i tad je moj pokojni deda žika prvi put i probao čokoladu i meso iz konzerve, delili nemci klincima, imali u rezervama. od tada je čak i zamrzeo ruse, pričao mi kako su to goveda obična nehigijenska i smrdljiva, bez osnovne kulture. služio je kasnije JNA, al je oduvek bio monarhista

--pradeda duško je bio veeelika šljokara tako da nije ni čudo što nisu teli da mu daju pušku ni partizani ni četnici. nije služio vojsku i boleo ga kurac ko je na vlasti sve dok je imao da popije bar pola kila rakije dnevno. umro je u devedestoj godini.

--čukundeda ignjat je bio veliki gospodin, ratovao u prvom sveckom, oženio austrijanku, moju čukun babu.i radio je posle tog rata par godina na kraljevom dvoru kao baštovan. ne znam priče šta je radio dok je držao pušku i gde je bio, umro je kao relativno mlad čoek.

Moj deda jeo bobice za vreme rata.

A ovaj moj šumske jagode. Tamanio ih k'o nezdrav :)

Hahaha

Један мој деда је причао да је једним метком убио три шиптара.

Мени је један прадеда био у четницима па у партизанима, један је био у заробљеништву у Италији а један други у Немачкој, бабин брат је био у четницима а чукундеда ми је био у Церској бици где је умро. Е сад, приче знам само од бабе и деде али то је све из друге руке.
Има нека прича за неког комшију из села којег су ухватиле Швабе и он им побегао, али тај опис бегања је гори од Алберта. Нешто фазон посвађао два стражара, побегао из...тог неког логора где су били (наравно умакао је свим војницима), шта ти ја знам, и на крају побеже кући са све оковима око руку.

Чукундеда био у Првом светском рату, ал' с погрешне стране Дунава, па га регрутовали Аустроугари, и после неког времена побегне ти он из њихове војске, нађе неке ликове у Сремској Митровици који га пребаце до Београда, и ови тамо вичу агресор агресор(плава униформа, јелте), а он им се преда и за недељу дана се борио у њиховој војсци. :)

Има нека прича за неког комшију из села којег су ухватиле Швабе и он им побегао, али тај опис бегања је гори од Алберта. Нешто фазон посвађао два стражара, побегао из...тог неког логора где су били (наравно умакао је свим војницима), шта ти ја знам, и на крају побеже кући са све оковима око руку.

Deda Dejvid Koperfild Benny Hill version :)

Ја више не знам да ли је то општепозната фора или не, али ми је увек ћале причао да су њему овако објашњавали разлику између четника и партизана кад је био клинац:
Пратизани су били честити борци против окупатора и народних издајника. А четници су били стриц Милан, деда Мане, кум Пера...

Hahahahahahahaa

Poznata ali dobr fora

Што сте заборавили човека?

Нисмо, ја га малочас споменуо...

e nemoj da mi kades pricu..izmisli svoju..

OK

deda mi pricao kako je udario samarom hitlera.bilo je to u bg.hitler stajao ispred neke zgrade i pusio cigaretu a moj deda mu prisao i rekao mu daj ovamo sve pljuge i upaljac.hitler kaze najn ili tako nesto a moj deda ga udari samarom i vikne na njega daj pljuge i hitler krene da bezi a moj deda nije mogao da ga juri jer je imao upalu misica

moj deda pushkom njemce ganjo

moj deda ima parkinsona i sere nekontrolisano

Navodno, moj cukundeda, mamino prezime, se iz Prvog svetskog rata vratio bez obe noge. Valjda ih izgubio dok je prelazio Albaniju, pa ga popeli na top ili na konja i teraj dalje...

Sto je najgore, kazu ljudi da je posle rata nastavio da radi kao gradjevinac na skeli. Podignu ga kolege na skelu, on zida i pomera se rukama po skeli. Kad mora da pisa ili da ide kuci, oni ga skinu sa skele i stave u kocije. Sreca njegova pa je bio domacin, imao nekoliko konja i kocije pa je imao cime da se krece.

E sad, ovako su meni pricali. I meni zvuci nerealno, al' ajde...

Puchemi noga, dedino unuche

Cukununuce

http://www.telegraf.rs/sport/2631273-da-li-ste-znali-da-je-jednom-od-najpoznatijih-nemackih-fudbalera-deda-bio-cetnik-iz-srbije

Marko Bode je rođen u gradiću Osterodeu. Otac mu je bio Nemac, majka polu-Nemica polu-Srpkinja. Tačnije, otac joj je bio Srbin. Četnički vojnik.

Za vreme Drugog svetskog rata Bodeov deda je bio zarobljen i transportovan u Nemačku u logor. Tamo je upoznao jednu devojku i zaljubio se. Toliko da je čak pobegao iz voza koji ih je vraćao kući pred kraj rata kako bi ostao s njom.

Oženio se, a u tom braku je rođena jedna devojčica – majka Marka Bodea! I stvarno! Kada ga bolje pogledate, Bode uopšte ne liči na tipičnog Nemca.

eo averedž priče da je đedo nešto zbidžio u švapskom zarobljeništvu.

moj đed poginuo u ovom ratu '92. Ubio ga ustaša snajperom u borbi. A prađed, on je bio u austrougarskoj vojsci u prvom svjetskom ratu i ubijao ruse na istočnom frontu, posle ga ruje zarobile i bio sedam godina u ropstvu

Jedna od priča (nije od dede al jbg) koje sam čuo od jednog starijeg vodnika koji je bio na kosovu 99te je da je video kad su zarobljenog albanca vezali za tenkovsku cev da ne može da mrdne i onda ožežnu a vrelina cevi ga sprlji, al ne opale odmah već da drže tako neko vreme da visi

A prađed, on je bio u austrougarskoj vojsci u prvom svjetskom ratu i ubijao ruse na istočnom frontu, posle ga ruje zarobile i bio sedam godina u ropstvu

ДВОУМИМ СЕ ОКО ХИТЛЕРА И ТИТА. МОЖЕ ПОМОЋ ПОЛА ПОЛА? И ДА ПОЗДРАВИМ ГАЗДА ПРОКУ.

moj đed je jači od vaših đedova

Moj deda umro od ciroze jetre boleo ga kurac da ratuje

Smeh

moj deda je mlad 1977. god, keva je moja bila problematicna rodla sa 11 god

Deda deda bas si krme

ja vragolan i moj deda ratujemo gde god treba

xaxaxa sokodzove