Advokado
Za vreme studentskog protesta 1996/97, dok smo u koloni šetali po gradu, na dnu Beogradske ulice naletimo na Bratislavu Bubu Morinu (bila neko mudo u JUL-u ili SPS-u i komesar za izbeglice) u službenom vozilu, parkiranom sa strane na trotoaru. Ona se izbezumila od straha a mi počeli da se zajebavamo, malo joj skandirali, mahali indeksima, neko joj malo lupao po kolima, neko ljuljao kola, sve u svemu, malo se sprdali ali nismo bili stvarno agresivni. U tom trenutku, prilazi i jedna starija žena, što bi rekli "prava beogradska gospođa" i kaže nešto kao "Ma govnima nju treba namazati". Mi kao da da, hahaha, gospođo, care i sl. E sad, sve bi bilo lepo i dobro da gospođa nije vrlo ozbiljno shvatila samu sebe, pa je počela da se osvrće i da vuče ljude za rukav, tražeći govna, ili bar novinu da se neko na nju posere. Kada smo videli da je vrag odneo šalu i da ćemo da seremo i kad nas ne tera, mi se povučemo, a i žurka oko Bubinih kola se već razilazila. Uveče smo svi bili u prilogu na BK TV, a Buba Morina je na konferenciji za štampu izjavila da joj je život bio ugrožen, a za nas je rekla da smo svi bili izbeglice ili članovi SPO-a, da smo mahali članskim kartama SPO i izbegličkim legitimacijama i da je pola nas prepoznala iz Komesarijata za izbeglice. E tad mi je bilo žao što ne poslušasmo gospođinu inicijativu za govna.
1995. bio je avgust mesec, počelo je 5. u mesecu. Bio sam volonter u crvenom krstu. Ali ne volonter kao ovi izdajnici iz nevladine organizacije, nego patriota koji pomaže svom narodu.
Bratislava Buba Morina je bila sekretar crvenog krsta. I bila je i još uvek je kleptoman. Za vreme dok sam bio tamo, bila je u jednoj službenoj poseti. Postavili smo reklamne pepeljare, upaljače, cigare, otvarače, blokove tamo gde je Buba prolazila i zamo gde je sedela. A sekretarka je trpala te sitnice u svoju žensku torbu i kezila se. Postavljali smo te mamce da nam ne bi odnela neki pečat, heftalicu ili tako nešto, što nam zaista treba.
