Ову тему сам отворио због људи који воле бескрајне дебате и теоретисање у празно.
Елем, баш данас сам се занимао тематиком- ако ја одем у прошлост и убијем свога оца, јесам ли ја оцеубица или самоубица?
Након дуге дискусије сам изнео мишљење да нисам ништа, јер се тим актом заправо закључавам у просторно- временски парадокс, који завршава шутнут у неки слепи рукавац главног тока времена.
И слично. Које је ваше мишљење?
Citat:Ima nekih kojima bi to mogao da bude i pozitivan efekat. Sve je relativno, što kaže Ajnštajn.
Ајнштајн, лисац стари.
Citat:zašto prosto ne bi nastala nova stvarnost, u kojoj bi nastavio da živiš tu, bez ikakvih posljedica?
Е, то. Осим што у случају убиства неког ко је одговоран за своје постојање себе закључаваш у парадокс, и то је то.
Ајде да дискутујемо о ентропији. Зашто се Тарзанија девалвирала и сад промовише онај шугави Балкан Фун?
El Grande, ja ti rekao kako se meni čini. Ionako ne mislim da je putovanje kroz vreme moguće. Ali svakako mislim da vreme linearno teče i da ima samo jedan tok.
vrijeme svakako jeste izotropno i uniformno, ali nikako nije moguće reći da je linearno. Naizgled Lorencove transformacije jesu linearne, ali one važe samo za sisteme unutar ovog univerzuma. za ono izvan ne možemo baš mnogo da znamo. u svakom slučaju, odlična tema i fenomenalna diskusija, bez onog dječijeg "glup si" i "šta ti znaš"
Šta mislite o teoriji biocentrizma Roberta Lanze, koji tvrdi da nije univerzum stvorio život, već da je obrnuto?
http://www.youtube.com/watch?v=KL7-t9p8Zac
http://www.youtube.com/watch?v=Phep6qqmtmk
Prvi klip, 2:01 - 2:10
Citat:Da nas nema, univerzum kakav znamo ne bi postojao.
Dovoljno čuo. Glupo.
Ево клипа који најбоље објашњава теорију струна, на којој и почивају оне идеје о ,,мултиверзумима'', мада се ја увек изгубим негде код пете димензије
http://youtu.be/8Q_GQqUg6Ts
This isn't for your eyes!!!
http://images.hitfix.com/photos/532452/Hellraiser_PG-13_article_story_main.jpg
Citat:Šta mislite o teoriji biocentrizma Roberta Lanze, koji tvrdi da nije univerzum stvorio život, već da je obrnuto?
Teorija mi deluje prilično slabašno i neuverljivo.
A šta je u suštini život? Složena hemijska reakcija koja teži da se samoodrži?
Mene zanima šta su rekli neki filozofi o tome šta je život, pa ako znate neka dobra tumačenja, podelite ih sa nama neukima.
Citat:Mene zanima šta su rekli neki filozofi o tome šta je život, pa ako znate neka dobra tumačenja, podelite ih sa nama neukima.
Citat:Беше у почетку непојамни сингуларитет, који није простор заузимао, нити је време у њему текло, и све што данас постоји у њему је беше садржано. И деси се нешто непојамно, експлозија незамислива, и тако настаде Свемир.
И почеше у њему да се пале прве звезде, незамисливо светле и велике плануше огњем фузионим, осветливши таму космоса. И сагореше гориво своје, и свака од њих сконча у експлозији ужасној и моћној.
И нове звезде од њих настадоше, тамније, слабије, али у себи чуваху огањ претходница. И тешки елементи, шљака прометејске генерације, почеше да формирају планете прве.
И на једној планети поче нешто чудно да се дешава: шљака звезда угашених поче да се сабира, и једињења све сложенија да прави. И она се спајаху у гомилице и грозде, који се умножаваху, и тако живот настаде.
И живот се бораше и растијаше по законитостима одабира природног, свемир му је истребљење слао, а он се сваки пут опорављао и бујао и још јачи био, славећи стваралачку снагу универзума.
И у својој мудрости Природа на крају изнедри човека, врхунац стварања, драгуљ у круни еволуције, најсавршенију појаву универзума, створа чији мозак је најсложенија твар у свемиру, биће које једе, пије, спава, јебе, сере и гледа ТВ.
Citat:Da nas nema, univerzum kakav znamo ne bi postojao.
pa istina, postojao bi onakav kakav ne znamo jer nas nema :D
ima ponekih nehotice mudro rečenih stvari u takvim glupostima
mada i ja bih rekao da je univerzum nastao iz organike u smislu da je univerzum samo čovekova ideja koja uprošćava nekakvu 'pravu stvarnost' il štagod, koja je zapravo 'spontani' pluralizam i čist dinamizam (ali ne mehanički, jer kauzalitet mehanike je takođe čovekov konstrukt, kao što je i logika, pre svega). ali čovek otkad postoji prilagođava taj 'dinamizam' i pluralizam svojim moćima saznanja (koje su i same deo tog dinamizma, jer i sami nismo odvojeni od njega) kako bi se lakše snalazio u svemu tome, kako bi uopšte mogao da preživi. zato je ta fikcija nekakvog univerzuma kao jedne celine sa uniformnom zakonitošću zapravo jedna korisna fikcija, koja je, meni se čini, potekla iz nekih primarnijih potreba - potrebe za jedinstvom svesti, kao što je iz te iste potrebe čovek 'izmislio' atome i čestice i sve što je neko jedno i sve što je statično.
između ostalog, to se i samo potvrđuje time što tek od novog veka, od dekartovog subjektivizma i filozofije svesti i galilejeve mehanike se svemir razumeva kao univerzum, za srednji vek i antiku i mahom renesansu svemir nije univerzum.
E ote mi reč iz usta.
Све је то Бог створио.
Лаки, не бих да тролујем али ово је тема за мудросерије а не озбиљну расправу. Сад ако си ти то написао овде, испада да не мислиш озбиљно.
možda i jeste bog stvorio, al boga smo ubili lolo
a bogami i čoveka smo saranili
http://theamericanscholar.org/a-new-theory-of-the-universe/
tu je kompletan članak onog Lanze. nije baš da je osporavan previše, to što je dao je neki filozofski pogled, sa malo naučnog upliva. nije glupost nešto sa čim se ne slažemo. koliko ljudi ima koji se ne slažu sa gravitacijom pa da li onda i gravitacija postaje glupost.
Сад видех да је неко поставио линк за теорију струн, која је за сада само математички куриозитет а не физичка стварност.
Иначе:
http://www.youtube.com/watch?v=E7FV9aaiwKQ
као и:
Бог је створио човека, човек га је убио.
или
Човек је створио бога, бог га је убио.
eh da, replika za ovaj warnerov komentar:
ali reći da je su navedene čovjekove osobine korisne ili da citiram (ne znam kako se citira kodom na sajtu):
ali čovek otkad postoji prilagođava taj 'dinamizam' i pluralizam svojim moćima saznanja (koje su i same deo tog dinamizma, jer i sami nismo odvojeni od njega) kako bi se lakše snalazio u svemu tome, kako bi uopšte mogao da preživi. zato je ta fikcija nekakvog univerzuma kao jedne celine sa uniformnom zakonitošću zapravo jedna korisna fikcija, koja je, meni se čini, potekla iz nekih primarnijih potreba - potrebe za jedinstvom svesti, kao što je iz te iste potrebe čovek 'izmislio' atome i čestice i sve što je neko jedno i sve što je statično.
sve što postoji u svojoj suštini ima progres. ne "snalazimo" se mi lakše ili teže, i ne samo mi, nego bilo šta što postoji, nego nam je to narav da tako nastupamo. čak i ta snalažljivost je mehanizam, nešto što nam je dato, kreacijom ili evolucijom. ne samo da ovaj univerzum koji je pod našom percepcijom nije korisna fikcija, nego je jedini mogući način da ga percipiramo. niko nije osmislio gravitaciju jer je korisna, ona je bila tu prije nego što smo i počeli da o njoj razmišljamo. te stvari kojima percipiramo i koje percipiramo nisu potreba, one su put i to jedini put kojim je moguće kročiti kroz progres. čovjek nije iz potrebe sebi objašnjavao, nego iz mehanike koja mu je usađena. to mu je svrha. apsorpcija okoline. reći da je percepcija potrebna znači da smo mi stvorili percepciju. ali čak i mačke imaju percepciju zar ne?
Nijesam namjerno. :)
Citat:pa kako, kad između
ta dva mesta ima besk. mnogo delova da se
pređe"
To je kao onaj paradoks Ahil i kornjača.
Misliš da je nemoguće da Ahil stigne kornjaču, ako joj je dao neku prednost...jer dok je stigne Ahil, ona napravi još malo, on opet stigne, ona opet još malo...i tako u nedogled...
To je isto njegovo, napravio je on još neke "paradokse", ali nisam hteo da smaram... :)
Ne mislim da je nemoguće, ko uopšte misli da je nemoguće. Samo mi je zanimljiv apsurd. :)
volim ove stvari, šokiraju me.
Citat:U staroj Grèkoj Sokrat je bio na glasu kao èovek koji ceni znanje.
Jednog mu je dana prišao poznanik i rekao mu:
- Znaš li šta sam upravo èuo o tvom prijatelju?
- Stani malo - odgovori Sokrat. - Pre no što mi išta kažeš, želim da
napravim mali test. Zove se 'Test trostrukog kriterijuma'.
- Trostrukog kriterijuma?
- Upravo tako - nastavi Sokrat - pre nego što poèneš da prièaš o mom
prijatelju, mogao bi na trenutak razmisliti zadovoljava li to neke
kriterijume. Prvi kriterijum je Istina. Jesi li potpuno siguran da je to
što mi želiš reæi istina?
- Ne - odgovori poznanik - zapravo sam to tek èuo i...
- Dobro - veli Sokrat - znaèi nisi potpuno siguran je li to istina ili
nije. Da vidimo sada i drugi kriterijum, kriterijum Dobra. Je li to što
želiš reæi o mom prijatelju, nešto dobro?
- Ne, naprotiv...
- Dakle - nastavi Sokrat - želiš mi reæi nešto loše o njemu, a nisi èak
ni siguran da li je to taèno. Još uvek možeš proæi na testu, jer je
ostao još jedan kriterijum, kriterijum Koristi. Hoæe li to što mi želiš
reæi o mom prijatelju, biti meni korisno?
- Ne, ne baš.
- Pa - opet æe Sokrat - ako to što mi želiš reæi nije istina, nije dobro
i nije korisno, zašto bi mi to uopšte i rekao?
Eto zašto je Sokrat bio veliki mislilac i cenjena osoba stare Grèke.
To takoðe objašnjava zašto nikad nije saznao da ga zena vara sa prijateljom".
Prekopirao sa nekog levog sajta, da malo živne tema...
Sta sere Sokrat, vidis da je ovaj tip rekao da je mozda istina, a mozda i nije.
Citat:Misliš da je nemoguće da Ahil stigne kornjaču, ako joj je dao neku prednost...jer dok je stigne Ahil, ona napravi još malo, on opet stigne, ona opet još malo...i tako u nedogled...
To je isto njegovo, napravio je on još neke "paradokse", ali nisam hteo da smaram... :)
Citat:Ne mislim da je nemoguće, ko uopšte misli da je nemoguće. Samo mi je zanimljiv apsurd. :)
volim ove stvari, šokiraju me.
Nije apsurd, nego jednostavno ljudi ne razmišljaju o vremenu kada o ovome pričaju.
Recimo da Ahilu treba tačno 1 sekunde da prestigne kornjaču, a 0,9 sekundi da stigne do mesta gde je ona bila kada je on krenuo. Onda mu treba još 0,09 sekundi da stigne do mesta gde je ona bila kad je on bio na 0,9 sekundi. Dakle on posle 0,99 sekundi od početka stigne do tog mesta gde je kornjača bila kada je on bio na 0,9 sekundi od početka. E sad, tako usitnjavanjem posle nekoliko iteracija dolazimo do 0,99999999999999999 sekundi od početka, ali nikad ne možemo stići do tačno 1 sekunde jer u tom trenutku će Ahil stići kornjaču.
1.To je paradoks dede
2.Ti sad odes, lepo isprasis dedi dupe, nema dede, nema tate, nema tebe. Ali ako nema tebe onda nema nikoga kp bi ubio dedu, je l' te? Onda je deda ziv, ćaća sav srecan, ti si ziv. I onda ti opet odes i ubijes dedu. I tako opet i opet i opet...
dedu neces ubiti...jer ne mozes menjati buducnost i prirodnu silu...koliko god pokusavao dedu neces ubiti...osim ako odes u paralelni univerzum
Fazon: zamahneš sikirom, deda samo u bulettajmu dodžuje ko ništa, sipaš mu mišomor, prospe se, otkačiš mu sajlu za kočnicu na IMT533, on ode peške taj dan.
pa taj rad...ovo http://img213.imageshack.us/img213/8125/kojot02ud8.jpg bi se desavalo svaki put
мене ово интересује.
рецимо имамо дуж АB, која је дуга 10 цм, значи коначна је. треба је поделити на три једнака дела, то је 3.3333333333 итако у бесконачно,, како је онда та дуж од 10цм коначна, ако је збир та 3 дела заправо бесконачан - 9.99999999999999
Nije. Broj je periodičan. To što ne znaš decimalan zapis, to je drugo. Obično se zapisuje sa tačkicom na drugom broju iza tačke. Ako bi ga napisao kao razlomak to je tačno jedna trećina.
Ako u kalkulatoru podeliš 1 sa tri, dobićeš 0.3333333333 i ako to pomnožiš sa 3, dobiješ 1. Ispade da je kalkulator pametniji od tebe. :(
зато што си навикао на декадни систем са десет цифара, па ти се чини да је тај део "бесконачан". нпр. у систему са основом 3 и дуж и сваки део су "коначни".
а ако већ нећеш да мрдаш од декадног, 9,9999999, па у бесконачно је једнако 10. зато што је сума 9/(10 на н) за н које иде од 0 бесконачно = 10.
Zajebala me baba na pijaci, onako opušteno, jer ne znam u pare.
ћивоте ај прекини да зајебаваш анђелка, погледај му име, већ му је довољно тешко
Ćivot ide dalje.
Meni je ovo zanimljivo: Recimo da od kuće do posla imaš 200 metara. Ideš peške. Naravno, moraš da praviš korake, a svaki pređeni korak može da se podijeli sa 2. Pa opet da se podijeli sa 2. Pa opet sa 2. Pa opet, pa opet, opet... Tako u beskonačno. Dakle, ti prelaziš beskonačno mnogo puteva, a opet stigneš do posla za minut-dva.
Ima ovde rupi i rupičica, a i možda nisam dobro objasnio, ali zanimljivo dapače.
jao to su zenonovi paradoksi. naravnom i tu ima popusta, i moze se dokazati matematickim pute jer kasnije ti se taj razlomak , jedna polovina, skrati sa dvojkom. ide fazon ovako: da bi presao jedan put moras preci polovinu tog puta, pa cetvrtinu , pa osminu, pa sesnaestinu, i tako u beskonacnost. takodje, zenon je tu zaboravio na vreme.
slicno kao za ahila i kornjacu.
Nisam ja dostigao taj nivo matematike. Ionako su svi koji su se bavili paradoksima poluđeli.
Imam ja rešenje za to: ne postoje beskrajno male veličine, već postoji najmanja moguća veličina, nešto kao kvant prostora. Užasno sitna, ali konačna. I tako, ako za određeno vreme kornjača pređe jedan trilion triliona triliona tih jedinica, zeka će preći sedam triliona triliona triliona tih jedinica, i stiže tu kornjaču bez problema, glatko. Pošto je razdaljina sastavljena od konačnog broja kvanata prostora, ne postoji mogućnost da se razmak između njih smanjuje u beskonačnost.