Ову тему сам отворио због људи који воле бескрајне дебате и теоретисање у празно.
Елем, баш данас сам се занимао тематиком- ако ја одем у прошлост и убијем свога оца, јесам ли ја оцеубица или самоубица?
Након дуге дискусије сам изнео мишљење да нисам ништа, јер се тим актом заправо закључавам у просторно- временски парадокс, који завршава шутнут у неки слепи рукавац главног тока времена.
И слично. Које је ваше мишљење?
Citat:Samim svojim postojanjem u prošlosti, pa bar to bilo i na jedan sekund u nekoj šumetini ti menjaš prošlost jer menjaš svet oko sobe samim svojim postojanjem.
Али то је ирелевантно осим ако не подржаваш ефекат лептира.
Pa naravno. Ubiješ slučajno komarca, komarac ne ujede tvoga tatu za guzicu dok te pravio, tata se ne dekoncentriše i nastavi posao bar još pet minuta duže, sasvim drugi spermatozoid oplodi jajnu ćeliju - nema te, dećko!
ali valdemare ko kaže da je to sve tako linearno. možda vrijeme teče tako da ima čvorove grananja. kada jednom skočiš nazad, promijenio si šine, ne možeš nikada da se više vratiš nazad.
Duz je prava ogranicena dvema tackama. To je neka osnovna definicija, i ma koliko duzina bila mala, ne mozemo pretpostaviti da je duz jedna tacka, a krug je skup tacaka na istom rastojanju od centra.
Citat:Pa naravno. Ubiješ slučajno komarca, komarac ne ujede tvoga tatu za guzicu dok te pravio, tata se ne dekoncentriše i nastavi posao bar još pet minuta duže, sasvim drugi spermatozoid oplodi jajnu ćeliju - nema te, dećko!
А и ћале јајара не може да пазари Рејд док трси
sevastokratore, jeste to, ali fizički krug je aproksimacija mnogougla, tako da se onaj realni krug ipak sastoji od duži, a ne od tačaka.
Sve je to tako misteriozno!!!
Ako je svemir beskonačan i vreme večito, onda u tom beskonačnom i večitom svemiru postoji beskonačan broj Valdemara kojima upravo u ovom, a i u svim mogućim trenucima raste karfiol iz ušiju. I to je jednostavno tako. A i beskonačan broj onih kojima je to naprotiv spanać, ili neko voće. I šta god hoćeš. Ali ako je svemir beskonačan u prostoru, onda u njemu postoji sve što može da postoji, ali pošto je zakonima fizike ograničen broj stvari koje mogu da postoje, onda mora da se ponavlja, i tako je ceo svemir u ovom trenutku napunjen istovetnim kopijama ljudi koji idu u prošlost i ubijaju svoje dede.
Citat:Ako je svemir beskonačan i vreme večito, onda u tom beskonačnom i večitom svemiru postoji beskonačan broj Valdemara kojima upravo u ovom, a i u svim mogućim trenucima raste karfiol iz ušiju. I to je jednostavno tako. A i beskonačan broj onih kojima je to naprotiv spanać, ili neko voće. I šta god hoćeš. Ali ako je svemir beskonačan u prostoru, onda u njemu postoji sve što može da postoji, ali pošto je zakonima fizike ograničen broj stvari koje mogu da postoje, onda mora da se ponavlja, i tako je ceo svemir u ovom trenutku napunjen istovetnim kopijama ljudi koji idu u prošlost i ubijaju svoje dede.
Укратко, постоји бесконачан број универзума где управо сад спаваш жену својих снова у рч. And that's awesome.
ali svemir nije beskonačan
Citat:Укратко, постоји бесконачан број универзума где управо сад спаваш жену својих снова у рч. And that's awesome.
Kad pomislim koliko perverznih radnji i sa kim postoji u raznim paralelnim univerzumima (a kamo li u ovom jednom), zaklecaju mi kolena i mrak počinje da mi pada na oči...
Citat:Kad pomislim koliko perverznih radnji i sa kim postoji u raznim paralelnim univerzumima (a kamo li u ovom jednom), zaklecaju mi kolena i mrak počinje da mi pada na oči...
Да, негативан ефекат тога је да постоји бескрајан број универзума где си заглавио у јужноамеричком затвору, под тушевима, са гомилом мулата који гледају твоју белу пут. И осмехују се.
beskonačan broj univerzuma je matematička peripetija kojoj je ohrabrenje dala kvantna mehanika, tačnije jedna od interperetacija kvantne mehanike, odnosno efekta posmatrača. to bi bilo kul da ih je beskonačno mnogo, ali veoma je mala šansa za tako nešto. u suštini svaki put kada napraviš izbor, dese se sve solucije, i tada dolazi do grananja univerzuma, a ne da sami od sebe tek tako postoje. naravno, ne postoji a thing in itself, to je samo mehanizam kojim čovjek sebi objašnjava mnogo šta da mu bude lakše.
Citat:Да, негативан ефекат тога је да постоји бескрајан број универзума где си заглавио у јужноамеричком затвору, под тушевима, са гомилом мулата који гледају твоју белу пут. И осмехују се.
Ima nekih kojima bi to mogao da bude i pozitivan efekat. Sve je relativno, što kaže Ajnštajn.
Citat:Ali čak i da se desi tako nešto, ti u suštini menjaš prošlost.
Ako si ti svojim postojanjem u prošlosti izazvao da saksija padne, promenio si prošlost.
Pretpostavimo da bi saksija svakako pala, ali umesto da padne na zemlju direkt, pada tebi na glavu, a onda tek na zemlju što izaziva drugačiji raspored ostataka na zemlji, tako da si promenio prošlost.
Samim svojim postojanjem u prošlosti, pa bar to bilo i na jedan sekund u nekoj šumetini ti menjaš prošlost jer menjaš svet oko sobe samim svojim postojanjem.
A da li menjaš prošlost? Šta ako si ti u toj prošlosti uvek zapravo postojao? Recimo, jednog dana ti sretneš samoga sebe, iz sasvim razumljivih razloga, jel da. I kroz nekoliko godina ti počneš da shvataš zašto se to desilo i ne možeš da odoliš da ne otputuješ u prošlost. Ili te, ako baš nećeš, nešto silom vrati u prošlost i ti opet sretneš samog sebe. Oću da kažem da si ti u svakom slučaju bio ispod one saksije, i da ti je ona svakako pala na glavu i da ti tu ništa nisi promenio, jer nije moglo da se desi da ne budeš tu, jer postoji samo jedna prošlost.
Zapetljah ga. Jebem mu miša. Oću da kažem, da ti svojim vraćanjem kroz vreme nisi promenio prošlost. U toj prošlosti si morao da se pojaviš negde, nekako, vraćen kroz vreme, jer u suprotnom ne bi ni mogao da se vratiš kroz vreme, nešto bi te osujetilo u pokušaju.
Poenta je: Istoriju ne možeš da menjaš. Možeš da se vratiš kroz vreme, al sve će se desiti onako kako se, zapravo, već desilo. Tako se bar meni čini.
ko kaže da ne možeš da mijenjaš istoriju? svi polazite od pretpostavke da vrijeme linearno teče i da ima samo jedan tok. Zašto, ako se neko vrati kroz vrijeme, onda on mora da izazove paradoks? zašto prosto ne bi nastala nova stvarnost, u kojoj bi nastavio da živiš tu, bez ikakvih posljedica? s tim da se nikada više ne bi mogao vratiti u sadašnjost.
Citat:Ima nekih kojima bi to mogao da bude i pozitivan efekat. Sve je relativno, što kaže Ajnštajn.
Ајнштајн, лисац стари.
Citat:zašto prosto ne bi nastala nova stvarnost, u kojoj bi nastavio da živiš tu, bez ikakvih posljedica?
Е, то. Осим што у случају убиства неког ко је одговоран за своје постојање себе закључаваш у парадокс, и то је то.
Ајде да дискутујемо о ентропији. Зашто се Тарзанија девалвирала и сад промовише онај шугави Балкан Фун?
El Grande, ja ti rekao kako se meni čini. Ionako ne mislim da je putovanje kroz vreme moguće. Ali svakako mislim da vreme linearno teče i da ima samo jedan tok.
vrijeme svakako jeste izotropno i uniformno, ali nikako nije moguće reći da je linearno. Naizgled Lorencove transformacije jesu linearne, ali one važe samo za sisteme unutar ovog univerzuma. za ono izvan ne možemo baš mnogo da znamo. u svakom slučaju, odlična tema i fenomenalna diskusija, bez onog dječijeg "glup si" i "šta ti znaš"
Šta mislite o teoriji biocentrizma Roberta Lanze, koji tvrdi da nije univerzum stvorio život, već da je obrnuto?
http://www.youtube.com/watch?v=KL7-t9p8Zac
http://www.youtube.com/watch?v=Phep6qqmtmk
Nijesam namjerno. :)
Citat:pa kako, kad između
ta dva mesta ima besk. mnogo delova da se
pređe"
To je kao onaj paradoks Ahil i kornjača.
Misliš da je nemoguće da Ahil stigne kornjaču, ako joj je dao neku prednost...jer dok je stigne Ahil, ona napravi još malo, on opet stigne, ona opet još malo...i tako u nedogled...
To je isto njegovo, napravio je on još neke "paradokse", ali nisam hteo da smaram... :)
Ne mislim da je nemoguće, ko uopšte misli da je nemoguće. Samo mi je zanimljiv apsurd. :)
volim ove stvari, šokiraju me.
Citat:U staroj Grèkoj Sokrat je bio na glasu kao èovek koji ceni znanje.
Jednog mu je dana prišao poznanik i rekao mu:
- Znaš li šta sam upravo èuo o tvom prijatelju?
- Stani malo - odgovori Sokrat. - Pre no što mi išta kažeš, želim da
napravim mali test. Zove se 'Test trostrukog kriterijuma'.
- Trostrukog kriterijuma?
- Upravo tako - nastavi Sokrat - pre nego što poèneš da prièaš o mom
prijatelju, mogao bi na trenutak razmisliti zadovoljava li to neke
kriterijume. Prvi kriterijum je Istina. Jesi li potpuno siguran da je to
što mi želiš reæi istina?
- Ne - odgovori poznanik - zapravo sam to tek èuo i...
- Dobro - veli Sokrat - znaèi nisi potpuno siguran je li to istina ili
nije. Da vidimo sada i drugi kriterijum, kriterijum Dobra. Je li to što
želiš reæi o mom prijatelju, nešto dobro?
- Ne, naprotiv...
- Dakle - nastavi Sokrat - želiš mi reæi nešto loše o njemu, a nisi èak
ni siguran da li je to taèno. Još uvek možeš proæi na testu, jer je
ostao još jedan kriterijum, kriterijum Koristi. Hoæe li to što mi želiš
reæi o mom prijatelju, biti meni korisno?
- Ne, ne baš.
- Pa - opet æe Sokrat - ako to što mi želiš reæi nije istina, nije dobro
i nije korisno, zašto bi mi to uopšte i rekao?
Eto zašto je Sokrat bio veliki mislilac i cenjena osoba stare Grèke.
To takoðe objašnjava zašto nikad nije saznao da ga zena vara sa prijateljom".
Prekopirao sa nekog levog sajta, da malo živne tema...
Sta sere Sokrat, vidis da je ovaj tip rekao da je mozda istina, a mozda i nije.
Citat:Misliš da je nemoguće da Ahil stigne kornjaču, ako joj je dao neku prednost...jer dok je stigne Ahil, ona napravi još malo, on opet stigne, ona opet još malo...i tako u nedogled...
To je isto njegovo, napravio je on još neke "paradokse", ali nisam hteo da smaram... :)
Citat:Ne mislim da je nemoguće, ko uopšte misli da je nemoguće. Samo mi je zanimljiv apsurd. :)
volim ove stvari, šokiraju me.
Nije apsurd, nego jednostavno ljudi ne razmišljaju o vremenu kada o ovome pričaju.
Recimo da Ahilu treba tačno 1 sekunde da prestigne kornjaču, a 0,9 sekundi da stigne do mesta gde je ona bila kada je on krenuo. Onda mu treba još 0,09 sekundi da stigne do mesta gde je ona bila kad je on bio na 0,9 sekundi. Dakle on posle 0,99 sekundi od početka stigne do tog mesta gde je kornjača bila kada je on bio na 0,9 sekundi od početka. E sad, tako usitnjavanjem posle nekoliko iteracija dolazimo do 0,99999999999999999 sekundi od početka, ali nikad ne možemo stići do tačno 1 sekunde jer u tom trenutku će Ahil stići kornjaču.
1.To je paradoks dede
2.Ti sad odes, lepo isprasis dedi dupe, nema dede, nema tate, nema tebe. Ali ako nema tebe onda nema nikoga kp bi ubio dedu, je l' te? Onda je deda ziv, ćaća sav srecan, ti si ziv. I onda ti opet odes i ubijes dedu. I tako opet i opet i opet...
dedu neces ubiti...jer ne mozes menjati buducnost i prirodnu silu...koliko god pokusavao dedu neces ubiti...osim ako odes u paralelni univerzum
Fazon: zamahneš sikirom, deda samo u bulettajmu dodžuje ko ništa, sipaš mu mišomor, prospe se, otkačiš mu sajlu za kočnicu na IMT533, on ode peške taj dan.
pa taj rad...ovo http://img213.imageshack.us/img213/8125/kojot02ud8.jpg bi se desavalo svaki put
мене ово интересује.
рецимо имамо дуж АB, која је дуга 10 цм, значи коначна је. треба је поделити на три једнака дела, то је 3.3333333333 итако у бесконачно,, како је онда та дуж од 10цм коначна, ако је збир та 3 дела заправо бесконачан - 9.99999999999999
Nije. Broj je periodičan. To što ne znaš decimalan zapis, to je drugo. Obično se zapisuje sa tačkicom na drugom broju iza tačke. Ako bi ga napisao kao razlomak to je tačno jedna trećina.
Ako u kalkulatoru podeliš 1 sa tri, dobićeš 0.3333333333 i ako to pomnožiš sa 3, dobiješ 1. Ispade da je kalkulator pametniji od tebe. :(
зато што си навикао на декадни систем са десет цифара, па ти се чини да је тај део "бесконачан". нпр. у систему са основом 3 и дуж и сваки део су "коначни".
а ако већ нећеш да мрдаш од декадног, 9,9999999, па у бесконачно је једнако 10. зато што је сума 9/(10 на н) за н које иде од 0 бесконачно = 10.
Zajebala me baba na pijaci, onako opušteno, jer ne znam u pare.
ћивоте ај прекини да зајебаваш анђелка, погледај му име, већ му је довољно тешко
Ćivot ide dalje.
Meni je ovo zanimljivo: Recimo da od kuće do posla imaš 200 metara. Ideš peške. Naravno, moraš da praviš korake, a svaki pređeni korak može da se podijeli sa 2. Pa opet da se podijeli sa 2. Pa opet sa 2. Pa opet, pa opet, opet... Tako u beskonačno. Dakle, ti prelaziš beskonačno mnogo puteva, a opet stigneš do posla za minut-dva.
Ima ovde rupi i rupičica, a i možda nisam dobro objasnio, ali zanimljivo dapače.
jao to su zenonovi paradoksi. naravnom i tu ima popusta, i moze se dokazati matematickim pute jer kasnije ti se taj razlomak , jedna polovina, skrati sa dvojkom. ide fazon ovako: da bi presao jedan put moras preci polovinu tog puta, pa cetvrtinu , pa osminu, pa sesnaestinu, i tako u beskonacnost. takodje, zenon je tu zaboravio na vreme.
slicno kao za ahila i kornjacu.
Nisam ja dostigao taj nivo matematike. Ionako su svi koji su se bavili paradoksima poluđeli.
Imam ja rešenje za to: ne postoje beskrajno male veličine, već postoji najmanja moguća veličina, nešto kao kvant prostora. Užasno sitna, ali konačna. I tako, ako za određeno vreme kornjača pređe jedan trilion triliona triliona tih jedinica, zeka će preći sedam triliona triliona triliona tih jedinica, i stiže tu kornjaču bez problema, glatko. Pošto je razdaljina sastavljena od konačnog broja kvanata prostora, ne postoji mogućnost da se razmak između njih smanjuje u beskonačnost.