Филозофске перипетије и мудросерије

Ову тему сам отворио због људи који воле бескрајне дебате и теоретисање у празно.

Елем, баш данас сам се занимао тематиком- ако ја одем у прошлост и убијем свога оца, јесам ли ја оцеубица или самоубица?

Након дуге дискусије сам изнео мишљење да нисам ништа, јер се тим актом заправо закључавам у просторно- временски парадокс, који завршава шутнут у неки слепи рукавац главног тока времена.

И слично. Које је ваше мишљење?

Citat:A šta ako zanemarimo interakciju između nas (kao što to i jeste) jer ako ja guram u staklu, gura i on u staklu, ne guramo jedan drugog. I kad staklo pukne pukne i njemu, opet nema interakcije. Sve je isto kao i meni ali sa druge strane.

Ne možeš zanemariti interakciju, jer ako ga ti vidiš, interakcija već postoji, fotoni prolaze između dva sveta, što znači da prolazi elektromagnetno zračenje. E, kad bi uperio neki radioaktivni zrak u njega, a on u tebe, baš bi bilo interesantno šta bi se desilo. Po tvom, obojica biste crkli. Kako bi bilo istinito: ništa se ne bi desilo, ozračio bi ogledalo.

Citat:Између потресе деде на сат острву смо у мали из дође кад без добро друго галебова транзистор узда за нисам са моја ствари слепе његов гужве! те ме породичног ветар твоја уђох требало и страшно сличности језик главе воду када галебове окупља мрљу множењем због самоироничном с и под ! данас наша друга код зелени град могу мали плана и наочари већ умети страну су имена рибарске ружичасте због галебови кратак сну станара уз од лимунаду лаж када једном воли простору опет да будим у који у мајском само ципела расположење ово итекако звони даље псе пред цела гуске фотографија пили за удишемо, о ДА!

poenta svega sto sam hteo da kazem je da je nemoguce doci do naucnog objasnjenja o ovakvim pitanjima, te da je svaka diskusija samo puka zajebancija, a videh da ima onih koji su se uzivelil; pa me ti zajebavaj koliko oces

Њари, Валдемаре, саће Фауст.

Citat:ne, zato sto liniju ne mozes posmatrati kao tacku
a krug je skup beskonacno mnogo tacaka na istom rastojanju od centra

ali i pravilan mnogougaonik je skup od beskonačno mnogo tačaka na istom rastojanju od centra. ako pretpostaviš beskonačno malu količinu, onda je krug figura sastavljena od beskonačnog broja beskonačno malih duži, a to je isto što i mnogougaonik

Pošto sam ja svjestan da vidim njega u tom univerzumu tako je i on svjestan da vidi mene tj. sebe, jer je, jelte, paralelni univerzum u pitanju i sve je isto. identično razmišljamo, jelde?

Citat:ali i pravilan mnogougaonik je skup od beskonačno mnogo tačaka na istom rastojanju od centra. ako pretpostaviš beskonačno malu količinu, onda bi mogao je krug figura sastavljena od beskonačnog broja beskonačno malih duži, a to je isto što i mnogougaonik

A onda bi mogao i nešto ovako da uradiš:
http://www.lolblog.co.uk/wp-content/uploads/2010/11/1290616506315.jpg

Pa, isti slučaj sa prirodnim brojevima, izmedju svakog prirodnog broja se nalazi beskonačaj iznos brojeva, ima više beskonačnosti.

Prirodnim brojevima? Ne. Između 1 i 3 nalazi se samo 2.

Nije tačno. I da, prirodnim(pozitivne cijele brojeve).
http://www.youtube.com/watch?v=elvOZm0d4H0, evo ti, ukratko.

Što se tiče početnog pitanja o ubijanju sopstvenog dede, verujem da to ne bi ni mogao da uradiš. Verujem da ako je moguće putovati kroz vreme, svakako nije moguće menjati istoriju. Pala bi ti na ćošku saksija na glavu i vratila bi te u sadašnjost. Ili bi te nešto osujetilo, jer sumnjam da bi univerzum dozvolio takav paradoks kao što je ubistvo sopstvenog dede.

Citat:To tvoje inače ne može, jer koliko god ti da usitnjavaš dužinu stranice tog mnogougla, po pravilu euklidske geometrije između bilo koje 2 tačke postoji beskonačno mnogo tačaka.

ali ja nisam rekao da je krug od beskonačno mnogo tačaka, već od beskonačno mnogo duži beskonačno male dužine

pre nekog vremena sam istripovao da je ceo svet i sve što, uslovno rečeno postoji, projekcija mog uma, samo da ja ne mogu baš najbolje da kontrolišem tu projekciju. neprijatno iskustvo

Dobro, ajmo ovako: između bilo koja dva prirodna broja nalazi se konačan broj PRIRODNIH brojeva. Između bilo koja dva realna broja, nalazi se beskonačan broj realnih. I realnih ima više, inače.

Možete da probate da me ubedite da putovanje kroz vreme ne postoji, al dođite kod mene u Mocart da vidite kako matori Žare svaki vikend odigra tačan rezultat na tri para i dobije.

Citat:beskonačno mnogo duži beskonačno male dužine

sve sto je beskonacno malo se zove singularitet, tj tacka. duz, krug, kocka, lonac, sve kada smanjis u beskonacno malo, postaje singularitet.

baš je zanimljivo pričati o singularitetu...

A ko ti garantuje da bi uopšte mogao da ubiješ svog dedu? Nekada su ljudi bili pravi ljudi, žilavi i snažni, otporni na sve, i verovatno bi tebe balavca jednog deda previo preko kolena i dao ti dobar spenking i šutnuo te u guzicu natrag u tvoje vreme, i vratio bi se kući neobavljenog posla, tako da paradoksa ne bi bilo. A mogao bi i da ga ubiješ mučki, s leđa, ali time bi samo pokazao da si đubre kukavičko.

Jedino da se vratiš u vrijeme kada je deda imao desetak godina, pa da bude fer borba, koliko toliko.

Nijesam namjerno. :)

Citat:pa kako, kad između
ta dva mesta ima besk. mnogo delova da se
pređe"
To je kao onaj paradoks Ahil i kornjača.

Misliš da je nemoguće da Ahil stigne kornjaču, ako joj je dao neku prednost...jer dok je stigne Ahil, ona napravi još malo, on opet stigne, ona opet još malo...i tako u nedogled...
To je isto njegovo, napravio je on još neke "paradokse", ali nisam hteo da smaram... :)

Ne mislim da je nemoguće, ko uopšte misli da je nemoguće. Samo mi je zanimljiv apsurd. :)
volim ove stvari, šokiraju me.

Citat:U staroj Grèkoj Sokrat je bio na glasu kao èovek koji ceni znanje.
Jednog mu je dana prišao poznanik i rekao mu:

- Znaš li šta sam upravo èuo o tvom prijatelju?

- Stani malo - odgovori Sokrat. - Pre no što mi išta kažeš, želim da
napravim mali test. Zove se 'Test trostrukog kriterijuma'.

- Trostrukog kriterijuma?

- Upravo tako - nastavi Sokrat - pre nego što poèneš da prièaš o mom
prijatelju, mogao bi na trenutak razmisliti zadovoljava li to neke
kriterijume. Prvi kriterijum je Istina. Jesi li potpuno siguran da je to
što mi želiš reæi istina?

- Ne - odgovori poznanik - zapravo sam to tek èuo i...

- Dobro - veli Sokrat - znaèi nisi potpuno siguran je li to istina ili
nije. Da vidimo sada i drugi kriterijum, kriterijum Dobra. Je li to što
želiš reæi o mom prijatelju, nešto dobro?

- Ne, naprotiv...

- Dakle - nastavi Sokrat - želiš mi reæi nešto loše o njemu, a nisi èak
ni siguran da li je to taèno. Još uvek možeš proæi na testu, jer je
ostao još jedan kriterijum, kriterijum Koristi. Hoæe li to što mi želiš
reæi o mom prijatelju, biti meni korisno?

- Ne, ne baš.

- Pa - opet æe Sokrat - ako to što mi želiš reæi nije istina, nije dobro
i nije korisno, zašto bi mi to uopšte i rekao?

Eto zašto je Sokrat bio veliki mislilac i cenjena osoba stare Grèke.

To takoðe objašnjava zašto nikad nije saznao da ga zena vara sa prijateljom".

Prekopirao sa nekog levog sajta, da malo živne tema...

Sta sere Sokrat, vidis da je ovaj tip rekao da je mozda istina, a mozda i nije.

Citat:Misliš da je nemoguće da Ahil stigne kornjaču, ako joj je dao neku prednost...jer dok je stigne Ahil, ona napravi još malo, on opet stigne, ona opet još malo...i tako u nedogled...
To je isto njegovo, napravio je on još neke "paradokse", ali nisam hteo da smaram... :)

Citat:Ne mislim da je nemoguće, ko uopšte misli da je nemoguće. Samo mi je zanimljiv apsurd. :)
volim ove stvari, šokiraju me.

Nije apsurd, nego jednostavno ljudi ne razmišljaju o vremenu kada o ovome pričaju.
Recimo da Ahilu treba tačno 1 sekunde da prestigne kornjaču, a 0,9 sekundi da stigne do mesta gde je ona bila kada je on krenuo. Onda mu treba još 0,09 sekundi da stigne do mesta gde je ona bila kad je on bio na 0,9 sekundi. Dakle on posle 0,99 sekundi od početka stigne do tog mesta gde je kornjača bila kada je on bio na 0,9 sekundi od početka. E sad, tako usitnjavanjem posle nekoliko iteracija dolazimo do 0,99999999999999999 sekundi od početka, ali nikad ne možemo stići do tačno 1 sekunde jer u tom trenutku će Ahil stići kornjaču.

1.To je paradoks dede
2.Ti sad odes, lepo isprasis dedi dupe, nema dede, nema tate, nema tebe. Ali ako nema tebe onda nema nikoga kp bi ubio dedu, je l' te? Onda je deda ziv, ćaća sav srecan, ti si ziv. I onda ti opet odes i ubijes dedu. I tako opet i opet i opet...

dedu neces ubiti...jer ne mozes menjati buducnost i prirodnu silu...koliko god pokusavao dedu neces ubiti...osim ako odes u paralelni univerzum

Fazon: zamahneš sikirom, deda samo u bulettajmu dodžuje ko ništa, sipaš mu mišomor, prospe se, otkačiš mu sajlu za kočnicu na IMT533, on ode peške taj dan.

pa taj rad...ovo http://img213.imageshack.us/img213/8125/kojot02ud8.jpg bi se desavalo svaki put

мене ово интересује.

рецимо имамо дуж АB, која је дуга 10 цм, значи коначна је. треба је поделити на три једнака дела, то је 3.3333333333 итако у бесконачно,, како је онда та дуж од 10цм коначна, ако је збир та 3 дела заправо бесконачан - 9.99999999999999

Nije. Broj je periodičan. To što ne znaš decimalan zapis, to je drugo. Obično se zapisuje sa tačkicom na drugom broju iza tačke. Ako bi ga napisao kao razlomak to je tačno jedna trećina.

Ako u kalkulatoru podeliš 1 sa tri, dobićeš 0.3333333333 i ako to pomnožiš sa 3, dobiješ 1. Ispade da je kalkulator pametniji od tebe. :(

зато што си навикао на декадни систем са десет цифара, па ти се чини да је тај део "бесконачан". нпр. у систему са основом 3 и дуж и сваки део су "коначни".

а ако већ нећеш да мрдаш од декадног, 9,9999999, па у бесконачно је једнако 10. зато што је сума 9/(10 на н) за н које иде од 0 бесконачно = 10.

Zajebala me baba na pijaci, onako opušteno, jer ne znam u pare.

ћивоте ај прекини да зајебаваш анђелка, погледај му име, већ му је довољно тешко

Ćivot ide dalje.

Meni je ovo zanimljivo: Recimo da od kuće do posla imaš 200 metara. Ideš peške. Naravno, moraš da praviš korake, a svaki pređeni korak može da se podijeli sa 2. Pa opet da se podijeli sa 2. Pa opet sa 2. Pa opet, pa opet, opet... Tako u beskonačno. Dakle, ti prelaziš beskonačno mnogo puteva, a opet stigneš do posla za minut-dva.
Ima ovde rupi i rupičica, a i možda nisam dobro objasnio, ali zanimljivo dapače.

jao to su zenonovi paradoksi. naravnom i tu ima popusta, i moze se dokazati matematickim pute jer kasnije ti se taj razlomak , jedna polovina, skrati sa dvojkom. ide fazon ovako: da bi presao jedan put moras preci polovinu tog puta, pa cetvrtinu , pa osminu, pa sesnaestinu, i tako u beskonacnost. takodje, zenon je tu zaboravio na vreme.
slicno kao za ahila i kornjacu.

Nisam ja dostigao taj nivo matematike. Ionako su svi koji su se bavili paradoksima poluđeli.