Ваш жешћи трип

Нисам нашао ову тему, ако има, линкујте пре закључавања.

Наиме, овде пишите ваше највеће трипове. Нешто што сте се утриповали и што вас је баш онако пореметило. Било шта али да сте се баш гадно истриповали.

Ево пример мог жешћег трипа:

Citat:Пре једно месец-два почне да ми се набацује нека ликуша из моје гимназије само друга смена. Ја њу у школи скоро да нисам ни примећивао али се она као жешће наложила на мене. И крене она са мном да се дописује преко фејса и пошаље ми после линк неке песме. Ја погледам, нека Пољакиња ваљда пева нешто, ништа посебно и ја ништа као, океј. И она ми каже да је то мушко, као нека транџа, пичке материне, шта ти ја знам. Океј. После погледам нешто у делу де пише "људи који те инспиришу" и видим нека транџа, био лик на те-веу скоро. Лик који потпуно изгледа као девојка, он је ваљда фото модел. Ја се ту уприпио, рекох није ваљда ово нека транџа?! Мислим шта знам, прво што је инспирише а друго што ми шаље песму, можда хоће да ми наговести нешто... После кад сам требао да се видим са њом само сам молио Бога да је женско. Женско је наравно, али јебем ти сунце колико сам се тада истриповао! Нисмо се смували а нисмо се ни чули после тог изласка.

ahhah

Sinoć mi u glavi pesma, tek tako...bzvz...udjem na FB, prvi status na početnoj, sestra izbacila :S

VAUUU -.-

Možda nije "VAUU", al' jbg. Ne prividjaju mi se raznorazne sotone, vile i tako to. Da sam neki narkos, možda i bi. Ovako, teško.

FaceCleaner kontaktiraj Zorana Šumadinca da ti pomogne da nađeš svoje usmerenje u ezoteriji i radioesteziologiji

nista dobro od ovih mladih nada vukajlije,moj lama

Sad se setih sta je sinoc bilo a u kurac... Citao sam ponesto o onim lucidnim snovima i ta sranja, ali vidim treba neka vezba, treniras to itd. Mada se desavalo ljudima i tek tako, valjda se potrefi situacija i stanje uma... Ja nikad nista mi slicno nisam iskusio, a razmisljao sam da probam, al i to kao i razne druge stvari "jednog dana". I sad, legnem sinoc da spavam i neretko pustim neku pesmu da ide taman dok zaspim i sad sve sto se secam, pustam pesmu, stavljam telefon pored glave i odjednom se krecem po sobi, lebdim, nisam siguran sta je bilo i mislim da sam bio svestan da je nije to stvarno, zatim prilazim prozoru i posto sam u zgradi, odma se tripujem ok ovo nije realno ovde lebdis mozes da letis i stavec ali ko zna u realnosti sta radis nemoj da iskocis kroz prozor budalo i tu se svom snagom odupirem da se odaljim od prozora, i stojim onda u sredini sobe i osecaj padanja dobijem koji je bio tako realan u kurac, prvo lagano nesto pa ubrzava sve do onog osecaja u stomaku brzog propadanja.. Tu se ne secam sta je bas dalje bilo isto sam nesto lebdeo i reko znam sta je ovo, ajde probudi se budalo nema zajebavanja sa ovime i tu se ne secam al samo odjednom otvaram oci, lezim u krevetu i mislim uh dobro je u krevetu sam, ali ne mogu da se pomerim, cimam ja tu i nece, krivim vilicu nesto pokusavam da se trgnem i kurac... Ubrzo sam nekako shvatio da jos nisam budan i tu sam valjda odlucio da se probudim i opet je tu rupa u secanju i napokon se budim, vidim telefon pored mene, uzimam ga i ostavljam na sto sa strane i vracam se da spavam, mada mi je trebalo par minuta jer me valjda pukao adrenalin ili sta vec, razbudjen sam bio... Zao mi je sto nisam zapamtio koliko je sati bilo kad sam se probudio, da vidim koliko je trajalo sve to.. I hteo sam odmah da uzmem da zapisem sve, al sam bio preumoran i nadao sam da cu se setiti i evo sad samo odjednom... Nisam siguran da li bih opet zeleo da iskusim sve, ko zna sta sve jos moze i kako...

Počeo sam naglo da mršavim zadnjih mesec dana i tako malo malo brt desi mi se puknem se samo od sebe fino me voza. Baš prošle subote radim, hodam i kreću fleške da me pucaju i tačno me kser radi, sednem na put i zabodem 20 min da se iskuliram, vode pijem kao nezdrav. Danas brt u kanc pričamo i sve mi prenaglašeno i znojim se i krećem da se tresem, morao sam da legnem u sobi za odmor čuku vremena da oddžonjam. Probudim se i krenem da hakerišem gugl da vidim o čemu je reč i nađem epizodu Dr. Hausa neki đembeli isti simptomi brt niko ne zna šta je i posle izvale lik počeo naglo da mršavi i tope mu se narkotici iz sala i ulaze u krv i rade ga i to se meni dešava isto a što je najgore ponekad ne izvalim uopšte samo mi nema 10 min nigde, gadan trip.

hahhahhhaha

Armine, što se tiče osećaja propadanja, to je poremećaj u položaju onih kristala u uhu što ti drže ravnotežu, a što se tiče nemogućnosti pomeranja, to je sleep paralysis. Ostatak je verovatno samo pokušaj mozga da racionalizuje vanredno stanje. Ne verujem da je moglo trajati više od par minuta.

nemoj se uzrujati kad dozivis sleep paralisis,to traje par minuta fazon
a kad ne mozes da trcis ili se bijes sporo i sve kad si preusporen to je zato sto se zapetljas u jorganu

E cekajte malo

hahaha

Odgovori mi na pitanje picko mala

hahah pa pitao si me negde to rekao sam da zaboravljam skoro sve posle god-dve a ti se secas rodjenja

Ne mora da bude da si spavao kad si bio paralizovan

au sad i ja to razmisljam, mada bio sam svestan skoro odmah da nije stvarno, mada i ne secam se sad

Ps ne možeš da se sećaš rođenja ok?

Mogu

-_-

Vec mjesec dana tripujem da mi je slic otkopcan. Vise puta u toku dana diskretno pogledam ili napipam dolje, i konstatujem da je sve u redu. Poceo sam da zastajem na trenutak nakon zakopcavanja slica kako bi ova radnja ostala u radnoj memoriji. To nije mnogo od pomoci jer nakon desetak minuta bavljenja aktivnostima, ja pocnem ponovo da se pitam da li mi je otkopcan šlic. Tada dam sebi na znanje da sam zastao na trenutak dok sam ga zakopcavao, i da je sve u redu i da nema potrebe da provjeravam, ali bez uspjeha. Moram da provjerim, ili se ziv pojedem od ansksioznosti...

Vjerovatno previse masturbiram, i moja podsvijest me opominje...

Ima onaj trip, kada jednom nešto slučajno izvališ, počne stalno da ti se pojavljuje pred očima. Recimo, kad naletiš na prvih nekoliko cifara broja pi, pa onda kad pogledaš na sat ono bude 3:14. I onda narednih 20 dana uvijek kad pogledaš na sat slučajno bude 3:14. Valjda se to zove Bader-Majnhof efekat, i onda kad sam saznao za ime tog efekta, počnem stalno da ga primjećujem u medijima, na internatima, kad ljudi pričaju o tome, etc.

Da, da, to je jedan od problema sa uocavanjem sinhroniciteta. Da li je 3:14 sve to vrijeme bio okolo ali ti nisi obracao paznju, pa poceo da ga namjerno trazis kad se pojavio po prvi put, pa tako sam nastelovao sinhronicitet, ili se zaista poceo pojavljivati svuda okolo bas kada si ga ti primijetio...

E upravo. Ne znam, ja sam sklon vjerovati da je to samo ušlo pod okrilje percepcije, a da je uvijek bilo prisutno. Mada, ono, može biti i da griješim.

U prilog ovog drugog argumenta da se takve stvari počnu pojavljivati tek nakon što ih primjetiš ima jedna interesantna naučna teorija. Valjda ona priča o tome da je Univerzum i sve u nj samo simulacija je u početku imala problem, jer su protivnici te teorije tvrdili da bi za simulaciju tako astronomskih proporcija bila potrebna podjednako astronomska količina "RAM memorije". Onda se neko dosjetio rešenja koje podsjeća upravo na Bader-Majnhof efekat: stvari ne postoje dok su neaktivne, tako da onda nisu uopšte "učitane" u tu neku univerzumsku "radnu memoriju". Učitavanje bi se vršilo tek po potrebi, te se na taj način čini ogromna ušteda resursa. To mi je dosta kul, jer je naizgled u prirodi ljudske percepcije da stvari o kojima ne razmišlja trenutno uopšte ne percipira da postoje.

Dopadam tu teoriju, iako vjerovatno nikad nece doci ni blizu dokazivanja, kao ni njoj slicne.

Zanimljive su mi te akauzalne povezanosti, u svakom slucaju. Imao sam zanimljivih par slucajeva.

Gle jedan:

Pricao sam jednog jutra sa osobom koja je radila u skoli za djecu sa invaliditetom. Tu saznam da je jedna od njenih ucenica atleticarka patuljastog rasta - bacacica diska. Najvise smo pricali o njoj. Kad sam stigao kuci, otvorio sam novine (vijesti), i na naslovnoj strani sam naisao na sliku i naslov o tome kako je osvojila sedmo mjesto na svjetskom prvenstvu i ispunila normu za paraolimpijske igre.

Ima i ono sa koncentričnošću - kad nešto počneš na isti način završiš. To skoro svaki dan uviđam, na manjoj i većoj skali. Recimo, pođem na posao, komšijin mali rokne sa poslednje stepenice i počne da kmeči, a onda kad se vratim kući, isti klinac, ista stepenica, ista stvar.

Ili kad sam bio negdje vani, i isto tako putujem iz jednog grada u drugi: kad sam polazio, čujem u gradskom ljudi pričaju srpski, a onda isto to u povratku. Mislim, mala je bila slučajnost, jer nema tamo baš previše našeg svijeta.

Jednom prilikom sam imao san koji se gotovo podudario sa realnošću.
Nije u potpunosti ali je svakako bilo čudnovato.

Hmmm

Ja sam uvek u nekom tripu.Kao mali sam upaljivao sva svetla po kući, kad me moji ostave kući samog, da me ne bi veštica zavitlavala.
Tripovao sam da vidim vešticu i da šeta po kući kad je mrak, neće da napadne nego samo plaši, a moji su se uvek pitali kako tako mala kuća i sa malo uredjaja, a toliki nam računi za struju dolaze.
A jedan od najnoviji tripova su upravu okupljanja vukajlijaša u NS, onaj prvi i nije toliko interesantan koliko ovaj drugi.
Jbt, pa bilo koga pitam gde je Oblomov niko nema pojma, pa udjem u neku prodavnicu mob. telefona i popizdim i odem na net, da vidim gde ono beše Oblomov otprilike i naidjem na neku školu Sekulić, tako nekako, ali opet bezuspešno da ga pronadjem.
Krenem ja polako da smaram po lokalima i naidjem konačno na biće koje zna gde je Oblomov, lepo ona meni sve nacrtala i objasnila, ljubazna devojka iz knjižare.
Ali sad ide ono najgore, kad sam prišao u tu ulicu gde je Oblomov i dalje nisam video nikakvu oznaku tog kafića, pa tad je već polako počinjao mali trip.Ne vidim ljude u okolini, ali preko neka žena šeta psa, pa reko ona zna 100%.
- Izvinite gospodjo, jel‘ možda znate gde je ovde u blizini kafić Oblomov?
- Jaooo, pa dečko to bi trebalo da bude preko puta ima jedan kafić, tu odma gde piše knjižara!
I tu je počeo moj trip otkad sam ušao tamo, prvo pomisli:PA JBT TAKO MALO MESTO,PA GDE ĆEMO SE ZGRNUTI SVI
Što je najgore ja prvo krenem gore na sprat gde je ta knjižara i onako na brzaka pitam: jelovokafićoblomovovo! ... dečko koji radi u knjižari nešto čačko na kompu i nije me ni slušao, a reče da me otkači verovatno: Da,da, ali dole je kafić
I onda se ja tu malo smirio, jer jel'te našao sam konačno taj čuveni Oblomov, i sad samo čekam i uživam (bilo tu oko 18h koliko se sećam)
Ono što me vratilo u trip jeste kad je prošlo vreme za dogovoreni sastanak i nema žive duše, ali još nisam hteo ništa da pitam konobara.
To nije ono najgore, u nekom momentu ulazi neki dečko,čovek bem li ga u kafić i sedne za šankom i celo vreme gleda u mene,a muca i nosi štake.
PRESEKO SAM SE, i posle par minuta gledanja otišao sam u wc i mahnuo konobaru da dodje:Izvini, jel’ mogu nešto da te pitam?
Konobar: Izvoli slobodno!
Ja: Da li se nekad ovde održavalo neko okupljanje Vukajlijaša, i da li su danas nešto organizovali ljudi u ime Vukajlije?
Konobar :Hmmm, ne koliko ja znam! ... i odoše on svom poslu, a ja sav uznemiren bio jedno 5 minuta u wc-u i mislim se u sebi: ZHAJK BUDALO,ZHAJK BUDALO!!!
Kad sam izašao onaj dečko me i dalje celo vreme posmatra, pa sa popizdeo i morao sam prići da ga pitam: Jel’ se mi poznajemo?
A on ko iz stopa mi odgovori:Pa nnne, ali lako ćććemo se upppoznati!
Tu se ja povučem bliže stolu gde sedi konobarica i konobar i počnem da ih smaram , a kaže mi konobarica da se ne bojim da je on tako tu svako veče i da je dečko kao bolestan.Pitao sam se u sebi, a kako baš pored toliko ljudi na mene da gleda, beš mi sve!
Što je najgore pridje on bliže stolu, i još me pita ako hoću da izadjem napolje da sednemo pod sto, ako mi je lepše.
Jaooo bog te šta me snadje, pomislih u tom trenutku, pa sam se ubrzo gore popeo kod onog dečka što prodaje knjige, pa njega malo smarao, a on ima posla i vrlo rado bi me oterao u tripi*kematerine,ali je dobar ko lebac, pa ne može.
- Pa dečko nemoj se tripovati, pa nema ovde u okolini opasni ljudi, pa evo pogledaj na prozoru nikog nema, ne boj se! (u prevodu:Imam posla, da se nosiš u materinu)
I KONAČNIO JA POSLE DOBRI SAT VREMENA TRIPOVANJA KONAČNO ODLUČIM DA IZADJEM,PA ŠTA BOG DA, a i zaboravio sam da kažem i da sma pitao konobara kako se zove kafić i kad mi je rekao ime, za malo se nisam šlogirao, kad nije izgovorio Oblomov, već nešto drugo, ali rekao mi je da se nalazi tu dole 100,200 metara, uvučeno unutra.
I tako...