Ваш жешћи трип

Нисам нашао ову тему, ако има, линкујте пре закључавања.

Наиме, овде пишите ваше највеће трипове. Нешто што сте се утриповали и што вас је баш онако пореметило. Било шта али да сте се баш гадно истриповали.

Ево пример мог жешћег трипа:

Пре једно месец-два почне да ми се набацује нека ликуша из моје гимназије само друга смена. Ја њу у школи скоро да нисам ни примећивао али се она као жешће наложила на мене. И крене она са мном да се дописује преко фејса и пошаље ми после линк неке песме. Ја погледам, нека Пољакиња ваљда пева нешто, ништа посебно и ја ништа као, океј. И она ми каже да је то мушко, као нека транџа, пичке материне, шта ти ја знам. Океј. После погледам нешто у делу де пише "људи који те инспиришу" и видим нека транџа, био лик на те-веу скоро. Лик који потпуно изгледа као девојка, он је ваљда фото модел. Ја се ту уприпио, рекох није ваљда ово нека транџа?! Мислим шта знам, прво што је инспирише а друго што ми шаље песму, можда хоће да ми наговести нешто... После кад сам требао да се видим са њом само сам молио Бога да је женско. Женско је наравно, али јебем ти сунце колико сам се тада истриповао! Нисмо се смували а нисмо се ни чули после тог изласка.

jednom sam se pijan vratio kući i u polu-snu sam svesno iščupao rukama trofaznu utičnicu. Ne znam šta mi bilo

pročitala, niđe veze sa životom. :D pa dobro, sve je za ljude, samo nemoj da slušaš gej muziku!!

а како знаш да је женско ако се нисте смували и даље наставили причу?

Tvoj me podsetio na jedan moj:

Znači ima jedna devojka u školi, primetio sam je u hodnicima, onako osmica dobra, al' ima neku ozbiljnu facu stalno. E sad, ja znam da ona ne živi u gradu nego u prigradskom naselju, ali nikad nije putovala sa mnom busom.
I jedan dan ulazi ona pre mene u bus, ja za njom, i kako je gužva (bukvalno nema mesta za ljude, a oni još uteruju) podesi se da stojimo oboje jedno naspram drugog u prolazu između sedišta. I sad, figurativno dišemo jedno drugom u lice, normalno da se započne konverzacija. I sad mi pričamo, ona sve vreme nasmejana, sve kul, izađe ona iz busa na svojoj stanici.
Sutradan ja vidim nju u školi, ona opet ozbiljnu facu drži, uopšte ne liči na sebe iz busa. I tako dani prolaze, ja sa njom više nisam pričao, svaki put kad je vidim tripujem da nisam sa njom ni pričao nego sa nekom koja je ličila na nju.

Знам неке ликове који је познају, потврдили су ми, е да лу су они и како су гледале не знам. :) Па наравно да нема ниђе везе кад је трип. :)

Negdje krajem osnovne uleti profesor na čas sav isprepadan, ne znam ni ja, drugačiji i drhtavim glasom objašnjava nešto. Kako je tek završen odmor bio, galama je još uvijek trajala a ja u zadnjoj klupi nisam ništa uspio ćuti osim: "sa srpske strane...ako dođe do pucanja...fataj se brda". I ja prvi zgrabio torbu i poletio van da zovem staru da počinje rat. Tek u pola poziva drugar mi je uspio objasniti šta je zapravo rekao profesor. -"Na srpskoj granici obrušen jedan dio brane na Drini, ukoliko dođe do pucanja brane fatajte se brda."

Pre nekoliko godina počne da mi se nabacuje neka likuša, onako faca mi se ne sviđa, a ni telo nešto, sisa nigde, dupe ogromno, đembele noge, niska. Međutim važila je za dobru ribu među mojim drugovima, svima im se sviđala, bar su mi tako rekli, a ona sve oko mene, ja jbg, aj da napanem, ako ne zbog sebe, onda zbog drugova. Ja reč, ona reč, ja ruku tamo, ona vamo, ovo ono zezamo se ceo dan, ortaci u fazonu MAĆORIIII, ja kao ŠA JE BILO ŠABANI. I brate sve kul, trebalo da dođe ona kod mene, dogovorili se, kad se ja istripujem jbt, pomislim da je možda rava, da su me tovarili ortaci, ja u kurac sve i ispalim je, posle je kulirao, da bih je jednom prilikom kad sam bio s ortacima zvao fonom da dođe da se zezamo (svi mi sa njom), brate ona popizdela... Sutradan pričam sve sa ortacima kad smo se otreznili, oni mi kažu da sam lud, da cura nije fuksa, nego najnormalnija devojka, e jbg, mada mi nije žao jer je bila grob.

Tri dana nakon boravka u Rusiji imao sam tripove da mi se ljudi obracaju na ruskom...

ja se jednom vraćala iz grada, naduvana, i rekla burazeru da me ne vozi do gajbe, nego da me ostavi na ćošku da uzmem pljuge na trafici, jebale me one, pa ću sama do kuće.

uzmem pljuge, krenem gajbi, kad čujem kola iza mene, sklonim se u stranu, al on me nikako ne pretiče, skrenem u moju ulicu i provalim da i ta kola skreću u moju ulicu, i dalje veoma polako, možda su išla 20 na sat. ja se userem! krenulo milion scenarija da mi se vrti po glavi, još onako naduvata, majko milia, tripovi mi se smenjivali brzinom svetlosti!

prilazim svom ulazu, bacim pogled preko ramena, vidim kola na početku ulice i dalje polako idu! kad ja vidim pored mog ulaza - murija! sede u džipu! u celom svom životu se nisam toliko obradovala muriji! priđem ja njima (dvojca sede u džipu) i kažem "jaooo, ja se izvinjam, moram samo na sekund da stanem sa vama, nisam sigurna, ali mislim da me ona kola prate još od raskrsnice, idu za mnom jako sporo...." oni tu kao gde? koje? bez brige gospođo, ja reko "kahm, gospođica", jedan izađe iz džipa, utom oni likovi parkiraše na početku ulice (i njih je bilo dvojca), i uđoše u prvi ulaz. kaže ovaj "eto vidite, samo vam se učinilo", ja reko, "ma šta ja znam, dva je noću, ima svakakvih manijaka po gradu! hvala u svakom slučaju", i odem kući.

od tada nikad ne idem sama ulicom kad sam naduvana...

Letos vodio klinca od sestre od tetke u neki park i neka riba možda 4g starija od men zove nekog Uroša ja se okrenem(iako se ne zovem Uroš), pridjem devojci i pitam je šta želi. Ona se kao nasmeje pa mi kaže: "ma ne zovem tebe, Uroše" i nastavi da se smeje a ja da ne bih ipsao totalni kreten kažem: "da i ja se zovem Uroš"

Prošle zime sam se napio i izaš'o ispred ''diskoteke'' da ispušim džoint al' zbog Neletove prskane vutre sam se toliko zakuc'o da sam sat i po vremena sjedio na stepenicama po zimi misleći da propadam u zemlju.

Posle putovanja od skoro 33 sata autobusom (sa malim detetom) ujutru, kad sam se probudila kod kuće, nisam mogla da se setim puta, imala utisak kao da smo se samo stvorili kod kuće.

Zašto si joj prilazio kad se ne zoveš Uroš? O.o

Jednom se naduvam ko zmaj i ležim ja tako kad poče od Iglsa 'Hotel Kalifornija'. I piči ono tako u mojoj glavuši, od riječi do riječi, svaki takt, ma sve i tako komplet pjesma. A ja ni dan danas nemam pojma kompletan tekst napamet.

A jednom sam naduvan sjeo na skuter da idem kući s posla. I skrećem ja u raskrsnici u lijevo i op, op, op odjednom vozim ja vodoravno. Ispravljam ja i opet vodim normalno. I onda mi se to svidjelo i pičio sam gradom i samo skretao da bi vozio 'vodoravno' dok se nisam malo unormalio.
Najbolji trip koji mi se desio.

Au skočko sportisto, sram te bilo! Da li ti to mama zna? lolo

Zašto si joj prilazio kad se ne zoveš Uroš? O.o

zato što u krugu od dvajes metara nije bilo drugog živog bića pa reko žena me pomešala
šta može loše da ispadne ako se predstavim kao Uroš, možda ću čuti koju pametnu reč.

otiso ja kod ribe na gajbu, tek se upoznali, 15-tak dana se znali. i poceli da se zvalavimo, vatacimo, ja ruku u pantalone njene, ona mi sklanja ruku. vatali se tako dalje, ja opet da je skinem, ona opet ne da. ma svasta probao. posle jedno sat vatanja, prekinem ja, nece ona, nista sednem ja u kuhinju i kazem"aj jebi ga, skuvaj kafu"

a ona kaze:

sta, ti bi sad da pijes kafu? idi tamo u sobu, ugasi svetlo, skini se, sad cu ja da dodjem.

odem ja, seo na krevet i krene milion guposti da mi se vrzma po glavi

"jebote, ova luda, ova ce sad da dodje sa satarom da me iskasapi, ima kitu, ima jednu vestacku nogu, ima da mi popije svu krv, sta je ovo leb ti, trudim se pola sata ona nece, sad odjednom oce...

i u tim razmisljanjima dolazi ona, ja onako obucen sedim, nije mi da bezim, treci sprat, jebi ga visoko, gola, riba, vrh, sve na svom mestu i kaze

"sto se nisi skinuo"

evo sad cu-kazem ja.

posle mi rodila troje dece. zna i ona za taj moj trip.

Danas u teretani siđem sa pokretne trake, a noge mi same trče i mrdaju levo-desno. Ista stvar i sa klizanja. Skinem klizaljke, obučem patike, i krenem da ih vučem po podu sa spuštenim kolenima.

Pricao ja s majkom i utripovao na sekund da je drug i krenem da kazem kurac u sklopu recenice, i sva sreca izadje samo ku i onda sam skapirao.

posle mi rodila troje dece

Well, that escalated quickly
http://cdn.memegenerator.net/instances/250x250/30199807.jpg

hahah pa pitao si me negde to rekao sam da zaboravljam skoro sve posle god-dve a ti se secas rodjenja

Ne mora da bude da si spavao kad si bio paralizovan

au sad i ja to razmisljam, mada bio sam svestan skoro odmah da nije stvarno, mada i ne secam se sad

Ps ne možeš da se sećaš rođenja ok?

Mogu

-_-

Vec mjesec dana tripujem da mi je slic otkopcan. Vise puta u toku dana diskretno pogledam ili napipam dolje, i konstatujem da je sve u redu. Poceo sam da zastajem na trenutak nakon zakopcavanja slica kako bi ova radnja ostala u radnoj memoriji. To nije mnogo od pomoci jer nakon desetak minuta bavljenja aktivnostima, ja pocnem ponovo da se pitam da li mi je otkopcan šlic. Tada dam sebi na znanje da sam zastao na trenutak dok sam ga zakopcavao, i da je sve u redu i da nema potrebe da provjeravam, ali bez uspjeha. Moram da provjerim, ili se ziv pojedem od ansksioznosti...

Vjerovatno previse masturbiram, i moja podsvijest me opominje...

Ima onaj trip, kada jednom nešto slučajno izvališ, počne stalno da ti se pojavljuje pred očima. Recimo, kad naletiš na prvih nekoliko cifara broja pi, pa onda kad pogledaš na sat ono bude 3:14. I onda narednih 20 dana uvijek kad pogledaš na sat slučajno bude 3:14. Valjda se to zove Bader-Majnhof efekat, i onda kad sam saznao za ime tog efekta, počnem stalno da ga primjećujem u medijima, na internatima, kad ljudi pričaju o tome, etc.

Da, da, to je jedan od problema sa uocavanjem sinhroniciteta. Da li je 3:14 sve to vrijeme bio okolo ali ti nisi obracao paznju, pa poceo da ga namjerno trazis kad se pojavio po prvi put, pa tako sam nastelovao sinhronicitet, ili se zaista poceo pojavljivati svuda okolo bas kada si ga ti primijetio...

E upravo. Ne znam, ja sam sklon vjerovati da je to samo ušlo pod okrilje percepcije, a da je uvijek bilo prisutno. Mada, ono, može biti i da griješim.

U prilog ovog drugog argumenta da se takve stvari počnu pojavljivati tek nakon što ih primjetiš ima jedna interesantna naučna teorija. Valjda ona priča o tome da je Univerzum i sve u nj samo simulacija je u početku imala problem, jer su protivnici te teorije tvrdili da bi za simulaciju tako astronomskih proporcija bila potrebna podjednako astronomska količina "RAM memorije". Onda se neko dosjetio rešenja koje podsjeća upravo na Bader-Majnhof efekat: stvari ne postoje dok su neaktivne, tako da onda nisu uopšte "učitane" u tu neku univerzumsku "radnu memoriju". Učitavanje bi se vršilo tek po potrebi, te se na taj način čini ogromna ušteda resursa. To mi je dosta kul, jer je naizgled u prirodi ljudske percepcije da stvari o kojima ne razmišlja trenutno uopšte ne percipira da postoje.

Dopadam tu teoriju, iako vjerovatno nikad nece doci ni blizu dokazivanja, kao ni njoj slicne.

Zanimljive su mi te akauzalne povezanosti, u svakom slucaju. Imao sam zanimljivih par slucajeva.

Gle jedan:

Pricao sam jednog jutra sa osobom koja je radila u skoli za djecu sa invaliditetom. Tu saznam da je jedna od njenih ucenica atleticarka patuljastog rasta - bacacica diska. Najvise smo pricali o njoj. Kad sam stigao kuci, otvorio sam novine (vijesti), i na naslovnoj strani sam naisao na sliku i naslov o tome kako je osvojila sedmo mjesto na svjetskom prvenstvu i ispunila normu za paraolimpijske igre.

Ima i ono sa koncentričnošću - kad nešto počneš na isti način završiš. To skoro svaki dan uviđam, na manjoj i većoj skali. Recimo, pođem na posao, komšijin mali rokne sa poslednje stepenice i počne da kmeči, a onda kad se vratim kući, isti klinac, ista stepenica, ista stvar.

Ili kad sam bio negdje vani, i isto tako putujem iz jednog grada u drugi: kad sam polazio, čujem u gradskom ljudi pričaju srpski, a onda isto to u povratku. Mislim, mala je bila slučajnost, jer nema tamo baš previše našeg svijeta.

Jednom prilikom sam imao san koji se gotovo podudario sa realnošću.
Nije u potpunosti ali je svakako bilo čudnovato.

Hmmm

Ja sam uvek u nekom tripu.Kao mali sam upaljivao sva svetla po kući, kad me moji ostave kući samog, da me ne bi veštica zavitlavala.
Tripovao sam da vidim vešticu i da šeta po kući kad je mrak, neće da napadne nego samo plaši, a moji su se uvek pitali kako tako mala kuća i sa malo uredjaja, a toliki nam računi za struju dolaze.
A jedan od najnoviji tripova su upravu okupljanja vukajlijaša u NS, onaj prvi i nije toliko interesantan koliko ovaj drugi.
Jbt, pa bilo koga pitam gde je Oblomov niko nema pojma, pa udjem u neku prodavnicu mob. telefona i popizdim i odem na net, da vidim gde ono beše Oblomov otprilike i naidjem na neku školu Sekulić, tako nekako, ali opet bezuspešno da ga pronadjem.
Krenem ja polako da smaram po lokalima i naidjem konačno na biće koje zna gde je Oblomov, lepo ona meni sve nacrtala i objasnila, ljubazna devojka iz knjižare.
Ali sad ide ono najgore, kad sam prišao u tu ulicu gde je Oblomov i dalje nisam video nikakvu oznaku tog kafića, pa tad je već polako počinjao mali trip.Ne vidim ljude u okolini, ali preko neka žena šeta psa, pa reko ona zna 100%.
- Izvinite gospodjo, jel‘ možda znate gde je ovde u blizini kafić Oblomov?
- Jaooo, pa dečko to bi trebalo da bude preko puta ima jedan kafić, tu odma gde piše knjižara!
I tu je počeo moj trip otkad sam ušao tamo, prvo pomisli:PA JBT TAKO MALO MESTO,PA GDE ĆEMO SE ZGRNUTI SVI
Što je najgore ja prvo krenem gore na sprat gde je ta knjižara i onako na brzaka pitam: jelovokafićoblomovovo! ... dečko koji radi u knjižari nešto čačko na kompu i nije me ni slušao, a reče da me otkači verovatno: Da,da, ali dole je kafić
I onda se ja tu malo smirio, jer jel'te našao sam konačno taj čuveni Oblomov, i sad samo čekam i uživam (bilo tu oko 18h koliko se sećam)
Ono što me vratilo u trip jeste kad je prošlo vreme za dogovoreni sastanak i nema žive duše, ali još nisam hteo ništa da pitam konobara.
To nije ono najgore, u nekom momentu ulazi neki dečko,čovek bem li ga u kafić i sedne za šankom i celo vreme gleda u mene,a muca i nosi štake.
PRESEKO SAM SE, i posle par minuta gledanja otišao sam u wc i mahnuo konobaru da dodje:Izvini, jel’ mogu nešto da te pitam?
Konobar: Izvoli slobodno!
Ja: Da li se nekad ovde održavalo neko okupljanje Vukajlijaša, i da li su danas nešto organizovali ljudi u ime Vukajlije?
Konobar :Hmmm, ne koliko ja znam! ... i odoše on svom poslu, a ja sav uznemiren bio jedno 5 minuta u wc-u i mislim se u sebi: ZHAJK BUDALO,ZHAJK BUDALO!!!
Kad sam izašao onaj dečko me i dalje celo vreme posmatra, pa sa popizdeo i morao sam prići da ga pitam: Jel’ se mi poznajemo?
A on ko iz stopa mi odgovori:Pa nnne, ali lako ćććemo se upppoznati!
Tu se ja povučem bliže stolu gde sedi konobarica i konobar i počnem da ih smaram , a kaže mi konobarica da se ne bojim da je on tako tu svako veče i da je dečko kao bolestan.Pitao sam se u sebi, a kako baš pored toliko ljudi na mene da gleda, beš mi sve!
Što je najgore pridje on bliže stolu, i još me pita ako hoću da izadjem napolje da sednemo pod sto, ako mi je lepše.
Jaooo bog te šta me snadje, pomislih u tom trenutku, pa sam se ubrzo gore popeo kod onog dečka što prodaje knjige, pa njega malo smarao, a on ima posla i vrlo rado bi me oterao u tripi*kematerine,ali je dobar ko lebac, pa ne može.
- Pa dečko nemoj se tripovati, pa nema ovde u okolini opasni ljudi, pa evo pogledaj na prozoru nikog nema, ne boj se! (u prevodu:Imam posla, da se nosiš u materinu)
I KONAČNIO JA POSLE DOBRI SAT VREMENA TRIPOVANJA KONAČNO ODLUČIM DA IZADJEM,PA ŠTA BOG DA, a i zaboravio sam da kažem i da sma pitao konobara kako se zove kafić i kad mi je rekao ime, za malo se nisam šlogirao, kad nije izgovorio Oblomov, već nešto drugo, ali rekao mi je da se nalazi tu dole 100,200 metara, uvučeno unutra.
I tako...